Shvatani kao prevaziđeno sredstvo prevoza, na koje se odlučuju još samo zakleti romantičari, noćni vozovi su u jednom momentu bili ukidani širom Evrope, a onda su se njihovi pobornici udružili i uspeli u tome da ih aktuelizuju. Sada je situacija takva da sve više ljudi uživa u ovom načinu putovanja, ne samo zbog luksuznih vozova sa besplatnim internetom, već i zato što oni imaju mnogo zdraviji uticaj na životnu okolinu od svog najljućeg konkurenta, aviona.

Od Orijent Ekspresa do Trans-Evropa Ekspresa, malo prevoznih sredstava obećavalo je toliko romantike kao evropski noćni voz. Nažalost, kako je potražnja za mestom na nekoj od noćnih železničkih linija dugo bila u padu, posebno u Zapadnoj Evropi i pretežno zahvaljujući popularnosti niskobudžetnih aviokompanija, 2016. godine Nemačka železnica ukinula je sve noćne linije. Nakon što su prodali sve noćne vagone iz svog voznog parka, njihov primer sledila je i Francuska u kojoj je poslednji noćni voz iz Pariza u Nicu otišao 2017. godine.

Budući da ona “Tek kad izgubiš nekog…” izgleda važi i kad je u pitanju ljubav prema vozovima, fanovi noćne vožnje na šinama preko noći su se organizovali i otpočeli pregovore sa operatorima i vladama evropskih država, uporedo protestujući na železničkim stanicama širom kontinenta. Zbog pokazanog interesovanja, uvedene su nove rute (poput one iz Španije u Maroko, ili iz Atine do Soluna), a Austrijska železnica otkupila je gorepomenuta spavaća kola od Nemačke, od kad beleži porast broja noćnih putnika i to u tolikom broju da do 2023. godine planira da kupi još vozova koji će saobraćati noću.


Zbog slabe potražnje, u jednom momentu je postojala opasnost da sve zemlje ukinu noćne vozove

Trend je ispratila i Švedska, pa je njena vlada u martu najavila plan Železnice da u svoju ponudu uvede još ruta ka brojnim evropskim destinacijama, za šta je stigla potvrda i iz švedskog železničkog operatora SBB.

Aktivisti organizacije Back on track i francuske grupe Oui au train de nuit (Recite DA noćnom vozu) uspeli su da sačuvaju noćni voz koji saobraća od Pariza i Perpinjana do španskog grada Porbou.

– Stav ljudi se promenio u odnosu na pre nekoliko godina, kada su noćne linije smatrane staromodnim i nostalgičnim, nečim što pripada prošlosti, a sada se smatra ozbiljnom alternativom letenju, koju treba ponovo razvijati, kaže za Njujork Tajms Nikolas Forijen, član obe pomenute grupe obožavatelja noćnih vozova.

voz

Vozovi se sada smatraju ozbiljnom alternativom letenju, koju treba ponovo razvijati, Autor: Andreas Stutz / Unsplash

Noćni vozovi su nešto bolje prošli u drugim delovima Evrope, uglavnom u regijama u kojima postoji manja konkurencija u vidu low cost aviokompanija. Tako je češki železnički prevoznik RegioJet pre dve godine uveo novu noćnu liniju sa kompletno novim vozovima koji saobraćaju od Praga, preko slovačkog planinskog venca Tatre i Košica, pa do Humenja.

Krajem 2018. godine Austrijska železnica pustila je u pogon novu verziju linije između Beča i Berlina, koja prolazi kroz Vroclav, istorijsku prestonicu Šleske i druge poljske gradove u jugozapadnom delu ove zemlje. Za njima u ovom smislu nismo zaostali ni mi, imajući u vidu da je i Srbija Voz nedavno modernizovao svoja spavaća kola na noćnim linijama, i da putnicima na raspolaganju stoji mogućnost da voznu kartu kupe putem mobilne aplikacije.

Ipak, najluksuznijim noćnim vozovima za sada raspolaže Caledonian Sleeper, škotski operator koji saobraća između Londona i različitih gradova u Škotskoj, a nudi spavaća kola sa unapređenim opcijama poput privatnih kupatila i francuskih kreveta, kao i bogatu večeru.

Najluksuznijim noćnim vozovima za sada raspolaže Caledonian Sleeper, Autor: Colin MacInnes / Wikipedia

Udoban nameštaj i obilni obroci svakako pojačavaju romantičnu atmosferu u noćnim vozovima, ali je na njihovu popularnost više uticala sve jača svest o važnosti zdrave okoline: pre nekoliko meseci borac za zaštitu životne sredine Greta Tanberg obišla je Evropu vozom kako bi što široj javnosti približila švedski koncept “sramote letenja”, što predstavlja avanturu koju i mimo toga treba da priuštite sebi, jer neke zemlje zaista morate videti iz voza.

– Kada je reč o klimatskim promenama, treba stalno podsećati ljude da postoje zelene alternative putovanju na relativno udaljena mesta, a optimalna distanca u tom smislu je sve što je bliže od 1.000 kilometara. Drugim rečima, kad god putujete negde dokle vam treba nekoliko sati, treba da idete vozom, preporučuje Bernard Knirim, član organizacije Back on track.

Voz

Kad god putujete negde dokle vam treba nekoliko sati, treba da idete vozom – vi’te kako je lepo! Autor: Leighton Smith / Unsplash

Ako govorimo u kategorijama uticaja na životnu sredinu, razlika između putovanja vozom i letenja može biti suštinska, između ostalog i zbog fosilnog goriva, koja, primera radi, ne zahtevaju austrijski električni vozovi.

– Struja na koju idu vozovi Austrijske železnice potiče od 100 odsto obnovljivih izvora, s obzirom na to da imamo elektrane na Dunavu, ali i u planinama, objašnjava Robert Lehner, predstavnik Austrijske železnice.

Ne samo da noćni vozovi omogućavaju putnicima da izbegnu krivicu zbog letenja, već i da budu produktivni, pošto je još jedna od njihovih prednosti besplatan internet za putnike, mada će mnogi to svoje produktivno vreme prespavati. Ukoliko niste noćna ptica, imajte na umu i finansijsku prednost: kada putujete noćnim vozom, ne morate da plaćate prenoćište. Dokaz da sa vozovima (barem u Evropi) vreme jeste novac je i to što ćete dobiti odštetu ukoliko vaš voz zakasni.

Voz

Još samo da i mi dobijemo ovakve vozove, Autor: Jennifer Latuperisa-Andresen / Unsplash

Jedan od onih kojima noćni vozovi olakšavaju život je i Al Majk (32), koji zbog zaposlenja u jednoj nevladinoj organizaciji sa sedištem u Briselu do tamo putuje noćnom železničkom linijom, umesto da leti avionom nekoliko puta godišnje.

– Putovanje vozom jeste duže od letenja avionom, ali postoji nešto sjajno u tome kad se probudite i iskoračite tamo gde ste želeli da dođete, umesto da se do tog mesta na kraju puta vozite još 30 kilometara, što je slučaj sa većinom avionskih letova. A ne treba zanemariti ni faktor uticaja na životnu okolinu, kaže Majk.

Autor naslovne fotografije: Joyce McCown / Unsplash

57Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Pratite Daljine.rs na Facebooku