Obogaćena mnogim civilizacijama koje su kroz prošle kroz današnju teritoriju Turske, nacionalna turska kuhinja je odraz jedinstvene kulturne mešavine koja nudi za svakoga po nešto.
Za gurmanske avanturiste, Daily Sabah sastavio je kulinarski vodič kroz Tursku u kom ćete i vi i vaš stomak uživati, budući da je reč o gastronomskom raju koji godišnje privlači na hiljade turista iz celog sveta, koji svaki ukusan turski obrok zaliju dobrim ajranom.
Svaki region u Turskoj ima svoju unikatnu kuhinju koju su vremenom obogaćivale nekadašnje civilizacije i ljudi sa različitom etničkom pozadinom.
Anadolija je, tako, kroz celu istoriju bila most između Azije i Evrope, pa je njena kuhinja, bazirana na turskim korenima u Centralnoj Aziji, zajedno sa imperijalnim kuhinjama Osmanlijskog i Seldžučkog carstva, bila pod uticajem svih kultura koje su vekovima nastanjivale ovu regiju, pa je danas odlikuju različitosti i bogati ukusi turske kuhinje.
Nažalost, zapadnjačka ideja turske nacionalne kuhinje ograničena je na kebab, što je prava šteta imajući u vidu da je Turska jedna od gastronomski najbogatijih zemalja na svetu, čiji su dostojni rivali samo Italija, Francuska i Kina.
Gazijantep, središte kulinarske umetnosti
Ako govorimo o gastronomiji, ne postoji pogodnije mesto od ovog grada na jugoistoku Turske, poznatog po svojoj dugoj gurmanskoj istoriji koja seže sve do neolita. Kako bi odali čast njegovoj kuhinji, Gazijantep je 2015. uvršten u UNESCO-vu Mrežu kreativnih gradova, i od tada ceo svet intrigira svojim tradicionalnim jelima.
U njegovoj kuhinji ogledaju se bogata kultura i istorija grada – smešten pokraj Puta svile, Gazijantep je oduvek bio obavezna stanica trgovcima iz svih krajeva sveta. Osim tradicionalnih sastojaka, u jelima koja se spremaju u Gazijantepu preovladavaju meso, povrće i peciva iz ostalih delova Turske (koje su u ovaj region doneli migranti), ali i namirnice koje potiču iz Sirije.
Iako je poznat po jelima od mesa od kojih ide voda na usta, prave zvezde kuhinje Gazijantepa su pistaći i legendarna baklava, dok njegovu poljoprivrednu proizvodnju simbolizuju i masline i grožđe.
Ako se ikada nađete u Gazijantepu, obavezno probajte:
- kebab sa belim lukom,
- lebaniye supu (čorba od leblebija),
- baklavu od pistaća.
Antiohija, stecište ljubitelja morskih plodova i mesa
Imajući u vidu njenu mediteransku obalu, poseta jugoistočnoj Antiohiji je pravo uživanje, a njena bogata prošlost koja datira još od antičkih vremena i Krstaških ratova podrazumeva slojevitu kulturnu baštinu koja se ogleda i u lokalnoj kuhinji.
Kulinarska umetnost Antiohije ima daleko više odlika levantske kulture (zemlje na obali istočnog Mediterana: Sirija, Izrael, Liban, Jordan, Egipat i Grčka) nego turskog nasleđa, pa obiluje jelima od govedine i jagnjetine, istovremeno nudeći po malo od tradicionalnih jela svih etničkih grupa koje su je nastanjivale, ili u njoj žive i dalje. I dok u jednom restoranu možete naći najbolje primere mediteranske kuhinje, sledeći vam nudi najukusniji kebab koji ste ikada probali. Posebno iskustvo predstavlja turski doručak poznat po svojoj obilatosti koja vas čini sitim skoro celog dana.
Ako se ikada nađete Antiohiji, obavezno probajte:
- ičli ćufte,
- antiohijski humus,
- oruk ćufte,
- eksi asi supu.
Konja, Dom Mevlevija, Rumijevih derviša
Ono što konijsko kulinarstvo iz središta Anadolije nudi je sasvim različito od onoga što se može naći u jugoistočnom delu zemlje. Spiritualna prestonica Turske, koja je dom Mevlane Dželaludina Rumija, jednog od najvećih filozofa humanista i poeta svih vremena, kroz istoriju je bila pod vlašću Grka, Rimljana, Vizantije, Seldžuka i Osmanlija, pa ne čudi balansirana mešavina različitosti koja karakteriše njenu kuhinju.
Zahvaljujući tome što Konijom ipak dominira seldžučko nasleđe, uprkos oslanjanju otomanske kuhinje na začine, jela u Koniji odlikuje jednostavnost. Skromnost velikih ljudi koji su živeli ovde je umnogome uticala na lokalnu kuhinju, čiji je najadekvatniji predstavnik pečeno jagnje. Nemarinirano meso se peče u glinenoj pećnici u svom sopstvenom soku i masti, pa ukus duguje samo sebi.
Ako se ikada nađete u Konji, obavezno probajte:
- rolat od mesa,
- okra supu (čorbu) i
- tirit, vrstu popare.
Trabzon, izbor kuhinje Crnog mora
Regija Crnog Mora u Anadoliji se razlikuje od ostatka zemlje po svojoj kulturi, klimatskim uslovima i kulinarskim osobenostima. Kako je u pitanju primorski grad, ovde se jela od ribe podrazumevaju, pri čemu je najpoznatije jelo, ali i nezaobilazan sastojak u ostalim – sardela, turski inćuni. Na meniju su razna jela od njih, često u vrlo čudnim kombinacijama, uključujući i šarene sardele. Pored turskih inćuna i kukuruza, među omiljenim jelima u ovom gradu naći ćete u brojna peciva.
Ako se ikada nađete u Trabzonu, obavezno probajte:
- pržene sardele,
- kale supu (čorbu) i
- kajmak.
Izmir, prestonica egejske kuhinje
Prvi turski kuvar napisan je za vreme Umur bega, drugog emira Ajdina – provincije na egejskoj obali Anadolije, dok je Oto, bavarski princ i prvi moderni kralj Grčke, takođe skupljao recepte iz ovog kraja.
Ključni faktor koji kuhinju Izmira čini tako bogatom je kombinacija blage klime i migracija koje su se trgovačkim rutama odvijale kroz ovaj region. Važno je napomenuti da je ovaj grad kolevka civilizacije, što je činjenica koja se odražavala i na živote onih koji su ga okupirali tokom istorije.
Ponikla u Anadoliji, izmirska nacionalna jela nastajala su pod uticajem egejske i mediteranske kuhinje: s obzirom na to da je Izmir stotinama godina bio domaćin velikoj grčkoj zajednici, usvajao je elemente njihove gastronomije, pa ne iznenađuje što je maslinovo ulje, poznato po svojim blagotvornim svojstvima, za one iz Izmira „magično piće“.
Uticaji izmirskih etničkih manjina sastoje se u tome što su ovde deo nacionalnih jela riba i morski plodovi, a osim glavnih ribljih jela, postoji mnogo varijanti mezetluka u kojima su glavni škampi, račići ili lignje.
Sastavni deo izmirske umetnosti spremanja hrane su i peciva bez kojih je jutarnja trpeza nezamisliva: kraljicom doručka u Izmiru se smatra boyoz napravljena od brašna, suncokretovog ulja i tahinija, često punjena mesom, sirom ili spanaćem. Ova vrsta peciva je postala deo identiteta Izmira iako su je tu doneli Sefardi u 15. veku.
Ako se ikada nađete u Izmiru, obavezno probajte:
- boyoz,
- kumru,
- punjene tikvice i
- meze.
Adana, grad koji živi i diše hranu
Ako bismo morali da opišemo kuhinju Adane jednom rečju, to bi onda bilo „vruće“. Grad na jugu Turske ne liči ni na jedno drugo mesto na kom ste bili. Istorijski grad kroz čije središte protiče reka Sejhan deluje kao spokojno mesto, ali ne dajte se zavarati: lokalci su poznati po svom temperamentu, a tokom leta u gradu postaje toliko vruće da su već do podneva sve ulice prazne. Sve ove odlike Adane uticale su i na njenu kuhinju, pa njeni stanovnici vole vruća i ljuta jela.
Na svakom ćošku Adane naletećete na kebab ili restoran sa kuvanim jelima u kom ćete moći da napunite stomak na najukusniji mogući način. Kuhinja ovog grada je spoj Mediterana, Arabije i Anadolije, sa lokalnim sastojcima. Crveni biber, začini i paprika koriste se u pripremi većine jela, u koja se često ubacuju jagnjetina i ostale vrste mesa.
Osim po tradicionalnim jelima, Adana je takođe poznata i po uličnoj hrani, pa u svakom trenutku možete računati na ukusni zalogaj.
Ako se ikada nađete u Adani, obavezno probajte:
- adanski kebab,
- adanski burek i
- juksuk supu (čorbu).
Turska kuhinja se ubraja u deset najatraktivnijih kuhinja sveta. Zapravo, ova kuhinja je treća svetska kuhinja po kvalitetu i raznolikosti, nakon francuske i kineske. Bogato nasleđe na kojoj je nastala karakteriše njen jedinstvani ukus i širinu. S obzirom na turske prodore na ove prostore, balkanska i srpska kuhinja su nastale pod ogromnim urticajem turske kuhinje, o čemu govore pored načina pripreme i nazivi mnogih jela.
Međutim, autentičnost turskih jela se može osetiti samo na njihovom izvoru – u Turskoj.
