Priznali to ili ne – oni koji neće, treba da znaju da će to sledeće godine biti u trendu – hrana je jedan od glavnih razloga zašto volimo da posećujemo druge zemlje. Čak i ako uzmemo u obzir da nekima to nije važno, moramo se složiti da je poslednje što na putovanju želite to da morate da pazite šta jedete. Poštovati pravila i režim koje god dijete, dovoljno je komplikovano i kada ste kod kuće, a kamoli kada putujete po svetu, posebno imajući u vidu da je u inostranstvu hrana skuplja ili je teren nepoznat, pa izvoljevanja bilo koje vrste nisu posebno praktična. Kako je u pitanju zahtevan izazov, dobro je imati u vidu tuđa iskustva sa putovanjima na kojima ne smete da jedete sve što biste voleli, kao i nekoliko korisnih saveta. Za Daljine.rs o dijeti na putu govori Marina Ilijević, iskusna putnica.
– Negde sredinom 2017. godine sam odlučila da skinem ogroman višak kilograma koji mi se godinama lepio na sve delove tela. Započela sam KETO dijetu koja zahteva da se odreknete određenih vrsta ugljenih hidrata što bi značilo nema hleba, testa, krompira, pasulja, kukuruza, riže, banana, slatkiša i svih onih namirnica koje nam ulepšavaju život na dnevnoj bazi. Pridržavanje njenih pravila mi nije problem u moja četiri zida, ali se ubrzo postavilo pitanje – a kako ću na putovanjima?
Prvi test moje dijete je bila Nikaragva. Taman sam pregurala prve dve nedelje, preživela KETO grip (stanje u kom se osećate malaksalo i bolesno, a ustvari to niste već se telo navikava na restriktivan unos šećera), kad sam doletela u zemlju u kojoj se hrana bazira na kukuruzu, pasulju, bananama i pirinču. Sve jedno veliko NO-NO za moju dijetu. Srećom, Nikaragva ima puno ribe, svinjetine i avokada, tako da sam mogla da optimizujem svoju ishranu.
Kad putujem obožavam da probam novu hranu i naravno da sam probala Nacatamal, nikaragvansku verziju meksičkog tamales – kukuruzno brašno umešeno sa mesom, krompirom, povrćem i sve to umotano u list banane, pa kuvano. U Nikaragvi se ovo jede za doručak pa sam imala ostatak dana da izbacim sve te šećere iz svog tela.
Pošto je sledeća primamljiva opcija bila Quesillo – tortilja sa sirom prelivena pavlakom, koja nikako ne može da bude loš izbor, ako se izuzme da su porcije ogromne i da je toritlja od kukuruznog brašna – bila sam prinuđena da se pridržavam dijete tako što sam non-stop jela ribu. U zemlji koja izlazi na dva okeana i ima tri velika jezera, prosto je šteta ne jesti svežu ribu. Mojoj prijateljici je to bilo urnebesno zabavno jer nije morala da razmišlja gde da me vodi da jedemo. (Naravno da sam preskakala porcije riže koju su služili uz ribu i tražila dodatnu salatu i gvakamole.)
Kad sam se vratila iz Nikaragve započela sam dijetu ispočetka i opet preživela KETO grip. Telo mi se još nije bilo naviklo na dijetu, pa je tih nekoliko obroka koji su imali orgomne količine ugljenih hidrata potpuno resetovali moj organizam na stara podešavanja.
Sledeća stanica je bila Meksiko par meseci kasnije, zemlja tortilji. Centralna Amerika je domovina kukuruza pa je potpuno logično da se u svim zemljama on najviše koristi u ishrani. Meksiko je bio za nijansu komplikovaniji od Nikaragve, i to zbog takosa, ukusnih tortilji punjenih raznim mesom sa malo salse, luka, paradajza i guakamole. Uvek su služili po dve tortiljice sa mesom, tako da sam se odricala po jedne tortilje. Meksička kuhinja je neverovatno raznovrsna pa joj nisam odolela i bilo je vrlo teško naći varijante sa niskim udelom ugljenih hidrata.
Za spas su tu uvek bili chicharones (meksički čvarci) i guakamole koji se pravi od avokada, zatim fajitas – grilovano meso i povrće, huevos rancheros – jaja sa zelenim i crvenim sosom, svinjetina, jagnjetina i jaretina na roštilju i ražnju koja se uvek služi sa grilovanim mladim lukom i kaktusom.
Kad smo kod toga, ono što od srca preporučujem je Chiles en nogada– zelena paprika punjena mesom prelivena sosom od oraha i posuto zrncima nara. Njene tri boje predstavljaju zastavu Meksika i posebno se služi za Dan nezavisnosti Meksika.
Srećom, na putovanjima mnogo pešačim i po ceo dan sam u nekoj akciji tako da mi je potrebno i više hrane. Iz Meksika sam se vratila sa tri kilograma manje bez obzira na takose i svu drugu hranu koju sam morala da probam.
Posle Meksika bila sam na nekoliko kratkih putovanja po Evropi gde je vrlo lako pojesti parče mesa i salatu, a za doručak neko jaje. Španija je sa svojim tapasima odlično mesto za KETO dijetu, Turska hrana je bazirana na mesu, povrću, siru i jogurtu, pa je jedini problem bio boravak u all inclusive hotelu gde je izbor nepregledan.
Onda je došla na red Italija.
Mnogo mojih prijatelja je bilo zabrinuto šta ću ja jesti u Italiji jer „oni tamo samo kuvaju pastu i peku pizzu“, ali sam ipak uspela da ostanem dosledna, zahvaljujući Parmigiana di melanzane, mom omiljenom italijanskom jelu, patlidžan zapečen u rerni sa paradajzom, mocarelom i parmezanom.
Osso buco alla Milanese je teletina kuvana u vinu, Caprese salata salata od mocarele i paradajza, antipasto tanjir može biti vegeterijanski ili sa šunkom i sirom, maslinama, rikota sirom, steak-om, morskim plodovima... pa u Italiji bez problema može da se živi bez paste i pizze. Jeste, izgledala sam kao vanzemaljac svojim prijateljima Italijanima, koji su mi nudili pastu bez glutena (jer je to sad hit) ali sam se držala svojih principa i ostala dosledna sebi i svojoj dijeti.
Moje sledeće putovanje bilo je ponovo u Meksiko i mislila sam da će biti još zahtevnije, jer sam putovala sa velikim društvom pa je trebalo uskladiti šta oni hoće da jedu i šta ja mogu da jedem. Ipak, mogu reći da je to bilo još lakše nego putovati sam: nas šestoro bi naručilo šest jela pa bismo ih delili i tako da sam uvek mogla da se pridržavam dijete. Doručak smo uvek spremali u smeštaju i većina ekipe je prihvatila moj KETO doručak tako da su ogromne količine jaja, sira i avokada nestajale na dnevnoj bazi.
Kada ste na putovanju van smeštaja, savetujem da sa sobom nosite naseckan sir, kikiriki, orahe ili tamnu čokoladu. U supermarketima po Evropi uvek možete pronaći pakovanje šunke, sira i maslina, ili pakovanje već pripremljenih salata ako ste u nekoj žurbi. Meksiko je dom pekan orasima koji su ovde u Evropi jako skupi.
Restorani brze hrane kao što su McDonalds, KFC i Burger King imaju porcije salata, a uvek možete da se otarasite zemičke i pojedete samo meso. Iskreno, izbegavam restorane brze hrane, naročito u zemljama gde je lokalna hrana svetski poznata. Čaša jogurta je uvek nešto što možete na brzaka da popijete, ali nikako voćni jogurt koji je pun šećera već grčki.
Što se tiče alkohola, suvo vino i tekila i svi bezbojni alkoholi su na listi dozvoljenih pića na KETO dijeti, naravno, u umerenoj količini. Možete čak sebi da dozvolite da se napijete na odmoru. Doduše, iz ličnog iskustva, od kad sam na dijeti, dve čaše vina su dovoljne da budem spremna žurku.
U globalu, isto kao i kod kuće, moguće je pridržavati se dijete na putovanju, ali je pitanje samo da li to zaista želite.
