„Razne vrste zagađenja, nekontrolisana seča šuma i izgradnja malih hidroelektrana (MHE), predstavljaju veliku opasnost po raznovrsnost živog sveta u Srbiji“, kaže za Novu ekonomiju dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor Ratko Ristić, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta koji se obeležava 22. maja.
Male hidroelektrane su izuzetno štetne po biodivrzitet, što su pokazala istraživanja koja su sproveli Šumarski fakultet i Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, ocenjuje Ristić.
Kako je rekao, to je i neplanska, prekomerna eksploatacija šumskih ekosistema, razne vrste zagađenja koja se emituju i koja utiču na stanje zemljišta, vode i vazduha, zatim intenzivni procesi urbanizacije gde se uklanjaju neke površine bliske proirodnom stanju radi izgradnje stambenih i ekonomskih objekata i infrastrukture.
Ristić podseća da su najugroženija područja koja bi trebalo da budu najviše zastićena.
„Tu pre svega mislim na ‘Nacionalni park Kopaonik’, na ‘Park prirode Golija’, koji je istovremeno i rezervat biosfere i pod zaštitom UNESKA, gde se gradi, a i urađeno je nekoliko MHE. Sve to naravno ima vrlo negativan uticaj i na biodiverzitet“.
Kada je reč o budućnosti izgradnje MHE derivacionog tipa, posebno na malim planinskim rekama, dekan Šumarkog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da je u vezi sa tim jako bitna negativna percepcija domaće javnosti prema tom načinu proizvodnje električne energije.
„Njihova izgradnja nije opravdana, ni sa energetskog, ni sa ekološkog, ni sa ekonomskog stanovišta, za širu zajednicu. Opravdano je samo sa aspekta brutalnog interesa investitora, oni jedini tu profitiraju, niko od drugih nema korist“, ističe dekan.
On navodi da je javnost to shvatila i da je počeo proces opoziva prostornih planova na nivou lokalnih samouprva, odnosno opština i gradova po Srbiji.
„Mnogi jednostavno stavljaju zabranu na gradnju MHE derivacionog tipa, upravo pod pritiskom sopstvenih građana i u skladu sa onim što je neka stručna javnost zaključila“.
Profesor Ristić je podsetio i na obećanje predsednika Srbije, dato krajem septembra prošle godine, a u vezi sa tim da će zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim područjima, kao i da će posetiti selo Rakitu u Optini Babušnica na Jugu Srbije.
Dodao da se još uvek čeka na konkretne rezultate u vezi sa tim obećanjem.
Podsetio je i da je izgradnja MHE u selu Rakita „paradigma i kršenja zakona i narušavanja uslova životne sredine, a sve na štetu lokalnog stanovništva“. Zaključuje da će država na kraju ipak odgovoriti zahtevima većine građana, koji su eksplicitno iskazali svoje nezadovoljstvo zbog svega toga i zaustaviti izgradnju MHE.
Povodom jednog od najznačajnijih ekoloških praznika, Međunarodnog dana biodiverziteta i situacije u vezi sa pandemijom korona virusa, Ujedinjene nacije pozivaju na zajedničke akcije na svim nivoima sa ciljem da se izgradi budućnosti i stil života u skladu sa prirodom.
Prema Crvenoj listi Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN) od procenjenih 116.177 vrsta, više od 31.000 vrsta je pod pretnjom izumiranja.
Autor: Č. Savković, autor naslovne fotografije: Žolnaj Stanislav „Vodopad na Golijskoj reci“ / Wikimedia
