Vesti

Pijani bolje pričamo strane jezike, dokazano je

Pijani turisti bolje pričaju strane jezike

Oni kojima komunikacija na stranim jezicima baš i ne ide od ruke mogli su da primete da im određena (umerena) doza alkohola pomaže da tečnije govore na nematernjem, što zapravo ima smisla imajući u vidu da čaša piva ili vina smanjuju inhibicije koje ljude čine nervoznim i suzdržanim.

S druge strane, svojstvo alkohola je i da utiče na kognitivne i motoričke sposobnosti tako što ih umanjuje, slabi memoriju i otežava držanje pažnje, dok povećava samopouzdanje i pospešuje rezultate naše samoprocene. S obzirom na ove oprečne momente glede dejstva alkohola, britanski i nemački istraživači rešili su da nađu odgovor na pitanje da li ljudi stvarno imaju veće šanse da se ubroje u poliglote posle čašice do dve, ili je po sredi samo okuraženo brbljanje?

Nakon sprovedenog eksperimenta objavljenog u Žurnalu psihofarmakologije, ispostavilo se da alkoholno piće naše sporazumevanje na stranom jeziku čini tečnijim, čak i onda kada mi ne mislimo tako. Ova studija uključila je 50 Nemaca studenata Univerziteta u Mastrihtu, lociranom u Holandiji, nadomak nemačke granice, koji su se izjasnili da povremeno piju, kao i da su nedavno položili ispite pokazujući znanje jezika na najvišem nivou, iako ne pohađaju predavanja na maternjem jeziku.

Svakom od njih zatraženo je da na par minuta proćaska na holandskom sa jednim od autora studije, a pre toga je polovini njih dato da piju vodu, dok je ostatak gustirao alkoholno piće u količini proporcionalnoj svojoj telesnoj težini. Svi razgovori bili su snimljeni kako bi mogli da ih preslušaju dvojica Holanđana koji nisu znali ko je šta od sagovornika pio, a zadatak da procene tečnost i tačnost komunikacije dobili su i sami ispitanici.

Neočekivano, alkohol nije imao nikakvog uticaja na njihovu samoprocenu, pa oni koji su “popili koju” nisu bili ništa zadovoljniji svojim verbalnim nastupom od onih koji su se u istraživanje upustili “strejt”. Međutim, sudeći po onim nezavisnim sudijama sa strane, ovi prvi jesu bolje baratali holandskim rečima, posebno kada je u pitanju akcentovanje reči, ali je vladanje gramatikom, vokabularom i argumentacijom u obe grupe bilo sličnog kvaliteta.

Autori studije napomenuli su da su doze alkohola korišćene u naučne svrhe u ovom slučaju bile vrlo male, i da njihovo pojačavanje verovatno ne bi imalo blagotvorno dejstvo. Štaviše, u svom izveštaju naveli su da preterano konzumiranje alkohola može imati sasvim suprotne efekte na fluentnost, pa čak izazvati i nerazumljiv govor – mada ste to verovatno već saznali i na svom primeru.

Ono što je dodatno zanimljivo jeste da su autori podvukli da nije poznato ni to da li je rezultate u ovom eksperimentu uslovila sama činjenica da su učesici znali da im je dat alkohol, s obzirom na to da je jedna prethodna studija pokazala da oni koji misle da su upravo popili alkoholno piće pokazuju iste reakcije kao i oni koji zaista jesu. Iz ovog razloga, naučnici su predložili da se sledeći put u ispitivanje uključi i placebo varijabila kako bi se napravila razlika između farmakoloških i psiholoških efekata.

Ruku na srce, u prilog prvoj tezi ide još jedna studija iz 1972. koja je pokazala da je mala količina alkohola poboljšala izgovor tajlandskih reči kod nekolicine Amerikanaca, pa je moguće da ovaj trik radi samo kada treba da pričate na jeziku koji nije vaš što je, mora se priznati, korisno na putovanjima pogotovo ako posećujete određene muzeje.

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama