Speleonaut / Pod kamenim nebom, dokumentarni film Sonje Đekić o petnaestomesečnom samovanju Milutina Veljkovića u neuređenoj pećini Samar, biće premijerno prikazan na 24. Festivalu autorskog filma 28.11.2018. godine u Domu omladine u Beogradu.

Milutinova priča počinje juna 1969. godine, uoči čovekovog osvajanja Meseca, kada se kao čitalac obratio redakciji “Večernjih Novosti” sa molbom da list bude pokrovitelj i organizator njegovog ekstremnog boravka u prirodi. Tada 34-godišnji Veljković želeo je da obori svetski rekord samovanja pod zemljom, koji je do tada držao Francuz Anri Fiout boravivši 109 dana u ovakvim (ne)uslovima.

Milutin Veljković je krenuo na jugoistok Srbije, sa namerom da provede 15 meseci u neuređenoj pećini Samar, dugačkoj oko dva kilometra. Milutina nije toliko zanimalo da potuče rekord u podzemnom samovanju, koliko da prodre dubinski u sredinu najsličniju vanzemaljskoj. Razni odlomci iz Milutinovog opsežnog pećinskog dnevnika oživljavaju – od svakodnevnih poslova kao što su priprema kafe i prikupljanje insekata, do dramatičnih zbivanja kakva su vađenje sopstvenog zuba, čežnja za ženom, borba sa poplavom i halucinacijama.

Milutin Veljković proveo je 464 dana u pećini i tako oborio GinosMilutin Veljković proveo je 464 dana u pećini i tako oborio Ginisov rekordov rekord

Milutin Veljković proveo je 464 dana u pećini i tako oborio Ginisov rekordov rekord, Fotografija iz filma

Veljković je imao obezbeđenu radio vezu sa selom, 30 sijalica koje su se napajale strujom iz malog agregata, konzerviranu hranu, dvopeke, lekove, plinsku bocu, mikroskop, pisaću mašinu i instrumente za merenje temperature i vlage.

Kao dete, upamtio sam poduhvat Milutina Veljkovića i njegovo samovanje u pećini Samari, blizu Svrljiga. Kao odrastao, palo mi je na pamet da nacrtam strip zasnovan na njegovim beleškama u knjizi “Pod kamenim nebom”, tako da sam bio počastvovan da učestvujem i u filmu koji govori o njegovom životnom poduhvatu. Milutin Veljković je dokaz da mali čovek, u sredini kao što je naša, ipak može da bude percipiran kao istraživač, mudrac, i zvezda popularne kulture.

Aleksandar Zograf, strip-crtač i jedan od junaka filma

Tokom svog dugotrajnog boravka u pećini, Milutin Veljković se izmađu ostalog, bavio i arheološkim iskopavanjima. Veljković je izvodio i eksperimente sa kokoškama i patkama, ali i na samom sebi – i došao do zaključaka koji bi bili veoma dragoceni za dugotrajna svemirska putovanja. Ukratko, Milutin Veljković na neobičan način spaja ljudsku vrstu kroz vreme: od pećinskog čoveka, pa sve do astronauta

Treba napomenuti da je krajem ’60 godina, kada se cela ova priča dešava, naseljavanje Meseca činilo se kao nezaobilazan korak ljudske vrste u pohodu ka zvezdama… Iako svemirski zanos nije potrajao dugo, danas se opet priča o putovanju na Mars, a ova tematika sve je aktuelnija i među filmskim stvaraocima. Met Dejmon u filmu “Marsovac” otkriva kako preživeti sam u vanzemljskim uslovima. Ideja koju je i Veljković imao – o neophodnosti naseljavanja drugih planeta – pokreće radnju filma “Međuzvezdani” (Interstellar). Nezaobilazna filmska asocijacija svakako bi bio i “Izgnanik” (Cast Away), gde Tom Henks provodi godine sam na pustom ostrvu, čeznući za ljudskim bićem.

Tadašnje novine su pratile Veljkovićev eksperiment i o njemu redovno izveštavale

Tadašnje novine su pratile Veljkovićev eksperiment i o njemu redovno izveštavale, Fotografija iz filma

Tokom svom boravku u pećini, Milutin Veljković je pisao dnevnik kasnije izdat pod naslovom “Pod kamenim nebom”. Veljkovića su pratile su i razne teorije zavere: te da je došao iz Bugarske, da je njegov poduhvat organizovala JNA, te da u pećini traga za zakopanim blagom.

Samar pećina

Samar pećina je pećina u južnoj Srbiji dužine 3.463 metra. Nalazi se u ataru sela Kopajkošara, na obroncima planine Kalafat, na 15 km od Svrljiga. Pećina je rečna, protočna pećina, kroz koju protiče reka Kopaja. Od 1955. godine pećinski sistem Samar je zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu prirode. Foto: Đorđe Marković, Wikimedia

Režiju i scenario za film potpisuje Sonja Đekić, dok u filmu učestvuju Milutin Veljković, Aleksandar Zograf, Arsenije Jovanović, Srećko Ćurčić i Aleksandar Veljković.

Speleonaut Milutin Veljković plakat za film

U filmu učestvuju: Milutin Veljković, Aleksandar Zograf, Arsenije Jovanović, Srećko Ćurčić, Aleksandar Veljković; Scenario i režija: Sonja Đekić; Montaža: Nemanja Babić; Kamera: Pablo Ferro Živanović; Produkcija: Svetlana Popović, Zoran Popović, Sonja Đekić; Dizajn zvuka: Dora Filipović; Muzika: Arsenije Jovanović; Komponovana muzika: Milan Sv. Đurđević; Specijalni efekti: Nenad Popović; Grafika: Marko Đekić; Produkcija: CVK KVADRAT, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centa Srbije, Cyber: Few Good Men (Originalni plakat za film)

Kakva priča! I kakav čovek – i misterija oko njega! Celi dizajn zvuka u filmu je izvanredan, retko je da dokumentarci stavljaju toliki naglasak na ovu stranu stvaranja; postoji fino preplitanje arhive i rekonstrukcije jednom kada stignemo pod kameno nebo. Prelep rad kamere.

Tue Stin Miler, danski konsultant i kritičar za dokumentarni film

Sonja Đekić, reditelj filma Speleonaut

Sonja Đekić, rediteljka filma Speleonaut

Rediteljka Sonja Đekić je navela da su mrak, vlaga i konfiguracija terena snimanje u pećini činili vrlo specifičnim. Najveću poteškoću im je predstavljala niska temperatura podzemne reke, koju je bilo gotovo nemoguće izbeći svuda duž glavnog toka pećine dugačkog oko dva kilometra, pa su i pored ronilačkih odela i gumenih čizama bili mokri i hladnoća je ulazila u kosti. Ekipa filma je tako imala prilike da iskusi samo mali deo onog kroz šta je prolazio Milutin Veljković tokom 463 dana života u jami.

Rediteljka je dodala da je jednako veliki izazov bilo je i kako ispričati priču o ovom događaju iz prošlosti – uzbudljiv i neizvestan podvig za onovremenu naučnu i širu javnost, a za junaka filma introspektivni zaron u sopstveno biće koje se, u nedostatku senzacija, ponovo rađa i otkriva.

– Kako dočarati težinu nesvakidašnjeg poduhvata kakav je Milutinov? Kako preneti u doživljaj razne aspekte i ritam pećine koje je on doživljavao tokom 11.111 sati i opisao u knjizi? – navodi Sonja Đekić i dodaje da je više od svega bilo pitanje kako u film preneti tzv. senzorno depriviran – svet lišen čula, i to savremenom gledaocu naviknutom na stalne, izrazite stimulacije. “Kako u vremenu individualizma materijalizovati duh planetarne radoznalosti za kolektivna postignuća i mogućnosti čovečanstva?”, pita se rediteljka.

Milutin Veljković je u neuslovima pećine izvodio mnoge eksperimente, a jedan od njih je i uzgoj biljaka koje mogu rasti u ovim uslovima

Fotografija iz filma

Autorka kaže još i ovo: Povezujući se sa pradavnim precima, ali i istražujući daljine kosmosa u dezintegrisanom vremenu i prostoru pećine, Speleonaut iskušava ljudske sposobnosti i traži našu svrhu.

Film “Speleonaut / Pod kamenim nebom” je na srpskom jeziku uz titlove na engleskom, tako da svi zainteresovani za ovu fenomenalnu priču mogu uživati u svih 57 minuta na 24. Festivalu autorskog filma 28.11.2018. godine u Domu omladine u Beogradu. Reprizna projekcija je u petak, 30.11. u 14h, u Dvorani kulturnog centra.

58Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.