Kineski zid, jedno od sedam svetskih čuda i najveća građevina na svetu, usled čije smo impozantnosti izražene u skoro 9.000 kilometara dužine svi poverovali da se vidi i iz svemira, potpuno je bacio senku na drugi najznačajniji zid u Kini: Gradski zid Nanđinga koji predstavlja najduži okrugli zid na svetu, sagrađen pre 600 godina, od 350 miliona cigli.
Trideset kvadratnih kilometara centra Nanđinga, glavnog gradu Đangsu provincije i de jure prestonice Tajvana, od koje je u celoj istočnoj Kini jači trgovački centar samo Šangaj, opasano je najvećim okruglim zidom na svetu, površine 4.000 kvadranih kilometara i obima 35 kilometara.
Remek delo kineske drevne arhitekture nastalo je kada je prvi car dinastije Ming Džu Juendžang 1366. godine uvažio predlog savetnika da izgradnjom zida učvrsti svoju suverenost i naredio da stanovnici iz 118 okruga, u pet provincija, počnu da prave cigle. Svaka od njih morala je da bude teška oko deset kilograma i nosi oznaku grada iz kog je došla i imena zvaničnika koji je odgovarao za njen kvalitet i radnika koji ju je pravio. Ovo je razlog zašto 350 miliona cigli koje čine Gradski zid Nanđinga predstavljaju najveći istorijski zapis o građenju, ali i multikulturalnosti dinastije Ming. U narednih 20 godina, oko 200.000 radnika spajalo je ove cigle mešavinom kreča, pirinčane vode i posebnog ulja od tungovine, sličnog lanenom, i to pošto su pomerili ukupno osam miliona kubika zemlje čije mesto je kasnije zauzeo zid, uprkos čestim padavinama i poplavama.
Zid u Nanđingu, koji je u više navrata bio prestonica Kine, i oduvek važio za njen centar obrazovanja, nauke i turizma, sastojao se od četiri dela: spoljašnjeg, unutrašnjeg, imperijalnog i grada palate. Spoljni grad više ne postoji, iako je bio izgrađen u dijamantskom obliku kako bi ojačao odbranu, pa je zid koji se danas može videti pretežno ostatak unutrašnjeg grada. Imperijalni grad imao je zaštitnu funkciju četvrtog grada, nazivanog i Zabranjenim gradom, jer je čuvao palatu i bio centar ove građevine. Palata, pak, u međuvremenu je pretvorena u veliku zelenu površinu na kojoj se nalaze ruševine Dvorane molitve nebu i kameni zid ukrašen motivima životinja iz bajki.
Od nekadašnje zaštitne uloge, zid u Nanđingu zadržao je jednu kapiju sa čuvarnim tornjem, iza koje se nalazi zabranjena vojna zona, zatvorena za javnost poslednjih sedam decenija. Do kraja izgradnje Zida ukupno je postojalo 18 kapija, ali su zub vremena i ljudske nemarnosti preživele samo neke. Jednu od njih predstavljaju Vrata Kine koja su zamišljena kao jedini ulaz u Kinu za strance. Ova kapija, ili bolje reći najveća gradska vrata na svetu, zapravo su kombinacija zamka i velelepnih vrata, iza kojih je postojalo 27 tunela za skladištenje hrane i oružja za oko 3.000 vojnika.
Iako su se u Nanđingu vodili brojni ratovi, Zid je uporno odolevao svim sukobima, pa čak i japanskoj invaziji i činilo se da ga ništa ne može uništiti, a onda su taj mit srušili lično građani prestonice provincije Đangsu: tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Zid je bio zanemaren i njegovi pojedini delovi su se urušili. Umesto da odmah bude rekonstruisan, otpale cigle koristile su se za građenje drugih zgrada, dok su neki segmenti bili namerno rušeni kako bi se napravilo mesta za ulice i olakšao ekonomski razvoj Nanđinga. Stanovništvo nije bilo ništa manje bahato, pa su tako, iz rupa u zidu, oko kojih je bio krš, lokalni seljaci uzimali cigle i koristili ih kao stolice ili površine za izlaganje voća i povrća na pijaci, kao da se radi o drvenim gajbicama, a ne delovima spomenika starog šest vekova.
Kada se pre dve godine lokalna vlast dosetila da bi trebalo obnoviti simbol istorije Nanđinga, koji ga čini jedinim gradom u Kini u kom i dalje postoje stare gradske zidine, pokrenuta je kampanja „Vratimo zrna žitnici“, kojom je apelovano na stanovnike da predaju nedostajuće cigle nadležnima, bez pretnje ikakvom kaznom. Iako bi na našem podneblju ishod ovakve akcije verovatno bio malo drugačiji, građani Nanđinga vratili su 80.000 cigala, koje se sada čuvaju u stovarištu ispod Zida i koriste za njegovu restauraciju.
Mnogi delovi Zida pretvoreni su u parkove u kojima građani mogu da uživaju, nastavljajući da veruju da kuće mogu biti srušene, zemlja raskopana, ali da će njihov Zid zauvek ostati tamo gde je sada, čuvajući ih od nezvanih gostiju i nedaća.
