Mnogi pogranični kontrolni punktovi u Evropskoj uniji će uskoro postati izuzetno – i pomalo uznemiravajuće – futuristički: u Mađarskoj, Letoniji i Grčkoj putnici će biti podvrgavani automatskom detektoru laži i to od strane animiranog carinika veštačke inteligencije.
Ovaj sistem, nazvan iBorderCtrl deo je šestomesečnog pilot projekta predvođenog mađarskom policijom na četiri granična prelaza u EU.
– Koristimo postojeće i proverene tehnologije, ali i neke nove, ne bismo li postigli veću efikasnost i delotvornost kontrolnih punktova na graničnim prelazima. Prikupljeni podaci će se prosleđivati dalje, gde će uz pomoć biomarkera za prevaru i laž biti procenjivani – rekao je koordinator ovog projekta Džordž Bultadakis.
Virtualni carinski službenik putnicima će postavljati pitanja poput „Šta je u vašem prtljagu?“ ili „Ako biste otvorili svoj prtljag i pokazali mi šta je u njemu, da li bi se ispostavilo da ste mi rekli istinu?“, prilikom čega će sistem snimati lice putnika koristeći veštačku inteligenciju da analizira njihovu mikrogestikulaciju i procenjuje pružene odgovore.
Svaki carinik navodno će biti prilagođen u odnosu na pol, etničku pripadnost i maternji jezik putnika.
Putnici koji prođu ovaj test dobijaće QR kod uz pomoć kog će dalje moći da prođu granični prelaz, a u slučaju da padnu na „poligrafu“ virtualni carinik će postajati malo ozbiljniji, pa će ih prosleđivati pravim carinicima koji će procenjivati izveštaj svog AI kolege.
Prethodnik ovog sistema provere bio je testiran na grupi od 30 ljudi, od kojih je polovina rekla istinu cariniku, a polovina slagala odgovore na pitanja. Njegova uspešnost detektovanja te statistike bila je 76 odsto, pri čemu nije pravio razliku između laži izgovorenih na nečiji nagovor i samoinicijativnog laganja, među kojima inače postoji drastična razlika u smislu ljudskog ponašanja.
– Kada vam neko kaže da slažete, ponašaćete se drugačije nego onda kada se sami odlučite na tako nešto, plašeći se da možete biti uhapšeni ili snositi neke druge posledice ako budete uhvaćeni, što one koji lažu zato što to žele ipak malo manje brine, objašnjava ovu poznatu pojavu u psihologiji Maja Pantić, profesorka bihevijoralnog računarstva na Imperijalnom koledžu u Londonu.
Imajući u vidu da kroz Evropu godišnje prođe više od 700 miliona ljudi, procenat tačnosti ovog sistema je previše mali, pa bi, u slučaju da počne da se koristi u celoj EU propuštao problematičan broj lažova kroz granične prelaze.
S obzirom na sve to, ovaj sistem koji je EU košta malo više od 5 miliona dolara, najverovatnije će biti implementiran samo u određenim zemljama i to na ograničen vremenski period. Podsećamo, za boravak u EU će državljanima Republike Srbije, i ne samo nama, biti potrebna viza koja će se zvati „taksa“. Ako se prelazak preko granica „oteža“ još više, teško da će ova zajednica država dobijati više „pobornika“ među običnim građanstvom, a pogotovo među onima koji nikada do sada nisu putovali van granica svoje matične države.
Što se tiče pomenutog detektora laži, krucijalno za takav sistem jeste da prikupi što više podataka od što većeg broja putnika koji prolaze granice zemalja u EU, a on zavisi od sposobnosti mašina da procene nečiju facijalnu ekspresiju što je, u vreme kada je tematika prelaska granica vrlo problematična, inovacija koja opravdano zabrinjava. Poseban problem može nastati ukoliko postane obavezan pregled mobilnih telefona i laptopa na granici, od carinika veštački inteligentnog ili regularnog uposlenika.
