Umesto da samo gleda kako glečeri nestaju, islandski turistički sektor bi sada trebalo da počne da se priprema za budućnost u kojoj više ne postoje, s obzirom na to da je glečerski turizam okosnica turizma ove male države od samo 390.000 stanovnika.
Sadržaj
Glečeri su se topili najbržom brzinom zabeleženom u pet od poslednjih šest godina, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO) u nedavnom izveštaju.
Izveštaj kazuje da su glečeri izgubili više od 9.000 milijardi tona leda od 1975. godine, saopštio je SMO, što je ekvivalentno bloku leda debelom 25 metara veličine Nemačke. Više globalne temperature znače da su u opasnosti svih 19 glečerskih regiona na svetu.
To je direktna pretnja destinacijama koje se oslanjaju na glečere kao turističke atrakcije, pre svega Island i njegov glečerski turizam jer su glečeri i severna polarna svetlost su dva glavna razloga zbog kojih posetioci dolaze na Island
Većim delom godine turistički obilasci sa vodičem vijugaju preko glečera. Skijanje, planinarenje i obilasci ledenih pećina doprinose lokalnoj turističkoj ekonomiji, a istovremeno podižu svest o klimatskim promenama. Tako je 2024. godine, otprilike 2,3 miliona međunarodnih posetilaca stiglo je u ovu malu zemlju od oko 390.000 ljudi.
Prema Univerzitetu u Cirihu, Island je izgubio 750 kvadratnih kilometara svojih glečera od 2000. godine, što je područje veće od četiri puta veće od Vašingtona. Naučnici predviđaju da bi Island mogao da izgubi do 35% svoje glečerske mase u roku od pola veka.
Led se topi, a posao nestaje
Haukur Einarsson, osnivač Glacier Adventure na Islandu, previše dobro poznaje stvarnost topljenja glečera. Tokom godina, izgradio je bazni kamp, hotel, restoran, pansione i muzej glečera.
„Video sam dramatične promene otkako sam počeo da radim ovde. Mogu da stojim sa grupom i samo pokažem gde je nekada bio glečer“, rekao je za Skift. „Mogu da objasnim turistima kako je pre 10 godina tamo bila prelepa ledena pećina. Onda pokažem i ima još dva i po do tri kilometra prazne zemlje. Toliko se glečer otopio za 10 godina.“
Einarssonova supruga odrasla je u blizini Vatnajokula, a njen otac je rođen u toj oblasti 1915. godine.
„Kada je bio mlad čovek, gde danas parkiramo automobile, led je bio 350 metara deblji nego što je sada. Gledali su u zid od leda kao u liticu. Ljudi ne mogu da veruju da je odatle otišao pravo na glečer.“
Sada, Einarsson veruje da njegov posao sa glečerom neće trajati više od još 10 do 15 godina. „Bio bih iznenađen da potraje i duže od toga“, rekao je i dodao da je više zabrinut za ekosistem koji će ostati iza.
Snori Valson iz odbora za turizam Islanda, Ferdamalastofa, rekao je da se čitava ekonomija izgradila oko glečera na Islandu.
„Naročito na jugoistoku postoji čitavo čvorište – restorani, hoteli, turoperatori, autobuske ture, motorne sanke, penjanje, planinarenje“, rekao je on. „Vrlo malo možemo da uradimo na lokalnom nivou osim da izvršimo pritisak na vladu i međunarodne političare da učine nešto u vezi sa klimatskim promenama. Oni koji su u poslu sa glečerima bi trebalo da budu u mogućnosti da nastave u naredne dve decenije, ali stvari bi posle toga mogle izgledati potpuno drugačije.“
Opasnosti glečerskog turizma postale su bolno jasne 2024. godine. Grupa od 23 turista posetila je ledenu pećinu tokom toplog vremena. Srušio se ledeni zid, ubio američkog turistu i povredio njegovu trudnu verenicu.
Aegir Thor Eisteinsson, portparol islandskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je Skiftu da vlada traži načine da poboljša bezbednost kako se opasnosti povećavaju.
„Blisko sarađujemo sa glečerskim turističkim kompanijama dok nastojimo da primenimo nove propise nakon tragičnog incidenta“, rekao je portparol. „Ova pravila uključuju svakodnevne procene rizika i nove operativne smernice koje zahtevaju obaveznu detaljnu procenu ledenih uslova od strane turoperatora pre svake ture i zabranu ulaska u određena područja.
Šta dolazi posle glečera?
U Francuskoj, Italiji i Švajcarskoj, mesta poput jezera Ansi, jezera Komo i jezera Garda su nekada bila glečeri. Danas su one glavne turističke destinacije koje podržavaju regionalne ekonomije, dok samo jezero Ansi privlači oko 1,4 miliona posetilaca godišnje.
„Glacijalni pejzaži su fascinantni“, rekao je Valson. „Čak i dok se led povlači, pejzaž ostaje jedinstven. Možete gledati kako vegetacija polako vraća zemlju. Mislim da možemo održati turizam čak i nakon što glečeri nestanu.“
Ali, rekao je, vlada i turistička industrija su se fokusirali na masovni turizam, a ne na kvalitetna iskustva.
„U budućnosti ćemo morati da se pomerimo ka kvalitetnom turizmu umesto masovnog turizma“, rekao je on. „Ako uzmete u obzir buduće troškove, teret koji će nositi buduće generacije, sada žrtvujemo mnogo manje nego što će morati“, rekao je Valson iz odbora za turizam Islanda. „Pravo pitanje je da li je pošteno da sada iskoristimo sve resurse i ne ostavimo ništa za budućnost? To je rasprava koju treba da vodimo.“
Ugljenični otisak glečerskog turizma
Glečeri su se na Islandu povlačili vekovima, ali naučnici i glaciolozi su brzi pad poslednjih godina povezali sa klimatskim promenama. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dostigla je najviši nivo u poslednjih 800.000 godina 2024. godine, prema istraživanju UN.
Putovanje da biste videli glečere često znači duge letove i visoke emisije, što ironično doprinosi samoj klimatskoj krizi koja ih topi.
Einarsson iz Glacier Adventure je dobro svestan toga i pokušava da edukuje posetioce o njihovom uticaju. „Lično, bio bih srećan da jednostavno prestanemo da putujemo dok ne smislimo održiviji način da to uradimo“, rekao je on.
Ejsteinson je rekao da je vlada Islanda radila na tome da turistička industrija bude održiva.
„Island pozdravlja sve posetioce našeg ostrva i oduvek je bio prioritet obezbediti njihovu posetu, a naša turistička industrija ostaje što je moguće održivija“, rekao je on. „Uspeh smo videli i kroz naš naglasak na sezonalnost u okviru islandske turističke industrije. Od kada smo dodali regionalni fokus našem pristupu 2015. godine, uspeli smo da upravljamo širenjem poseta kako tokom cele godine tako i širom Islanda.“
Ejštajnson je dodao da je Island razvio akcioni plan za prilagođavanje klimatskim promenama, koji kaže da je „smanjenje zapremine glečera” ključna klimatska opasnost.
„Deo tekućeg rada je procena klimatskog rizika, kako za Island u celini, tako i procena klimatskog rizika za različite sektore“, rekao je Ejštajnson. „Kao deo našeg kontinuiranog napretka, islandski parlament je odobrio obnovu Turističke politike i akcionog plana do 2030. godine u junu 2024. Fokusne oblasti turističke politike uključuju postizanje veće ravnoteže i integracije u ekonomiji, društvu, životnoj sredini i posetiocima.
Izvor: Skift
