Vesti

Kada se otvaraju aerodromi u Srbiji i da li su spremni za putnike?

Aerodrom

Komercijalni putnički vazdušni saobraćaj, odnosno otvaranje graničnih prelaza na međunarodnim aerodromima u Beogradu, Nišu i Kraljevu, počeće negde između 18. i 30. maja ili tek nakon 30. maja. Prema istraživanju Tango Sixa raniji datumi u maju za formalno „otvaranja aerodroma“ za putničke operacije su izgledniji ali ostaju pitanja: koliko će avio-kompanija leteti, ko će od putnika želeti da leti i kako će to sve izgledati?

Dva datuma u opticaju predstavljaju trenutnu konfuziju u komunikaciji koja potiče iz različitih nadležnosti državnih službi i agencija ali pre svega iz neizvesnosti u odnosu na „otvaranje“ drugih zemalja i verovatno najbitnijeg faktora – Evropske ali i globalne regulatorno-proceduralne koordinacije novih standarda bezbednosti putovanja.

  Kada ćemo moći da putujemo i da li je leto izgubljeno

Prva informacija vezana za nastavak obavljanja putničkog vazdušnog saobraćaja došla je od epidemiologa Predraga Kona na redovnoj dnevnoj konferenciji za medije pre dva dana. On je tada u sklopu najave opšte relaksacije mera objavio plan za pokretanje javnog međugradskog i gradskog drumskog saobraćaja kao i da će „preporuka“ biti da avio-saobraćaj krene 18. maja. Međutim, istog dana, nekoliko sati ranije, u 12:03 časova izdat je NOTAM koji zabranjuje komercijalno putničko letenje sa međunarodnih aerodroma u Srbiji (pod zabranu dakle ne spadaju kargo i drugi specijalni letovi) na osnovu mera zaštite od Korona virusa do 30. maja. Ovakvu vrstu NOTAM-a distribuira SMATSA a izdaje ga Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Kao i u drugim oblastima javne uprave u vreme vanrednog stanja pomenute agencije izdaju svoja obaveštenja i naredbe ove vrste u saglasju sa Vladom Srbije i Kriznim štabom u kojem učestvuju i pomenuti epidemiolozi.

Prethodni, prvi NOTAM, o onemogućavanju međunarodnog putničkog vazdušnog saobraćaja (u Srbiji ne postoji redovan domaći komercijani vazdušni saobraćaj) izdat je za period od 19. marta do 30. aprila. Dakle dva dana pre isteka prvog izdat je novi sa trajanjem do 30. maja u 21:59 UTC.

Kako Tango Six saznaje, novi NOTAM izdat je na vreme (radi obnavljanja približno istog perioda zabrane kao prvi) ali pre novog stava Kriznog štaba o opštoj relaksaciji mera za borbu protiv Korona virusa.

  Pravo na lečenje od korone u inostranstvu

Dodatnu zabunu je kroz domaće klasične medije unela niskotarifna avio-kompanija Wizz Air koja je najavljivala početak letova sa Lutona do nekoliko destinacija, uključujući i Beograd, za 4. maj. Da li je i Wizz Air takođe bio zbunjen ili namerno ne otkazuje letove za koje zna da neće biti u mogućnosti da obavi zbog zadržavanja para od prodatih karata na osnovu više sile (otkazivanje van njihove kontrole) tema je za drugu priliku.

Avionske karte
Kada ćemo ponovo leteti avionima?

18. ili 30. ?

Izdavanje novog, trećeg, NOTAM-a koji bi omogućio letenje već od 18. maja jednostavan je i brz administrativni poduhvat, saznaje Tango Six u nadležnim agencijama. Međutim, konačna odluka je na Kriznom štabu i Vladi Srbije na osnovu preporuka epidemiologa. U prethodna dva dana došlo je do nekoliko izjava zvaničnika ovih tela koji indikuju da se država pre sprema za brže otvaranje aerodroma, dakle za opciju 18. maja. Ove izjave u sebi sadrže i nekoliko indirektnih najava koje opisuju kakvo nas iskustvo čeka prilikom letenja u novoj Korona stvarnosti.

Ministarka Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je juče gostujući na jutarnjem programu RTS-a da će predlog njenog ministarstva biti da se letovi dozvole od 18. maja. Naglasila je da sve što Srbija želi da uradi u ovom segmentu saobraćaja mora biti usklađeno sa drugim državama i da u Evropskoj Uniji nema jasnog dogovora kada će to biti moguće. Ako se, prema njenim rečima, „Evropa ne otvori“ do tada i „ne bude bilo redovnih linija“ onda ćemo još čekati. Ministarka je takođe rekla da je „Srbija spremna za otvaranje svih vidova saobraćaja“.

  Zdravstveni pasoš se razmatra kao uslov za putovanja avionom

Dan nakon prve Konove izjave sličnu je dao epidemiolog Branislav Tiodorović pominjući ovog puta i IATA-u ali verovatno misleći na EASA-u kao jedinu nadležnu evropsku vazduhoplovno-regulatornu agenciju za propisivanje, i kroz nacionalne vazduhoplovne vlasti, sprovođenje novih bezbednosno-zdravstvenih pravila kako pri kretanju kroz aerodrome tako i u putničkim avionima. Njegov komentar bio je da se čeka input i od ove agencije. Što je zapravo odgovor na pitanje od nekoliko milijardi evra: da li će EASA stići da propiše nove zdravstveno-bezbednosne standarde tako brzo i da li će svi, barem u EU i okolnim zemljama, stići da ih primene, na primer do 18. maja?

Koliko će to biti komplikovano ilustrovala je epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević pre dva dana izjavom da očekuje da će, najverovatnije, jedna od mera biti da svako ko želi da leti za Srbiju mora biti testiran na prisustvo Korona virusa u prethodna 72 sata pred let. Ona je juče dopunila svoja predviđanja izjavom da nije sigurno da li će sve koji slete u Srbiju, dakle i na budućim redovnim komercijalnim linijama, čekati obavezna samoizolacija od 14 dana. Kisić Tepavčević je potom istakla jednu bitniju stvar: „Dok druge zemlje ne definišu procedure i ponašanja ni mi to ne možemo. Sve zemlje, zbog prirode vazdušnog saobraćaja moraju to uraditi zajedno i u isto vreme. Ukoliko ostane bilo koje žarište bilo gde, epidemiološka situacija može biti nestabilna.

Drugim rečima, zemlje (do 18. maja na primer) moraju dogovoriti identične opšte standarde zaštita i prevencija na aerodromima i unutar letelica. Ukoliko neka od zemalja i dalje ostane žarište (SAD, Španija, Italija, Velika Britanija, Rusija i nekoliko drugih) uslovi putovanja ka njima mogu biti prohibitivno drastični. Avio-kompanijama to može eliminisati, na primer, segment transfer putnika ali i mnoga druga ograničenja koja ćemo tek otkrivati u narednim danima. Velikoj većini avio-kompanija (osim niskotarifnim) to će komercijalno biti neprihvatljivo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć u svom gostovanju na RTS-u da se planira da procedura „brzih testova“ (koje su naši epidemiolozi često nazivali nepouzdanim) na srpskim granicama (dakle i međunarodnim aerodromima) bude okončana isporukom rezultata par dana kasnije „na adresu gde se nalazite, ako ste stranac na putu u hotel.“

Šta možemo očekivati?

Dok izlazimo iz prve, najžešće faze Korona krize, možemo očekivati da će većina zemalja biti oprezna prilikom otvaranja granica iz straha od drugog talasa. Taj oprez će se najverovatnije manifestovati kroz neke od gorenavedenih mera. Dok god ne bude pronađena i distribuirana vakcina, dakle ne ranije od dve godine, za očekivati je da će se letovi obavljati samo između zemalja koje jedna drugu smatraju niskorizičnim ili za koje znaju da imaju slične standarde zaštite protiv širenja virusa. Ovo drugo bi EASA i nacionalna regulatorna tela trebalo da definišu (i bitnije nadziru u prvom periodu) kada je vazdušni saobraćaj u pitanju.

Vazduhoplovna industrija dakle već sada (ako mislimo da otvorimo aerodrome na primer 18. maja) mora imati zajedničke biološko-bezbednosne standarde kao što ih ima u sektoru obezbeđenja aerodroma (skeniranje protiv nošenja oružja, nedozvoljenih predmeta ili supstanci).

  Putovanja i turizam nakon pandemije: gde će se putovati, kako i po kojoj ceni

Imajući u vidu koliko je taj poduhvat komplikovan i nepoznat (niko za ovu vrstu opasnosti nije ni čuo do pre dva meseca) i koliko će vremena trebati da se uvede, sprovede a zatim prilagodi fizičkim ograničenjima aerodroma, letelica i psiha putujuće javnosti, jasno je zbog čega će ovo biti najveća kriza komercijalnog vazdušnog saobraćaja u njegovoj istoriji. Putovaće samo onaj koji apsolutno mora i onaj koji nije bankrotirao usled druge najveće globalne ekonomske krize u istoriji.

U Americi uostalom to već ne funkcioniše:

Autor i izvor: Petar Vojinović, TangoSix

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Booking.com

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.