Naša voda, naš vazduh, naše šume, naša Zemlja

Protest „Naša voda, naš vazduh, naše šume, naša Zemlja“ održaće se u subotu 13. juna ispred zgrade Vlade Republike Srbije u 12h, odnosno tačno u podne.

Da li želite da reke slobodno teku ili da njih 850 bude u cevima? Možda želite da se šume seku nekontrolisano ili bespravno? Sviđa da u gradovima dišete otrovan vazduh ili da svaka šuša gradi gde stigne, da grad nema drveće i parkove i da se na nasipima koji služe za dobrobit svima postavljaju divlji objekti? Moguće da mislite da o ovim pitanjima ne treba da se pitaju stručnjaci?

Ukoliko je odgovor na navedena pitanja pozitivan, onda vam svaka čast i ne morate da dolazite na protest 13. juna.

Međutim, ukoliko želite slobodne reke, planine, čist vazduh i urbanizam, a ne dođete na protest ispred Vlade Srbije, nadamo se da ćete nakon toga spavati mirno, a možda vas i u snu zaliju betonom ili ubace u cev.

Ovaj ekološki protest se organizuje sa pravednim ciljem protiv uništenja reka, šuma i celokupne prirode, zagađenja vazduha i sveopšte ekološke devastacije koja se sprovodi godinama i koja se planira u budućnosti.

Proglas protesta „Naša voda, naš vazduh, naše šume – naša životna sredina“

Zaštita životne sredine je u Srbiji na marginama javnih politika i društvenog života. Dugotrajan nemar, bezakonje i neodgovornost nosilaca javnih funkcija na svim nivoima, doveli su nas do toga da je naša zemlja jedna od najzagađenijih u Evropi.

Po podacima Fiskalnog saveta, po stanju u životnoj sredini značajno zaostajemo čak u odnosu na države srednje i istočne Evrope, sa kojima smo do skoro mogli da se poredimo. Javnu kanalizaciju koristi samo 62% stanovništva, dok više od 3 miliona ljudi još uvek koristi septičke jame. Nedostaje oko 10.400 kilometara kanalizacione mreže. Prečišćava se samo 12% otpadnih voda i potrebno je izgraditi 350 postrojenja za prečišćavanje. Godišnje oko 350 hiljada tona otpada završava na 1600 registrovanih divljih smetlišta, dok je neregistrovanih i više od toga. Čak i otpad koji se odnosi organizovano, odlaže se na 160 opštinskih deponija, koje ne ispunjavaju propisane uslove, tako da gotovo nema razlike gde će otpad završiti. Približno 2,5 miliona ljudi živi u oblastima sa prekomerno zagađenim vazduhom, koji sadrži barem jednu zagađujuću materiju u količini koja se može smatrati opasnom po zdravlje.

Samo 7,63 odsto teritorije Srbije je pod zaštitom prirode, od planiranih 10%. Ali, zaštita se retko gde i kada suštinski sprovodi, tako da je gubitak biodiverziteta već primetan. Izvori vode se prodaju. Planinske reke uteruju se u cevi. Štete od suša, poplava i drugih posledica klimatskih promena iznose i do nekoliko stotina miliona evra godišnje, a Srbija nije u stanju da, pet godina nakon potpisivanja Pariskog sporazuma, napravi prve korake ka održivoj budućnosti. Vojvodina je jedna od najmanje šumovitih područja u Evropi. Nedostaje joj oko 170.000 hektara novih šuma. I pored toga, u Vojvodini se seku značajne površine, a novac iz fonda za šume, umesto za podizanje novih šuma, troši se za izgradnju šumskih puteva.

Državne institucije umesto da sprovode propise i štite javni interes, otvoreno se stavljaju u zaštitu ekonomskih interesa bahatih pojedinaca. Zagađivači su razvili svest o nepostojanju posledica za svoje postupke, pa se u skladu sa time i ponašaju. Strategije zaštite životne sredine, i kada postoje, ne sprovode se. Samo u poslednjih devet godina, sve vlasti, na svim nivoima, bez ikakvih posledica su nenamenski potrošile pola milijarde evra naplaćenih od privrede i građana kroz eko-naknade, ne u zaštitu životne sredine, kako je propisano, već u druge svrhe.

Budućnost sveta u kojem živimo nije svetla. Ekonomske krize izazvane sistemskom pohlepom, društvene krize izazvane nemilosrdnom eksploatacijom ljudi i prirode, klimatske promene, nedostatak pijaće vode, nepogode u poljoprivredi, pandemije, već su postale deo naše svakodnevice, a u budućnosti možemo samo očekivati da se stanje pogorša. Zato brinemo da li će se naša zemlja i naše društvo, u stanju u kakvom se nalaze, izaći na kraj sa iskušenjima. Alternativa svemu ovome može biti samo ozbiljna politika zaštite životne sredine, koja nije samo „ukras na reveru“, već pokretač promena, koji prožima sve društvene oblasti – privredu, poljoprivredu, energetiku, obrazovanje, kulturu, socijalnu politiku. Potrebna nam je politika koja će transformisati celo društvo u pravcu održivosti, pravičnosti, solidarnosti, cirkularne ekonomije, dugoročnog planiranja, gde će se zaštita životne sredine biti neupitni javni interes, a ne deo marketinga, biznis šema, ili političkog oportunizma.

Kao odgovorni i zabrinuti stanovnici Srbije, zahtevamo od svih političkih i društvenih elita, i državnih institucija, hitno rešavanje problema u životnoj sredini. Zahtevamo:

1. Da se primeni Ustavom zagarantovano pravo građana i građanki Republike Srbije na zdravu životnu sredinu; da se primene postojeći zakoni i propisi, da se sudski procesuiraju i kazne svi koji uništavaju reke i šume, koji zagađuju vodu, vazduh i zemljište, koji uništavaju zaštićene vrste i njihova staništa – kao pojedinci i posebno kao kompanije.
2. Da se izmenama Zakona o zaštiti prirode i drugih propisa obezbedi suštinsko sprovođenje mera i finansiranje zaštite prirode, promeni model upravljanja zaštićenim područjima, zabrani izgradnja malih hidoelektrana u zaštićenim područjima, da se poveća ukupna površina pod zaštitom, kao i površine u prvom stepenu zaštite; da se smanji i zabrani komercijalna seča šume u zaštićenim područjima.
3. Da se izmenama Zakona o proceni uticaja i drugih propisa proširi lista projekata za koje se može zahtevati izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, da se spuste propisani kapaciteti za izradu studije i jasno odrede propisane mere zaštite životne sredine u slučaju da izrada studije nije potrebna. Da se izmenama Zakona o strateškoj proceni uticaja uvedu kazne u slučaju da nije postupljeno u skladu sa Zakonom.
4. Da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu vrati namenski karakter ekološkim i naknadama za zakup poljoprivrednog zemljišta, da se sprovedu kazne za nenamensko trošenje; da se Zakonom o budžetu sredstva republičkog Zelenog fonda znatno uvećaju, da se povećaju kapaciteti inspektorata, da se ulaže u institucije koje vrše stručne analize, istraživanja i monitoring stanja životne sredine.
5. Da se donese ambiciozan Zakon o klimatskim promenama i Akcioni plan borbe protiv klimatskih promena, koji će propisati promene u energetici, saobraćaju, građevinarstvu, poljoprivredi, šumarstvu i obrazovanju, u cilju smanjenja emisije gasova „staklene bašte“ i smanjenja energetskog siromaštva; da se emiteri štetnih gasova kazne i efektivno smanje emisije, da se subvencije za prelazak na održivu proizvodnju i potrošnju energije zaista koriste za razvoj obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i unapređenje infrastrukture, a ne za male hidoelektrane.
6. Da se izmenama Zakona o šumama i drugih propisa uvede obavezna izrada planova pošumljavanja na svim nivoima, kao i obaveza da se deo poljoprivrednog zemljišta izdvoji za pošumljavanje, čime bi se rešile katastarske, imovinsko-pravne i druge prepreke koje onemogućavaju pošumljavanje, naročito u AP Vojvodini.
7. Da se izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i pratećim godišnjim programima, znatno više podstiču mere kontrole kvaliteta zemljišta, mere podizanja zaštitnih pojaseva, a smanje mere korišćenja zemljišta, zatim da se značajno povećaju iznosi za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja za organsku i tradicionalnu poljoprivredu, adaptaciju na klimatske promene, dobrobit životinja, promociju zdrave hrane.
8. Da se primeni odredba Zakona o vodama koja se tiče vode i vodnog zemljišta kao javnog i neotuđivog dobra, da se bez odlaganja sprovode uklanjanje objekata koji ugrožavaju vodotokove i podzemne vode i privatizuju pristup vodnim resursima. Da država garantuje održivo snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi. Da se ulaže u javnu infrastrukturu i za preradu otpadnih voda i za vodosnabdevanje bez enormnih gubitaka u mreži. Da se obustavi dalja privatizacija i komercijalizacija izvorišta pitke vode.
9. Da se za urbane sredine uradi katastar zelenih površina, da se one koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u zelene površine, a da se u gradovima poveća broj stabala i površina pod slobodnim zemljištem. Da se izmenama propisa javna saobraćajna infrastruktura uskladi sa potrebama zaštite životne sredine, da se podstiče saobraćaj sa najmanjim otiskom na životnu sredinu, a najvećim kapacitetom za prevoz putnika.
10. Da se izmenama svih navedenih, kao i drugih zakona, omogući suštinsko učešće građanki i građana u odlučivanju; da se dosledno sprovodi Arhuska konvencija i da se stanovništvo blagovremeno i aktivno informiše o stanju životne sredine i o svim planovima koji utiču na našu životnu sredinu.

Za šta se treba borititi

Svedoci samo uništavanja prirode Srbije, odnosno jedinog što u Srbiji nije do kraja uništeno, ali se planira ili čak sistematski sprovodi. Kako bi vam pojasnili o čemu se radi, ukoliko ne znate, prenećemo ono što su kolege sa sajta Zelene priče konkretizovali.

Slobodne reke

Pod pretnjom devastacije su vodotokovi, za čiji opsatanak se bore aktivisti iz pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, zbog planirane izgradnje 850 mini-hidroelektrana u Srbiji. Trenutno je izgrađeno preko stotinu, a samo ličnim otporom meštana i aktivista su ostali projekti privremeno zaustavljeni.

Iako je u septembru prošle godine organizovan protest i sastanak sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, obećana koja su data, prema rečima aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute, nisu ispunjena.

Pored reka koje su izvorište života stanovnika Stare planine, ali i svakoga od nas, ugrožena su mnoga prirodna bogatstva u zaštićenim područjima. Neprestano se započinju novi građevinski poduhvati, takozvani turistički centri i projekti, te se borba za opstanak prirode Srbije vodi na toliko frontova, da neiscrpna energija ljudi nije dovoljna da svaki korak državnih organa i investitora zaustavi.

Slobodne šume

Svaka lokalna zajednica ima svoju misiju, a na Fruškoj gori zadatak je zaustaviti seču šuma i neodrživo gazdovanje ovim nacionalnim parkom. Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ jedan je od učesnika protesta 13. juna u Beogradu, a o problemima sa kojima se iz dana u dan suočavaju i koje pokušavaju da reše pisano je više puta. U toku juna i jula organizovane će biti akcije prikupljanja potpisa za peticiju, koja će biti predata Ministarstvu zaštite životne sredine i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Lokalno i samoinicijativno angažovanje, okupljanje i zajedničko delovanje ključ su ka promenama u društvu, jer je na nama da očuvamo prirodu koju smo nasledili. Nije samo naše pravo da u prirodi uživamo, već i obaveza da je čuvamo i negujemo.

Održiv grad

Gradski život, čini se kao suprotnost seoskom, gde je suživot sa rekama i šumama, osnova za opstanak. Ipak, to nije razlog da se odustane, jer se decenijama već radi na rešenjima za ono što nazivamo „održivim gradom“, odnosno gradom koji takođe podstiče simbiozu sa prirodom i kreira zdravu životnu sredine za stanovnike. Održivi transport, parkovi i zelenilo, obnovljiva energija – polazišta su za ekološki osvešćen grad, a za takav koncept bore se i inicijative „Savski nasip“ i „Zeleni Beograd„, učesnici protesta 13. juna. Zeleni Beograd je pokret koji se zauzima za očuvanje zelenila u gradu Beogradu, a grupa građana Savski nasip se trudi da očuva reku Savu, koja je pod pretnjom nelegalne gradnje i uništavanja nasipa na reci.

„Ljudi kod nas žive po nekoj inerciji, očekuju da će država funkcionisati sama od sebe. U socijalizmu nije bilo bogataša koji se uglavnom bogate na račun javnog interesa, otimanjem od drugih. Ljudi još uvek ne shvataju da moraju u novom sistemu da se bore za javni interes“, poručili su aktivisti iz grupe građana Savski nasip za Zelene priče u septembru prošle godine.

Za čist vazduh

Vazduh je u jednom trenutku u Srbiji postao važna tema. U sledećem su medije i javnost okupirale druge brige i tema zagađenog vazduha se ponovo povukla iz žarišta javnog mnjenja. Neki gradovi su ipak svedoci svakodnevnog sivila koje ne prestaje, pa na ovaj problem teško mogu da zaborave dok fabrike i postrojenja punom parom rade i slobodo zagađuju vazduh štetnim materijama. Ova borba je nalik na sve gore nabrojane, a na drugoj strani su uvek investitori, korporacije, tajkuni i državne institucije koje su pod njihovim uticajem. „Za Šabac bez smoga“ je još jedan pokret koji ima cilj da vazduh u gradu bude čist i građani zdravi. „Mi ne udišemo život, mi udišemo eliksir smrti koji nam zarad svog profita svesno svakodnevno servira fabrika Elixir Zorka mineralna đubriva Šabac.“, ističu na svojoj Facebook stranici.

Da se slušaju građani i stručnjaci

(Skoro) svaki grad ima svog zagađivača, pa je u svakoj zajednici potreban građanski aktivizam na polju zaštite životne sredine. Građani i meštani sela udruženi sa stručnjacima stvaraju liniju otpora uništenju prirode. Razmena mišljenja, iskustava i međusobna saradnja su od velikog značaja za promene, a pored medija koji održavaju vezu između svih aktera ekoloških problema, građani se okupljaju i u mnogim grupama na društvenim mrežama gde se diskutuje o lokalnim problemima, gde se pokreću peticije, organizuju akcije i protesti i brane parkovi, šume i reke. „Eko straža“ je Facebook stranica gde su građani umreženi sa ciljem da se informišu i diskutuju i takođe je u grupi organizatora protesta.

Zajedno možemo sve

Protest organizuju pokreti Odbranimo reke Stare planine, Eko straža, Savski nasip, Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Za Šabac bez smoga i Zeleni Beograd i drugi.

Na protestu će govoriti profesori Beogradskog univerziteta i naučni radnici: Dekan Šumarskog fakulteta Prof. Ratko Ristić, Dr Dragana Đorđević naučni savetnik, Prof. dr Vladimir Đurđević Fizički fakultet, Prof. Zoran Radovanović epidemiolog, Prof. dr Miomir Kostić ETF, Dejan Žujović pulmolog, Prof.dr Peđa Simonović Biološki fakultet.

Pored navedenih organizacija biće pristuni i predstavnici drugih ekoloških udruženja: Odbranimo rijeke Višegrada, Pravo na vodu, Tvrđava Smederevo, Branioci Toplice, Borjani protiv dima i ostali, i aktivisti Sonja Pavlović, Nikola Popović, Desimir Stojanov, Aleksandar Panić, Zoran i Miljan Stojanović Skansi, Snežana Jandrlić, Bilja Krstić, Naopak-Stereobanana, Aleksandar Jovanović Ćuta.

Program će voditi Aleksandra Vukićević, a pored navedenih pokreta, inicijativa i grupa građana, protestu će prisustvovati i mnogi stručnjaci, kulturni radnici i umetnici i stanovnici Stare planine. Ekoloških aktivista i pokreta je mnogo, jer je problema još više, a ujedinjeni zajedničkim ciljem i jasno definisanom misijom da priroda i ljudi budu slobodni od pritiska investitora, kompanija, industrije i državnih predstavnika, možemo postići mnogo.

Vidimo se u subotu 13. juna u 12č ispred Vlade Republike Srbije, Nemanjina br. 11 u Beogradu, ili prirodu više videti nećemo.