Speleonaut: Film o Milutinu Veljkoviću koji je proveo 15 meseci sam u pećini

Speleonaut / Pod kamenim nebom, dokumentarni film Sonje Đekić o petnaestomesečnom samovanju Milutina Veljkovića u neuređenoj pećini Samar, biće premijerno prikazan na 24. Festivalu autorskog filma 28.11.2018. godine u Domu omladine u Beogradu.

Milutinova priča počinje juna 1969. godine, uoči čovekovog osvajanja Meseca, kada se kao čitalac obratio redakciji „Večernjih Novosti“ sa molbom da list bude pokrovitelj i organizator njegovog ekstremnog boravka u prirodi. Tada 34-godišnji Veljković želeo je da obori svetski rekord samovanja pod zemljom, koji je do tada držao Francuz Anri Fiout boravivši 109 dana u ovakvim (ne)uslovima.

Milutin Veljković je krenuo na jugoistok Srbije, sa namerom da provede 15 meseci u neuređenoj pećini Samar, dugačkoj oko dva kilometra. Milutina nije toliko zanimalo da potuče rekord u podzemnom samovanju, koliko da prodre dubinski u sredinu najsličniju vanzemaljskoj. Razni odlomci iz Milutinovog opsežnog pećinskog dnevnika oživljavaju – od svakodnevnih poslova kao što su priprema kafe i prikupljanje insekata, do dramatičnih zbivanja kakva su vađenje sopstvenog zuba, čežnja za ženom, borba sa poplavom i halucinacijama.

Veljković je imao obezbeđenu radio vezu sa selom, 30 sijalica koje su se napajale strujom iz malog agregata, konzerviranu hranu, dvopeke, lekove, plinsku bocu, mikroskop, pisaću mašinu i instrumente za merenje temperature i vlage.

Kao dete, upamtio sam poduhvat Milutina Veljkovića i njegovo samovanje u pećini Samari, blizu Svrljiga. Kao odrastao, palo mi je na pamet da nacrtam strip zasnovan na njegovim beleškama u knjizi „Pod kamenim nebom“, tako da sam bio počastvovan da učestvujem i u filmu koji govori o njegovom životnom poduhvatu. Milutin Veljković je dokaz da mali čovek, u sredini kao što je naša, ipak može da bude percipiran kao istraživač, mudrac, i zvezda popularne kulture.

– Aleksandar Zograf, strip-crtač i jedan od junaka filma

Tokom svog dugotrajnog boravka u pećini, Milutin Veljković se izmađu ostalog, bavio i arheološkim iskopavanjima. Veljković je izvodio i eksperimente sa kokoškama i patkama, ali i na samom sebi – i došao do zaključaka koji bi bili veoma dragoceni za dugotrajna svemirska putovanja. Ukratko, Milutin Veljković na neobičan način spaja ljudsku vrstu kroz vreme: od pećinskog čoveka, pa sve do astronauta

Treba napomenuti da je krajem ’60 godina, kada se cela ova priča dešava, naseljavanje Meseca činilo se kao nezaobilazan korak ljudske vrste u pohodu ka zvezdama… Iako svemirski zanos nije potrajao dugo, danas se opet priča o putovanju na Mars, a ova tematika sve je aktuelnija i među filmskim stvaraocima. Met Dejmon u filmu „Marsovac“ otkriva kako preživeti sam u vanzemljskim uslovima. Ideja koju je i Veljković imao – o neophodnosti naseljavanja drugih planeta – pokreće radnju filma „Međuzvezdani“ (Interstellar). Nezaobilazna filmska asocijacija svakako bi bio i „Izgnanik“ (Cast Away), gde Tom Henks provodi godine sam na pustom ostrvu, čeznući za ljudskim bićem.

Tokom svom boravku u pećini, Milutin Veljković je pisao dnevnik kasnije izdat pod naslovom “Pod kamenim nebom”. Veljkovića su pratile su i razne teorije zavere: te da je došao iz Bugarske, da je njegov poduhvat organizovala JNA, te da u pećini traga za zakopanim blagom.

Režiju i scenario za film potpisuje Sonja Đekić, dok u filmu učestvuju Milutin Veljković, Aleksandar Zograf, Arsenije Jovanović, Srećko Ćurčić i Aleksandar Veljković.

Kakva priča! I kakav čovek – i misterija oko njega! Celi dizajn zvuka u filmu je izvanredan, retko je da dokumentarci stavljaju toliki naglasak na ovu stranu stvaranja; postoji fino preplitanje arhive i rekonstrukcije jednom kada stignemo pod kameno nebo. Prelep rad kamere.

– Tue Stin Miler, danski konsultant i kritičar za dokumentarni film

Rediteljka Sonja Đekić je navela da su mrak, vlaga i konfiguracija terena snimanje u pećini činili vrlo specifičnim. Najveću poteškoću im je predstavljala niska temperatura podzemne reke, koju je bilo gotovo nemoguće izbeći svuda duž glavnog toka pećine dugačkog oko dva kilometra, pa su i pored ronilačkih odela i gumenih čizama bili mokri i hladnoća je ulazila u kosti. Ekipa filma je tako imala prilike da iskusi samo mali deo onog kroz šta je prolazio Milutin Veljković tokom 463 dana života u jami.

Rediteljka je dodala da je jednako veliki izazov bilo je i kako ispričati priču o ovom događaju iz prošlosti – uzbudljiv i neizvestan podvig za onovremenu naučnu i širu javnost, a za junaka filma introspektivni zaron u sopstveno biće koje se, u nedostatku senzacija, ponovo rađa i otkriva.

– Kako dočarati težinu nesvakidašnjeg poduhvata kakav je Milutinov? Kako preneti u doživljaj razne aspekte i ritam pećine koje je on doživljavao tokom 11.111 sati i opisao u knjizi? – navodi Sonja Đekić i dodaje da je više od svega bilo pitanje kako u film preneti tzv. senzorno depriviran – svet lišen čula, i to savremenom gledaocu naviknutom na stalne, izrazite stimulacije. „Kako u vremenu individualizma materijalizovati duh planetarne radoznalosti za kolektivna postignuća i mogućnosti čovečanstva?“, pita se rediteljka.

Autorka kaže još i ovo: Povezujući se sa pradavnim precima, ali i istražujući daljine kosmosa u dezintegrisanom vremenu i prostoru pećine, Speleonaut iskušava ljudske sposobnosti i traži našu svrhu.

Film „Speleonaut / Pod kamenim nebom“ je na srpskom jeziku uz titlove na engleskom, tako da svi zainteresovani za ovu fenomenalnu priču mogu uživati u svih 57 minuta na 24. Festivalu autorskog filma 28.11.2018. godine u Domu omladine u Beogradu. Reprizna projekcija je u petak, 30.11. u 14h, u Dvorani kulturnog centra.