Najveći pad broja stranih turista u Evropi zabeležen je na Kipru, u Crnoj Gori i Rumuniji, a potom u Turskoj. Slede Srbija i Portugalija, sa padom međunarodnih dolazaka od po 74 odsto. U našem okruženju najbolje je prošla Hrvatska, a na nivou cele Evrope najbolje je plasirana Austrija. Evropa hitno mora da nađe zajedničko rešenje koje će suzbiti virus ali i spasiti turizam od dalje propasti, apeluje su u najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja.
Evropu je u prvih osam meseci ove godine posetilo 68 odsto manje međunarodnih turista nego u istom periodu lane. Zbog novog talasa pandemije i „zatvaranja“, procenjuje se da će u celoj 2020. godini broj međunarodnih turista biti manji za oko 60 odsto. Kada je reč o ukupnom broju putovanja, povratak na nivo pre pandemije ne očekuje se pre 2024. godine, ističe se novom izveštaju Evropske komisije za putovanja (ETC).
U izveštaju pod nazivom „Evropski turizam 2020 – trendovi i izgledi“, napominje se i da novi talasi pandemije i „zaključavanja“, pad poverenja putnika i ekonomska recesija dodatno pogoršavaju izglede evropskog turizma za oporavak.
Nešto optimističnija su predviđanja o oporavku lokalnih putovanja unutar evropskih zemalja, za koja se prognozira da bi mogla da dostignu nivo iz 2019. u kraćem periodu, odnosno u 2022. ili najkasnije u 2023. godini.
Najveći udar na Kipru, u Crnoj Gori i Rumuniji
U izveštaju se upozorava i da su „udari“ pandemije korona virusa na turizam u Evropi „gotovo bez presedana i u obimu i u trajanju“, jer sve evropske destinacije imaju pad dolazaka turista iznad 50 odsto. Najteža situacija je na Kipru i u Crnoj Gori, budući da ove zemlje beleže pad turista od 85, odnosno 84 odsto, što se pripisuje njihovoj većoj zavisnost od stranih turista.
Sledi Rumunija, u kojoj su međunarodni turistički dolasci pali za 80 odsto, dok je relativno manji pad zabeležila Turska (77 odsto), ali uz napomenu da će se i turski turizam sporo oporavljati zbog velikog oslanjanja na turiste sa dalekih tržišta.
Pad broja stranih turista u Srbiji jednak padu u Portugaliji
Pad dolazaka stranih turista iznad 70 odsto ove godine su zabeležile još dve zemlje, Portugal i Srbija, s minusima od po 74 odsto. Lošiji učinak imaju i ostrvske države Island i Malta s minusima od po 71 odsto, što se objašnjava njihovim geografskim položajem i strogim merama na granicama.
U našem okruženju, Hrvatska je najbolje kotirana prema broju dolazaka stranih turista u prvih devet meseci ove godine, sa padom od oko 50 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Nešto bolje od Hrvatske su Danaska, Nemačka, Litvanija i Monako, dok je najmanji pad noćenja stranih turista od 30 odsto zabeležila Austrija.
Ipak, u izveštaju se napominje da bi ovakav uspeh austrijskog turizma trebalo uzeti s rezervom, imajući u vidu da je takav rezultat postignut pre svega zahvaljujući velikom prilivu stranih turista u zimskim mesecima pre proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije.
Dolazak stranih turista prepolovljen ovog leta
Za sada dostupni podaci do kraja septembra pokazuju i da je, uprkos letnjim „otvaranjima“ i manjem broju zaraženih, većina evropskih država ovog leta pretrpela masovni pad međunarodnih putovanja, koja su se na gotovo svim destinacijama više nego prepolovila.
Dodatno zabrinjava podatak da su turistička putovanja avionima u Evropi samo u avgustu pala za 73 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je, ipak, nešto bolji rezultat od podataka iz jula i juna, kada je taj pad iznosio 91, odnosno 94 odsto. Ali sa povećavanjem broja zarežnih i novim ograničenjima, ponovo se očekuje drastičan pad avio letova u narednim mesecima.
Privredni oporavak će u velikoj meri zavisiti od oporavka turizma
Zato je sada još važnije da se evropske države hitno dogovore oko zajedničkih rešenja koja bi omogućila da se virus suzbije i istovremeno pruži podrška turističkom oporavku, ističe se u izveštaju.
„U tim naporima je posebno važno vratiti poverenje putnika i zaštititi milione preduzeća i radnih mesta koja su u opasnosti da se ugase. Treba imati u vidu da će ukupni privredni oporavak u Evropi zavisiti u velikoj meri od oporavka turističkog sektora, koji generiše blizu 10 odsto bruto društvenog proizvoda u EU, i obezbeđuje više od 22 miliona radnih mesta“, ističe se u izveštaju.
U Evropskoj komisiji za putovanja ocenjuju da će vlade i centralne banke morati da obezbede nove pakete pomoći za turizam, ili da se pronađu neka druga rešenja u situaciji kada se zaraza ponovo povećava, a koja će omogućiti turizmu da preživi. U izveštaju se podseća i na procenu Evropske komisije da su potrebna ulaganja od preko 160 milijardi evra da bi se turizam vratio na nivo pre krize.
Izvor: Biznis i finansije
