Ukidanje kratkih domaćih avio-letova je ekološka mera za koju je glasao donji dom francuskog parlamenta. Do svih mesta do kojih se može stići vozom za dva i po sata neće se moći leteti avionom.
Ova mera, koja je deo šireg zakona o klimi, usvojena je uprkos protivljenju poslanika iz različitih partija, neće se odnosti na povezane letove koji uključuju presedanja na aerodromu Šarl de Gol u francuskoj prestonici. Ukoliko za ovaj zakon bude glasao i francuski Senat to će značiti da se iz npr. Pariza neće moći leteti do Nanta ili Bordoa sa aerodroma Orli.
Ovaj zakon je ublažena verzija glavnih preporuka Građanske konvencije za klimu, koja je osnovana na zahtev predsednika Emanuela Makrona. Inače, konvencija predložila je ukidanje svih letova na relacijama na kojima postoji mogućnost direktnog putovanja vozom kraćeg od četiri sata.
Ovaj zakon će sada onemogućiti i niskotarifnim avio-kompanijama da lete na kratkim rutama.
Reakcije i bojazan
Predloženo vreme od četiri sata je smanjeno na dva i po sata nakon snažnog protivljenja nekih regiona i aviokompanije Air France-KLM. Ova kompanija, kao usotalom i druge avio-kompanije, teško je pogođena pandemijom covid-19 i ograničenjima putovanja.
Međutim, vlada Francuske je kompaniji Air France-KLM odobrila zajam od sedam milijardi evra pod uslovom da ukine određene letove u Francuskoj. Izvršni direktor kompanije, Bendžamin Smit, izjavio je da je cilj Air France-KLM da smanji broj letova u zemlji za 40 odsto do kraja godine.
Poslanici iz Zelene partije koji su istakli da je preporuka Građanske konvencije obesmislilo tu meru i da je granica od četiri sata značila da bi bili ukinuti letovi koji emituju najviše štetnih gasova, dok je poslanik socijalista upozorio je na mogućnost zatvaranja radnih mesta u avio-sektoru.
Francusko udruženje potrošača podržalo je zamenu avio-letova putovanjima vozom i to one letove koji su kraći od četiri sata. Iz udruženja smatraju da bi samo skraćivanje od letiri sata imalo „pravi uticaj“ na smanjenje emisija ugljen-dioksida, bez negativnih posledica po vreme i cene putovanja. Udruženje je istaklo da postoji bojazan da će porasti cene prevoza vozom, a opasti kvalitet usluge te da treba osigurati da železnička kompanija SNCF ne menja cene niti kvalitet svojih usluga.
„Avioni u proseku emituju 77 puta više ugljen-diokida po putniku nego vozovi na tim rutama, iako je voz jeftiniji a gubitak vremena ograničen na 40 minuta“, navelo je udruženje.
Putovanja vozom najbolja za životnu sredinu
EEA je uradila studiju kako bi pomogla onima koji odlučuju o politikama za transportni sektor da doprinesu ispunjavanju ciljeva iz Evropskog zelenog dogovora.
Putovanja vozom proglašena su za nabolja za životnu sredinu, uz mogućnosti koje pruža „meka“ mobilnost, poput hodanja ili vožnje biciklom.
U izveštaju se zaključuje da će preusmeravanje putnika sa avio-saobraćaja na železnički imati „ključnu ulogu“ kod ispunjavanja cilja EU da smanji emisiju iz transporta za 90% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Već postoji povećana svest o „ekološkim i klimatskim problemima koje prouzrokuje avio-transport“, što navodi Evropljane da preispitaju odluke o tome kako će putovati i gde mogu stići vozom, naveli su autori studije.
Zbog kovida-19 putovanja su znatno smanjena ali je pre izbijanja pandemije putnički saobraćaj rastao širom Evrope.
Trenutno transport daje četvrtinu emisije u EU. Drumski prevoz je odgovoran za 72% emisije sektora, pomorski za 14 a vazdušni za 13% emisije. Železnica daje samo 0,4% emisije, a proizvode je lokomotive na dizel.
Međutim, i železnica ima mane – izveštaj je pokazao da vozovi velike brzine na dugim linijama zagađuju bukom koja može da se uporedi ili je čak veća nego u avio-saobraćaju.
Druge evropske zemlje su uvele ili razmatraju slične mere
Austrijska vlada je u junu 2020. uvela porez od 30 evra na avionske karte za letove kraće od 350 kilometara i zabranila domaće letove na destinacijama na kojima putovanje vozom traje manje od tri sata.
Holandija još od 2013. pokušava da zabrani kratke domaće letove. Holandski poslanici su 2019. glasali za ukidanje letova od Amsterdama do Brisela, koji su udaljeni 150 kilometara, ali zabrana nije primenjena jer je ocenjena kao kršenje propisa EU o slobodnom kretanju.
Izvor: Guardian / Euractiv.rs; naslovna fotografija: Andreas Stutz / Unsplash
