U skladu sa značenjem ove reči na francuskom, suvenir predstavlja uspomenu sa putovanja, zahvaljujući svojoj autentičnosti i prepoznatljivosti. Kada je reč o suvenirima Srbije koje turistima iz drugih krajeva sveta pružaju širu sliku o Srbiji, najčešće se radi o predmetima zanatlija i domaće radinosti o kojima malo znamo, zbog čega neretko možemo da čujemo da naši prijatelji imaju dilemu „koji suvenir iz Srbije pokloniti dragom strancu?“.
Šta sve spada u srpske suvenire, koji su najtraženiji i da li mladi u Srbiji pokazuju interesovanje za njih, pitali smo Anu Jovanović, vlasnicu Suvenira Srbije, prve domaće internet suvenirnice i najznačajnijeg promotera ovog tržišnog segmenta, starih zanata i domaće radinosti.
– U pitanju je jedan od najznačajnijih samostalnih projekata u brendiranju Srbije i povećanju pozitivnog imidža zemlje. Od 2006. godine do danas Suveniri Srbije su posredno i neposredno uposlili ili doprineli poslovnom osamostaljenju nekoliko stotina proizvođača, pa danas predstavljaju najveći regionalni adresar starih zanatlija i proizvođača suvenira. U okviru projekta osnovan je i prvi regionalni besplatan info servis koji aktivno pruža informacije o uspešnom nastupu, razvoju proizvoda, konkursima, manifestacijama, ujedno umrežavajući sve aktere – proizvođače, dobavljače, kupce, objašnjava Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, suvenir je ljupka uspomena na lepo provedeno vreme na određenoj destinaciji i šalje poruku autentičnosti i obeležja. Uglavnom su vrlo povoljni, mogu se staviti u džep, i laki su za transport. Kako Ana kaže, svet je odavno definisao šta sve može biti suvenir i više se ne zadržava u osmišljavanju najboljeg, najmaštovitijeg, najvrednijeg ili najautentičnijeg suvenira, već su jasno usmereni na prodaju kao najvažniji cilj, i to je koncept koji bi trebalo primeniti i u Srbiji. Oni koji razmišljaju na taj način postižu i najviše uspeha. Srbija još uvek nije preplavljena kineskim suvenirima zahvaljujući čemu se u ponudi Suvenira Srbije nalaze izrazito lepi, ljupki i dobro osmišljeni proizvodi koji šire pozitivnu sliku o našoj zemlji.
Pitanje koje se samo po sebi nameće jeste da li u Srbiji može da se živi od prodaje suvenira i kako stojimo sa njihovom proizvodnjom?
Budući da se u bazi Suvenira Srbije nalazi blizu 900 proizvođača suvenira i starih zanatlija iz cele Srbije, i da smo svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem saradnika, imamo veoma dobru sliku o tome kakvo je objektivno stanje na tržištu. Od 2007. godine aktivno smo radili na edukovanju, ohrabrivanju i pomoći u poslovnom osamostaljivanju naših saradnika i do danas su mnogi otvorili radnje, radionice i firme kako bi što bolje mogli da plasiraju svoje proizvode, a da sa druge strane sebi obezbede prihode i sve ostale beneficije koje se stiču preduzetničkom delatnošću.
Tokom 2009. godine prodaja suvenira i starozanatskih proizvoda bila je veoma dobra i kretala se uzlaznom putanjom. Veliki broj firmi i radionica zahvaljujući prodaji je ostvarivao veoma solidan promet. Taj trend je trajao najkasnije do kraja prvog tromesečja 2010. godine kada se primećuje izraziti pad kupovne moći i od tada je kod većeg broja proizvođača osetan pad prodaje i tražnje, veliki je broj onih koji su prinuđeni da zatvaraju radnje i prodaja i proizvodnja suvenira danas postaje uglavnom hobi.
Dobru prodaju ostvaruju suvenirnice na dobroj poziciji u posećenim turističkim centrima, ali je po našem mišljenju to još uvek neznatan broj jer ne može uticati na razvoj lokalne male privrede. Ipak, oni koji su se usmerili na ovu delatnost, uz pažljivo vođen marketing, dobar odabir proizvodnog asortimana i strpljenje, mogu veoma lepo živeti od suvenira.
Koliko je interesovanje mladih da prave suvenire – heklaju, vezu, prave sapune, proizvode od stakla, liciderska srca?
– Interesovanje je veliko i mladi su uglavnom oni koji i nasleđuju to znanje godinama čuvano u jednoj porodici. Primer su licideri iz Valjeva, Užica, ili opančar iz Vrnjačke Banje. Nedavno sam u Zemunu upoznala veoma mladog stakloduvca. Na potezu je država koja bi trebalo da radi na jačanju ovog sektora. Volja postoji, ali entuzijazam nije trajan. S druge strane, ohrabrujuće je to što se najčešća pitanja koja nam pristižu odnose na autorska prava, registrovanje delatnosti, internet marketing, kao i gde i kako učiti stari zanat, gde nastupati, ko daje subvencije i kako doći do repromaterijala.
Kakva je ponuda i potražnja suvenira u Srbiji i šta je ono po čemu se naši suveniri razlikuju od drugih?
– Ponuda suvenira je bogata i veoma jedinstvena u odnosu na zemlje koji imaju razvijen turizam i gde je prisutna kineska produkcija. Suveniri iz Srbije predstavljeni na portalu su originalni, autentični, unikatni, ručno rađeni predmeti iz svih krajeva naše zemlje i oslikavaju lepu, raskošnu Srbiju. Ono što je, ipak, potrebno u većem broju jesu serijski proizvedeni suveniri. Traže se jeftiniji suveniri (magneti, šolje, majice, privesci…), laki za transport, oni koji nose jasno obeležje mesta u kojem se boravi. Veoma su traženi i proizvodi staih zanata i narodne radinosti čija se cena kreće i po nekoliko stotina evra.
Koji predmet se može nazvati simbolom srpskih suvenira i da li oni kojima je prva asocijacija na njih opanak imaju pogrešnu asocijaciju?
– Prema statistici sajta Suveniri Srbije, najviše interesovanja vlada za suvenirima koji su ručno rađeni. Tako je na prvom mestu traženosti suvenir licidersko srce, a odmah potom i pirotski ćilim. Slede buklija, testija, šajkače, opanci i veoma omiljene snežne kugle, ali i magnti, šolje (serijske proizvodnje). Kada su u pitanju proizvodi starog zanatstva veliko interesovanje vlada za belim vezom i narodnim nošnjama, dok je tokom godine na adresu Suvenira Srbije pristigao i veliki broj pitanja onih koji bi želeli da nauče neki stari zanat – liciderski, sapundžijski, opančarski, stakloduvački.
Osim turista u suvenirnicima po turističkim mestima i aerodromima, ko kupuje suvenire, i kome?
– Suveniri Srbije su najveći internet adresar proizvođača suvenira i prema našoj statistici najčešći kupci suvenira ovim putem su institucije, organizacije, kompanije, dijaspora, distributeri, hoteli, suvenirnice… Najčešći kupci u suvenirnicama su domaći i strani gosti turističkih centara. U sklopu trenda da se suveniri najviše kupuju pred praznike zabeležen je porast broja domaćih kompanija koje se opredeljuju da svoje saradnike obraduju upravo autentičnim proizvodima iz Srbije.
Koja je prosečna cena suvenira?
– Nekada je bila 5 evra, a danas su najtraženiji oni čija je cena u proseku oko 2,5 evra, mada postoji veliko interesovanje i za one skuplje.
U kojim delovima Srbije se najbolje prodaju suveniri?
– Najveća prodaja beleži se u najposećenijim turističkim centrima gde se suvenirnice nalaze na dobroj poziciji – centralni trg, kej, šetalište i slično. Što se tiče samih gradova i mesta, to su Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka Banja… Kada bi lokalna samouprava organizovala prodajna mesta i u manjim turističkim mestima, prodaja bi i tamo bila na zavidnom nivou.
