U Beogradu je pre neko veče održan divan koncert, na kom su nastupali dečji muzički talenti iz Srbije i Gruzije. Voditeljka je na početku pozdravila publiku, a potom najavila kompozicije koje će izvoditi mladi virtuozi. „Vidi kakvu lepu nošnju ima onaj mali Gruzijac”, reče čovek iz publike ženi pored koje je sedeo. I stvarno, nošnje su im bile izuzetno lepe, nego… ne kaže se Gruzijac.
Stanovnik Gruzije je Gruzin ili Gruzijanac, a stanovnica Gruzinka ili Gruzijanka. Pravopis ne dopušta oblike Gruzijac i Gruzijka. Pridevi su gruzijski i gruzinski. Međutim, to je samo jedna od mnogih dilema koje se javlju kada su u pitanju nazivi stanovnika neke države.
Nekada smo se smejali onom vicu u kome Mujo pita Hasu da li je pravilnije da se kaže Irak ili Iran. Sećate se? Danas se greši stvarno i stvari više nisu tako smešne. Čitajući tekstove na internetu dolazimo u opasnost da pomislimo da je pravilno ono što nije – ukoliko je autor teksta neko ko loše poznaje pravopis i ukoliko čitamo tekstove na engleskom ili na nekom drugom stranom jeziku. Tako se sada dešava da mnogi moji učenici misle da se Njujork piše odvojeno – Nju Jork (prema originalnom New York). A nekada, u vreme pre pametnih telefona i široke dostupnosti interneta, đaci takve greške nisu pravili.
Dakle, jesu li stanovnici Koreje Korejci ili Korejanci (za nekoga i Koreanci, pa nema j u nazivu na engleskom – i to je argument, kao da je sve nastalo od engleskog jezika i prema analogiji sa engleskim), da li je pravilno Portugalija ili Portugal i kako to da je nekada bilo samo Banjaluka, a danas i Banja Luka i Banjaluka? Evo odgovora:
U Koreji žive Korejci (Korejac i Korejka), u Severnoj Koreji – Severnokorejci, a u Južnoj Koreji – Južnokorejci. Kada govorimo o divnoj zemlji fado muzike i dobrih vina, iako originalnom nazivu više odgovara Portugal, Pravopis srpskoga jezika preporučuje da se držimo tradicionalnog oblika – Portugalija. Naime, naziv Portugalija je u naš jezik stigao preko nemačkog Portugalien, te se takav oblik ustalio i ostao. Dokle? Videćemo… Stanovnici su Portugalci, odnosno Portugalac i Portugalka.
Na kraju, stižemo i do Banjaluke, odnosno Banje Luke. Problem sa nazivom ovog grada nastao je usled pogrešno shvaćenog imena. Banja ne označava banju (lečilište, izvorište mineralnih voda) već je to stari oblik prisvojnog prideva banova (ona koja pripada banu, banja), a luka označava mesto, livadu ili zemljište uz vodu, vrlo često baš uz reku (M. Telebak „Kako se kaže”). Dakle, naziv ovog grada sastoji se od prideva i imenice, a ne od dve imenice. I obe reči imaju svoje akcente, obe se menjaju po padežima. Znam da će vam zvučati čudno, ali pravilno je reći da je neko iz Banje Luke, a ne iz Banja Luke; da idemo u Banju Luku; da u Banjoj Luci žive divni ljudi… Nešto kasnije, u drugoj polovini dvadesetog veka, ustalio se (i norma ga je prihvatila) i jednočlani naziv – Banjaluka, pa ćemo reći da je ista ona osoba iz Banjaluke (spojeno može), da idemo u Banjaluku, da u Banjaluci žive divni ljudi… Banjalučani i Banjalučanke. A što se tiče banjalučkog ćevapa, s njim nema greške.
Autorka je profesorka srpskog jezika i urednica bloga Kako Jeca kaže
Dakle, ako u Koreji žive Korejci, zašto onda u Gruziji ne žive Gruzijci?
Odnosno, ako u Gruziji žive Gruzini, onda zašto u Koreji ne žive Koreni?
Ovime dokazujem da je prirodnije reći „Gruzijci“.
Nemate osnova za svoju tvrdnju. Ako autor teksta kaže zbog čega je nešto ispravno, etimološki ili prema pravopisu, nema razloga da po nekim pučkim etimologijama dovodimo u pitanje principe koji su nam u jeziku već ustaljeni. Pozdrav.
I ja smatram da je Gruzijac i Gruzijka
lepsi naziv
Korejac ili Korejka
Zašto se ne kaže „Korejanci“, ako se kaže „Gruzijanci“? Odnosno, „Korejci“ – „Gruzijci“. Doduše, naravno da nećemo reći „Koreni“, kao što FluxMeister predlaže. Ipak, „Korejci“ je malo kontraintuitivno nakon „Gruzijanci“.
Molim kažite mi gdje se, recimo u Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske, tačno nalazi pravilo prema kojem je ovo tačno.
Takođe bih vam želio skrenuti pažnju na to da vam umjesto „pošaljite komentar“, piše „poštaljite komentar“.
Значи по том тумачењу, за држављане Србије треба их ословљавати као србијанце?
Такођер, хрватске држављане ословљавати са хрватије/це, и држављане као Босанце или можда ипак Босанцијехерцеговције или боснохерцеговци?
Мислим да сте се превазишли.
Њу Јорк и је исправно написати јер се град садржи од имена (Нови Јорк.)
Нови Сад се не пише Новисад.
Такођер када је неко из тог града, можете га ословљавати као Њујорчана/ке.
Што се тиче Хрватске каже се држављани Републике Хрватске, и они који се представљају као хрвати, ословљавајте их као хрвате и хрватице.
Што се тиче Босне и Херцеговине, можете их једино ословљавати као држављане Босне и Херцеговине, из разлога, јер је та држава састављена од различитих националности.
Дакле, бошњаци, срби и хрвати и нипошто Босанци или Херцеговци, уколико именујете нечију државност.
Босанац се може односити искључиво на припадника дела државе као и војвођанин, такођер као и славонац, далматинац, или херцеговац, и то треба да вам је јасно као дан.
Највећа глупост коју је човек чуо на овим просторима је ословљавати народе по вашем ткз. правопису и притом игнорисати значај тих термина….
А што се тиче американаца, руса, немаца, британаца, ираца, шкота, очигледно игноришете да се правила изговора држављана односнот грађана неможе дефинисати јединственим правилом и морате се прилагођавати садржају истог…
Pod nazivom Banja Luka, grad se prvi put spominje 6. februara 1494. godine u Povelji ugarskog kralja Vladislava II Jagelovića. Poslije rasprava koje su vodili filolozi i istoričari, utvrđeno je da ime grada potiče od starog pridjeva „banj“ – banov, koji je davno iščezao iz našeg jezika, a zadržao se samo u nazivu grada, pa je tom pridjevu dodata imenica „luka“, što znači ravnica, odnosno cijeli naziv grada potiče od složenice „Banova ravnica“. Oduvijek uz Vrbas, na obje njegove strane razvijale su se još od paleolitskog perioda naselja različitih plemena, koja su se u ovoj blagonaklonoj dolini zadržavala, živjela i razvijala. Pouzdano se zna da je u predrimskom i rimskom periodu ovo područje naseljavalo ilirsko pleme Mezeja, koji su zajedno sa ovim prostorima uključeni u rimsku pokrajinu Ilirik.