Najvažniji faktor u planiranju putovanja, kod većine ljudi jeste njegovo visočanstvo budžet, koji diktira sve od same destinacije, preko vrste prevoza i smeštaja, do aktivnosti koje ćete imati na samom odredištu. S druge strane, postoje prilike u kojima se odlučujemo da potrošimo i više novca od onoga kojim zapravo raspolažemo, a osim medenog meseca ili povoda poput obeležavanja nekog važnog događaja, najčešći motiv da odrešimo kesu jeste želja da iskusimo život na visokoj nozi.
Imajući upravo to u vidu, neki fini ljudi objavili su spisak najskupljih gradova (za život) na svetu, a rezultati ispostavljeni na osnovu indeksa koji uzima u obzir cene nekretnina, namirnica, transporta, restorana… prilično su iznenađujući.
Od 538 gradova, rangiranih u odnosu na cenu života u Njujorku, uzetu kao svojevrsnu mernu jedinicu, na prvom mestu nisu se našli ni Singapur ni Hong Kong, a ni London, već Hamilton – glavni grad Bermuda, države čijim je državljanima Srbija nedavno ukinula vize.
Poznat po svom zalivu prepunom jahti i jedrilica, uprkos svojoj kompaktnosti, Hamilton obiluje barovima, restoranima, muzejima, prodavnicama i galerijama, a ima i aktivnu turističku industriju. Usled svoje primamljivosti u vidu atraktivnih poreskih zakona, on je i centar što lokalnih što internacionalnih biznis poduhvata, pa na troškove života u njemu utiču i troškovi uvoza.
Malo manje neočekivano jeste drugo mesto na listi koje je zauzeo Cirih, svetski centar bankarstva i finansija, koji osim procvata trgovine uživa i reputaciju trendi, umetničkog grada. Kada je reč o tome koliko novca treba da izdvoje oni koji bi da žive u njemu, može se reći da Švajcarska generalno „udara po ušima“ budući da se na top listi 10 najskupljih nalazi čak šest njenih gradova – Ženeva na trećem, Bazel četvrtom, Bern petom, Lozana na šestom i Lugano na devetom mestu.
Listu kompletiraju skandinavski gradovi, sa islandskim Rejkjavikom na sedmom, norveškim Stavangerom na osmom i Oslom na desetom mestu, a sve indekse skupoće života za 2018. možete pogledati OVDE.
