Putovanja utiču na decu više nego materijalne stvari koje im roditelji mogu priuštiti jer na putovanjima deca stiču nova iskustva što pozitivno utiče na njihov kasniji razvoj kao ličnosti, navodi psihijatar za decu dr Margot Saderland.
„Kada odete na porodični odmor vežbate dva genetički integrisana sistema koja se nalaze duboko u limbičkom delu mozga. Ovi delovi se retko ‘vežbaju’ kod kuće“, kaže dr Sanderland i navodi da kod dece postoji „sistem igre“ i „sistem traženja“ čime odlazak na putovanje sa decom zapravo predstavlja investiciju koja se ne može zameniti odlascima u igraonice, igračkama ili drugim vidovima dečje zabave.
Nije bitno gde putujete sa decom
Iako je prva roditeljska pomisao na putovanja sa decom odlazak na letovaje, zimovanje ili na neku dalju destinaciju, zapravo detetu je u smislu putovanja, svejedno gde će otići. Svaki odlazak na put utiče pozitivno na razvoj dečjeg mozga. Deca će na putu u svakom slučaju učiti i sticati nova iskustva. Zato, decu možete odvesti na obližnju planinu, šumu, kraći izlet do susednog grada – ili kod babe i dede na selo. Međutim, za decu je dobro da često menjaju „lokacije“.
Iako se mnogi roditelji pitaju zašto da decu u ranom dobu vode na put kada će svejedno zaboraviti gde su bili, dr Karol Piterson profesor na Memorijalnom univerzitetu u SAD navodi da to nije tačno. „Prvo sećanje mog sina je kada je imao samo 22 meseca. Deca od dve godine pamte delove, a trogodišnjaci imaju mnogo sećanja, dok četvorogodišnjaci i petogodišnjaci zasigurno pamte dosta“, tvrdi Piterson.
Sa tim se slaže i Džuli Fridman Smit koosnivač organizacije Parenting Power. „Putujući sa decom dajete im mnogo mogućnosti da shvate koliko su snalažljivi. Decu do šeste godine karakteriše ono što mogu da sami urade i postignu“, kaže Smit.
Sistem igre i sistem traženja kod dece
Dr Margot Saderland navedeni „sistem igre“ i „sistem traženja“ navodi kao ključne za stimulisanje frontalnog režnja mozga. Tako se „sistem igre“ u mozgu vežba svaki put kada se sa decom igrate u pesku, ubacite dete u bazen ili ga nosite na leđima. Nasuprot njemu, „sistem traženja“ se u mozgu deteta vežba svaki put kad istražujete zajedno, izjavila je Saderland za Telegraf.
Frontalni deo mozga je zadužen za kognitivno funkcionisanje, rešavanje problema, emocionalnu ekspresiju, pamćenje, jezik i procenu. Što više roditelji vežbaju njihove sisteme sa decom, deca će postajati jača.
Jak Penskep sa Državnog univerziteta u Vašingotnu, SAD navodi da prilikom uključivanja sistema igre i traženja u mozgu se oslobađaju dopamin, oksitocin i opioidi. Ove materije jačaju naš osećaj bliskosti u međuljudskim vezama, ali i smanjuju stres, te nam pomažu da se osećamo dobro i sigurno.
Vreme sa decom, a ne pokloni za decu
Studija koja je sprovedena 2017. godine je pokazala da se ljudi osećaju voljeno kada provode vreme sa porodicom. Od 495 ispitanika oba pola starosti od 18 do 93 godine, istraživači su došli do zaključka da se većina ljudi oseća voljeno kada je u interakciji s drugim ljudima, a ne kada dobiju poklon.
„Istraživanje je otkrilo da ti mali pozitivni trenuci, lepa reč, maženje s detetom ili osećaj razumevanja čine da se ljudi osećaju voljeno. Porodični odmori pružaju veliki broj mogućnosti za interakcije pune ljubavi, jer je porodica lišena svakodnevnih obaveza i smetnji“, zaključak je ove studije, dok istraživanje iz 2015. godine koju je sprovelo Udruženje za porodični odmor (Family Holiday Association) navodi da je 42 odsto ispitanika izjavilo da su mesta koja su posećivali kao deca ostavilo poizitivan utisak na njih u daljem životu.
„Podsećanje na najsrećnije uspomene lepog vremena koje je provedeno zajedno sa porodicom može biti izuzetno snažno u kasnijem dobu kada se osoba sustretne sa mračnijim vremenima koje život može da pruži“, zaključio je Džon Mekdonald iz ove organizacije.
