Po belom svetu

Stounhendž otkrio tajnu otpornosti na vremenske uticaje

Stounhendž

Stounhendž, čuvena megalitska struktura, bila je predmet istraživanja naučnika koji su otkrili tajnu njegove velike otpornosti na vremenske uticaje. Ovo je prva sveobuhvatna naučna analiza impozantnih kamenih blokova u južnoj Engleskoj starosti između 4.000 i 5.000 godina, uvrštenog 1986. na Uneskovu listu Svetske baštine.

Naučnici su opisali niz testova kojima su proučavali unutrašnjost jednog od peščanih blokova, poznatih kao sarseni, kako bi dobili uvid u geologiju i hemijski sastav tih megalita iz neolita (mlađe kameno doba) i bronzanog doba (3000 – 1000 pre Nove ere), piše Rojters, a prenosi Hina.

Preporučujemo  Zorac Karer: Neverovatna istorija 7.500 godina stare jermenske opservatorije

Oni su proučavali uzorke jezgra iz jednog od sarsena, Kamena 58, izvađenih tokom konzervatorskih radova 50-ih godina. Taj blok je desetinama godina čuvan u Sjedinjenim Državama, a u Britaniju je vraćen 2018. na dodatne analize.

Sarseni su izrađeni od tzv. ‘silkrita’ koji se postupno formirao unutar nekoliko metara površine zemlje kao rezultat podzemnih voda koje cirkulišu kroz zakopani sediment.

Silkrit je stvrdnuta zemlja (otporna na mrvljenje) koja nastaje kada rastopljen silicijum-dioksid (SiO2) zacementira površinsku zemlju, pesak i šljunak.

Rezultati istraživanja su pokazali da je jezgra sačinjena uglavnom od zrnaca kvarca veličine peska čvrsto zacementiranih ukrštenim kristalima kvarca.

Preporučujemo  Liverpulsko pristanište uklonjeno sa UNESCO liste zbog preterane izgradnje

Idealan materijal za gradnju

Izuzetno otporan, izdržljiv i trajan kvarc se ne raspada i ne erodira čak niti kada je eonima izložen atmosferskim uslovima.

Stounhendž
Stounhendž otporan na sve vremenske uslove

“To objašnjava otpornost tog kamena na atmosferske uticaje i zašto je idealni materijal za gradnju spomenika”, kazao je geomorfolog Dejvid Neš sa Univerziteta Brajton koji je predvodio istraživanje objavljeno u časopisu PloS ONE.

Upečatljivim inženjerskim postignućem, ljudi iz kasnog neolita podigli su sarsene u Viltširu, oko 2500. pre Nove ere.

Kamen 58 visok je sedam metara, s druga dva metra ukopana u zemlju, a gornji deo teži oko 24 tone.

Uzorak jezgra je u obliku kamenog štapa širine 2,5 centimetara i dužine oko metar, bež boje koja je svetlija od svetlo sivog spoljašnjeg dela megalita koji je armosferskim uslovima izložen hiljadama godina.

Preporučujemo  Najkrupniji mrki medved otkriven na Tari i nazvan je Aleksandar

Naučnici su se služili raznim metodama istraživanja, uključujući CT skeniranje, rentgensko snimanje, mikroskopske analize i razne geohemijske tehnike.

„Naš maleni uzorak je sada verovatno najanaliziraniji kamen, pored onog s Meseca“, rekao je Neš.

Za sada nije jasno kada se taj kamen formirao, iako su neki istraživači otkrili ugrađena zrnca peska koja datiraju iz mezoproterozoika, geološka ere koja se odvijala pre 1,6 i 1 milijarde godina.

Mezoproterozoik je srednji deo proterozoika, geološkog eona koji je trajao od pre 2,5 milijardi godina do 542 miliona godina. Granica između arhaika i proterozoika postavljena je približno na početak tektonike ploča slične današnjoj, tj. na početak izrazitijeg formiranja sedimentnih stena na prostorima plitkomorskih ploča.

Podsećamo, ukoliko vas zanimaju megalitski spomeniti u našem komšiluku možete posetiti Kokino, drevnu kamenu opservatoriju u Severnoj Makedoniji.

Preporučujemo  Mont Everest je unosan biznis i sve manje stvar prestiža

Izvor: Hina / Rojters

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.