Lepi Brka, svetovnog imena Nenad Gladić je naš poznati kuvar i putnik, autor emisije i istoimene knjige – Gastronomad koja se s razlogom emituje na više televizija. Lepi Brka spaja svoje – ali i mnogih od nas – dve najveće strasti, kulinarstvo i putovanja, a za Daljine.rs ispričao je koje predele će nam predstaviti u novoj sezoni o putovanjima i hrani, zašto ga je opčinio Pirot i o mini hidroelektranama koje se grade na Staroj Planini koje uništavaju prelepu i netaknutu prirodu.
Daljine.rs: Šta Vam je sledeće u poslovnoj agendi i kada možemo da očekujemo novu sezonu snimljenu u nekom plažnom baru?
Nenad Gladić: Poslovna agenda mi je poprilično popunjena. Nedavno sam se vratio sa izviđanja za snimanje sezone 2019-2020 po severu Crne Gore, tako da, kako sada stvari stoje, biće dosta dobre hrane, ali iz planinskih pejzaža.
U planu je i putovanje i snimanje u Grčkoj pa bi trebalo da bude i plaža.
Počećemo od hrane, jer nam je to prva asocijacija. Kuhinja kog naroda Vam je omiljena?
– Hrana odavno ne poznaje granice, ali ono što bih nazvao omiljenom hranom potiče iz mediteranske regije. Ko poseduje tapiju na „originalni recept“ manje mi je važno.
Važan je kvalitet i atmosfera i naravno društvo.
Šta za Vas predstavlja putovanje? Destinaciju, proces, nove kulture, društvo ili nešto treće?
– Putovanje za mene predstavlja priliku da upoznam nove ljude, iskusim atmosferu, napunim (ili ispraznim) baterije i podsetim sebe da su ljudi svuda više isti, a manje različiti.
Kulturološke razlike su tu da začine iskustvo putovanja. Kako bi dosadno bilo kada bi svuda ljudi bili potpuno isti?
Zašto je po Vašem mišljenju bitno putovati?
– Putovanje je savršen način da se nauče nove stvari. Ima li šta bitnije od toga?
Koje Vam je omiljeno putovanje iz detinjstva ili mladosti?
– Moji roditelji su posedovoali kamp prikolicu i nekoliko godina za redom išli smo leti na kampovanje. Na putu do mora je obično bilo po nekoliko pauza jer smo mogli usput da stanemo i odmorimo gde smo hteli.
To su bila nezaboravna putovanja.
Da li imate omiljenu destinaciju za letnju i zimsku sezonu?
– Kada budem imao omiljenu destinaciju znaću da sam se umorio od putovanja. Ako sam u situaciji da biram ne bih se vratio na isto mesto. To trenutno praktikujemo jedino leti zbog sina Dimitrija koji je još uvek mali i zgodno nam je da znamo gde idemo i šta da očekujemo. U tom slučaju moramo da budemo praktični.
Koje Vam je omiljeno mesto u koje ste putovali poslom?
– Ako moram da izdvojim neku zemlju onda je to definitivno Izrael. Neverovatna zemlja puna kontrasta.
Dok ste radili na brodu, da li ste imali vremena da obiđete neke destinacije?
– Da, bilo je prilike, bolje rečeno prilike sam koristio kad god sam imao makar jedan sat slobodnog vremena. Bio sam mlad i željan svega. U tim godinama ništa nije bilo prepreka da se makar malo prošetam po nekom gradu.
Jednom obiđeš jedan deo grada, drugi put drugi i tako redom…
Da li postoji neki grad ili mesto u Srbiji u koji ste otišli sticajem okolnosti, a onda se oduševili što takvo mesto uopšte postoji? Koja ga je destinacija u Srbiji vas je inspirisala da joj se ponovo vratite?
– Pirot i njegova okolina su za mene bili veliko otkriće. Poslovno sam tamo otišao pre par godina bez velikih očekivanja. Sjajni domaćini, odlična hrana i savršena priroda svuda u okolini.
Brine me samo šta će od te prirode ostati ako se ostvare planovi o izgradnji mini hidroelektrana na svakoj rečici Stare Planine. To mi je neshvatljivo.
Kada Vam dođu prijatelji iz inostranstva, gde ih vodite? Šta je ono što turisti mogu da vide u Srbiji, a što ne postoji nigde drugo na svetu, a šta je ono što biste da možete sakrili od njih – i od nas samih?
– Često dobijem ulogu domaćina raznim TV ekipama i bez ustručavanja ih vodim na jednu beogradsku pijacu. Uvek se oduševe ponudom.
Pijace koje mi uzimamo zdravo za gotovo su luksuz koji ljudi u takozvanom razvijenom svetu više nemaju ili moraju da posegnu duboko u džep da bi mogli sebi da priušte ono što mi svakodnevno možemo da kupimo na pijaci.
Da li postoji neko mesto koje Vas je prijatno iznenadilo jer ste očekivali nešto sasvim drugačije?
– Prošlog leta smo proveli osam dana u Švedskoj na snimanju. Boravili smo u Malmeu i obilazili jug Švedske. Svuda gde smo prošli su nepregledna imanja na kojim se uzgaja sve što možete da zamislite. Nisam video pedalj neobrađenog zemljišta.
Veći deo Švedske naravno ne izgleda tako, ali ovo je za mene bilo jedno prijatno iznenađenje.
Koja destinacija je za Vas bilo potpuno razočaranje?
– Ne bih mogao da kažem da mi je ijedna destinacija bila potpuno razočaranje. Razočaranja su produkt nerealnih očekivanja.
Kreni na put otvorenog uma i sve će biti uglavnom okej.
Kako birate restoran gde ćete da jesti? Da li vam smeta loša higijena npr. u restoranima u Aziji? U kojoj zemlji je taj odnos ukusa hrane i sanitarnih uslova u kojima se ona sprema najnepovoljniji, u smislu da je hrana dobra, ali da je nivo higijene u restoranima takav da nikome ne biste preporučili da je konuzmira?
– Iz mog iskustva na temu higijene ne mora da se ide u Aziju da bi problem higijene izašao u prvi plan. Zašto su tezge sa roštiljem po našim vašarima bolje od bilo koje tezge sa hranom tamo negde na dalekom istoku? Zato što smo mi čisti, a oni nisu?
Slična situacija nažalost vlada i u mnogim restoranima u Srbiji. To nije pravilo, ali ima toga dosta.
Koji ukus pamtite kao najneprijatnije iznenađenje, a koji vam je otvorio „potpuno novu dimenziju“?
– Kada sam počeo da radim na brodu prvi put sam imao priliku da se susretnem sa neverovatnim svetom evropskih sireva. To se sve dešava 1991. godine kada su moja iskustva vezana za sireve bila ograničena onim koje sam mogao da probam do tada. To je bio jedan potpuno novi univerzum koji mi se pred očima otvorio, a njegovo istraživanje traje i dan danas.
Kuhinja koje zemlje ili naroda se po vama najlakše sprema, ali ima odličan ukus?
– Lakoća spremanja je stvar veštine, a ukus je stvar ukusa…
U koju zemlju biste najviše voleli da idete na kulinarski kurs od jedno godinu dana?
– Sasvim sigurno Iran. Persija (današnji Iran) je jedna od kolevki civilizacije, a samim tim i kulinarske tradicije praktično celog Bliskog istoka i Mediterana.
Možda je godinu dana previše, ali jedno tri meseca bi mi baš prijalo.
Gde se u Srbiji najbolje jede, odnosno koja domaća destinacija bi najbolje prošla kada bi se brendirala kao kao prestonica gastro turizma?
– Ne volim ta uopštavanja, ali ako moram da biram izdvojio bih Pirot. Mali grad, ali sasvim solidan broj dobrih restorana sa kvalitetnom i relativno pristupačnom hranom.
Koji su vam planovi za dalji period? Da li je pred vama sezona posla ili sezona putovanja, ili spadate u one koji su odabrali posao koji toliko vole da zapravo nikada ne rade nego samo uživaju?
– Planova ima dosta, a putovanja su mi posao, dakle da planiram da radim i da uživam u isto vreme.
Ujedno je novi sajt sa receptima LepiBrka.com počeo sa radom, tako da pozivam sve vaše čitaoce da ga posete i uživaju u spremanju nekog lepog jela.
Opraštamo se sa Lepim Brkom i zajedno sa njim želimo obustavu izgradnje mini hidroelektranama na srpskim rekama i puno sreće u daljem radu. Pročitajte šta još kažu poznati o putovanjima.
