Na severu Severne (sic!) Makedonije nalazi se Kokino, opservatorija stara 3.900 godina. Ako ste pomislili na teleskope i druge sprave – grešite. Iako je služila za proučavanje nebeskih tela, sačinjena je od kamena, pa se otud i naziva megalitska. Kokino je četvrta megalitska opservatorija u svetu ili ju je bar tako sistematizovala NASA.

Nedaleko od Kumanova, a u blizini sela Staro Nagorčane i Kokino, nalazi se arheološki biser koji je 2001. godine otkrio arheolog Jovica Stankovski. Ovaj predeo je mnogim građanima Srbije poznat po blizini graničnog prelaza Prohor Pčinjski, kojim kao alternativnim, mnogi turisti izbegavaju granični prelaz sa Makedonijom kod Preševa.

Međutim, iako će željni plaže projuriti ovim krajem kako bi se što pre domogli autoputa i dalje krenuli na Grčkoj, isti nisu svesni da ih gore u brdima čeka mesto na kome vreme stoji. Stoji, zato što je uklesano u kamenu.

Zanimljivo je istaći, iako je nebitno, da smo na putu do opservatorije Kokino, koja je nazvana po obližnjem selu Kokino, pregazili jednu koku koja nam je podletela pod točkove. Eto, ovo je moralo da izađe iz nas, a savest nas još uvek peče te joj odajemo počast jer je poginula u slavu ovog teksta, a perje još leti.

Kako se od istoimenog sela penjete ka vrhu planine do 1.013 metara nadmorske visine na kojoj se opservatorija nalazi, bićete zatečeni lepotom okolnih predela, ali ćete tek kada se uspenjete na vrh shvatiti strateški značaj ovog mesta i biće vam jasno zašto je opservatorija „izgrađena“ baš na tom mestu, na vrhu Tatićev Kamen.

Put ka opservatoriji Kokino ne obećava - ovo je njegov lepo asfaltirani deo, foto: Uroš Nedeljković

Put ka opservatoriji Kokino ne obećava – ovo je njegov lepo asfaltirani deo, foto: Uroš Nedeljković

Na ovom mestu treba da zamišljate put kojim se penje do opservatorije Kokino, kao i da njegovo trajanje od nekih dvadesetak minuta, dok ćemo u paralelnom narativu pokušati da objasnimo šta se dešavalo na ovim prostorima u to doba.

Šta treba da znate o Kokinu pre nego što posetite opservatoriju

Pre svega, radi se o ranom i srednjem bronzanom dobu, a to je period od 20. do 18. veka pre nove ere. Kako bi vam stvari bile jasnije i vremenski uporedive u to vreme je cvetala Minojska kultura na Kritu, a Egipat se držao standardno dobro, Hetiti su ustanovili svoju prvu državu i taman tada je nastala prva država Vavilon. Da ne bi došlo do greške usled slobodnog tumačenja istorije svojstvenog ovim prostorima, Vinčanska kultura i Lepenski Vir su hiljadama godina daleko od Kokina i nemaju nikakve veze sa njom, Trojanski rat se dogodio 600-800 godina kasnije, a prve Olimpijske igre su se održale hiljadu godina kasnije, a Stari zavet je uobličen u Tanah otprilike 1200 godina docnije.

Drugim rečima, ljudi na ovim prostorima je uvek bilo – iako nemamo potpunih i uvek tačnih saznanja o tome. Narodi su se uvek kretali po pristupačnom terenu, a to su ravnice i doline reka, te je dolina reke Pčinje bio prirodni put kretanja ljudi kroz ovaj deo Balkanskog poluostrva.

Međutim, kako je to kretanje bilo sporo, a nekada je bilo iz čiste nužde prouzrokovane sušom ili ratovima, trgovina je uvek postojala, a uz nju i razmena kultura. Međutim, kako su se informacije i znanja prenosile polako, svako izolovano pleme ili skup plemena je razvijao sopstvenu specifičnu kulturu i verovanja.

S obzirom na to da pismo nije svuda postojalo ili nije bilo dovoljno razvijeno, na naučnicima ostaju pretpostavke na osnovu uporednih nalaza prema ostalim kulturama. Neke stvari su jasne jer su očigledne – Kokino je opservatorija i to je potvrđeno.

Na vrhu tadašnjeg sveta

Kada smo parkirali ispred table sa nazivom lokaliteta Kokino krenuli smo peške zemljanim putem, a ispred nas se pojavio čovek koji se legitimisao kao čuvar i kustos, te nam je naplatio ulaz. Iako smo u početku bili skeptični, jer smo do Kokina samo „svratili“ na pola sata, docnije smo shvatili da poseta ovom lokalitetu vredi svaki denar. A denara je 120 ukoliko ste stranac ili oko 240 dinara, odnosno 2 evra.

Očigledna diskriminacija u ceni ulaznica, ukoliko ste stranac plaćate duplo. foto: Uroš Nedeljković

Očigledna diskriminacija u ceni ulaznica, ukoliko ste stranac plaćate duplo. foto: Uroš Nedeljković

Stotinjak metara prašine i ispred nas se ukazao niz stena, očigledno vulkanskog porekla, o kojima smo samo ovlaš znali o čemu se radi. Međutim, kako smo se peli do vrha jedan po jedan od nas je zanemeo ne znajući šta da kaže.

Iskoristili smo retku priliku da na lokalitetu budemo potpuno sami, što je san svakog ljubitelja starina, tako da smo mogli svaki detalj da pogledamo – do detalja. Kako smo „ulazili u priču“ tako smo sve više postajali iznenađeni ovim mestom.

Dok se penjete ka opservatoriji vidite ispred vas ogromne stene ali vam još uvek ništa nije jasno. foto: Uroš Nedeljković

Dok se penjete ka opservatoriji vidite ispred vas ogromne stene ali vam još uvek ništa nije jasno. foto: Uroš Nedeljković

U kamenu zapisano

Kakva je ovo opservatorija bez teleskopa? Kokino je megalitska opservatorija, dakle uklesana u kamenu i to je ono što pleni, ali samom mestu daje određenu dozu mistike, a mistično je sve o čemu ne možemo podrobnije govoriti jer se radi o pretpostavkama načina života ovih ljudi, koje su u ovom slučaju osnovane.

Gornji nivo opservatorije Kokino sadrži sedam markera

Gornji nivo opservatorije Kokino sadrži sedam markera, foto: Uroš Nedeljković

Kokino opservatorija se sastoji od dva dela, gornjeg i donjeg, odnosno višeg i nižeg, a površine je nekih stotinu kvadratnih metara.

Na višem, gornjem nivou nalaze se stene koje sadrže uklesane kamene žigove (markere) u vertikalnom položaju kojima se pratilo pomeranje Sunca i Meseca na istočnom horizontu.

Tako, tri uklesana markera obeležavaju mesto izlaska Sunca u danima kratkodnevice, ravnodnevice i dugodnevice. Dakle, čista astronomija: Sunce se tokom zime, odnosno kratkodnevnice kada su dani najkraći, a to je 22. decembra, nalazi u svom najjužnijem položaju na horizontu. Nakon toga se Sunce pomera prema severu, te na dan kada nastupa prolećna ravnodnevnica, odnosno 21. marta, izlazi na istoku. Potom Sunce nastavlja da se pomera dalje prema severu, dan je sve duži i 21. juna na horizontu svoj najseverniji položaj, kada nastaje dugodnevnica. Potom Sunce počne da se vraća nazad i kada nastupa letnja prekretnica, a to je 23. septembra, ponovo zalazi na istoku, te 22. decembra završava svoj krug zimskom kratkodnevicom.

Jedan od markera tzv. nišan na kome se vidi da je ljudskom rukom usečen procep, foto: Uroš Nedeljković

Jedan od markera tzv. nišan na kome se vidi da je ljudskom rukom usečen procep, foto: Uroš Nedeljković

Preostala četiri markera služe za obeležavanje mesta izlaska Meseca u vreme najvećeg zastoja leti i zimi, kao i mesta najmanjeg zastoja leti i zimi. Mesto gde izlazi Mesec u istoj fazi se ciklično ponavlja svakih 18,6 godina i tada se istog kalendarskog dana javlja ista faza Meseca.

Uz ovih sedam markera, pominju još dva koji služe za merenje dužine lunarnog meseca čija letnja dužina je 30 dana, a zimska 29 dana.

Na ovaj način je na osnovu pozicija markera koji prate kretanje Sunca utvrđeno da ova opservatorija potiče otprilike iz 18. veka pre nove ere, odnosno da je stara nekih 3.900 godina.

Drevni ljudi su svoj kalendar radili precizno, sa mnogo oznaka i ureza u kamenu u opservatoriji. Opservatorija im je takođe pomagala da odrede vreme žetve i druge datume, – Đore Cenev, Planeratijum, Skoplje

Na nižem nivou je centralni deo Kokino opservatorije koji je korišćen za posmatranje nebeskih tela. Ovim delom dominiraju uklesana četiri kamena sedišta, prestoli odnosno tronovi, a položajem su okrenuti u pravcu sever-jug, sa pogledom ka istočnom horizontu.

Sunce prolazi kroz ovaj žljeb, marker i obasjava tronove koji su na donjoj platformi, foto: Uroš Nedeljković

Sunce prolazi kroz ovaj žljeb, marker i obasjava tronove koji su na donjoj platformi, foto: Uroš Nedeljković

Tako dok je kralj ili sveštenik sedeo na tronu, bio je obasjan zrakom Sunca koji prolazi tačno kroz marker i pada na kamenu stolicu. Time je vođa dokazivao svoj legitimitet, zato što u to vreme nije bilo televizora.

U danima kada su se odvijali rituali, a to je pogotovo krajem jula kada je žetva okončana, slavio kraj radova. Pretpostavlja se da se vođa, u trenutku kada je bio prosvetljen ritualom, tada sjedinjavao sa Bogom Sunca.

Da je potvrđen legitimitet vođi, odnosno da je „obasjan“, javljano je podanicima putem velike vatre koja je ložena na vrhu, čiji ce cilj bio da se vidi iz velike daljine. Na isti način, sa brda je vatrom javljano kada da se počne sa setvom ili žetvom.

Ako ti je Sunce saveznik, to je siguran znak da će žetva iduće godine biti dobra i da će godina biti mirna. Odnosno, siguran znak je da će te Sunce obasjati jer svakog dana izlazi i kreće se po ustaljenoj putanji, a da li je svake godine žetva bila uspešna – ne znamo.

Ljudi iz podnožja su mogli videti vatru kojom je u Kokinu obeležavan početak setve ili žetve, foto: Uroš Nedeljković

Ljudi iz podnožja su mogli videti vatru kojom je u Kokinu obeležavan početak setve ili žetve, foto: Uroš Nedeljković

Kokino kultura je, inače, deo niza od deset hramova koji su otkriveni u okolini. Iz ranog perioda, dakle bronzanog doba potiču arheološki nalazi koji su i najbrojniji, a to su keramički predmeti, kalupi, mlinovi od kamena za mlevenje žita i slično, kao i desetak figurina ljudi i životinja. Na nalazištima su pronađeni i kameni crteži, a kao značajni se izdvajaju crteži orla i kornjače. Orao predstavlja nepogode, a kornjača državu – mada je sasvim logično ako su mislili na brzinu rada državne uprave.

Međutim, da li su godine iz perioda bronzanog doba Kokina proticale u miru – ni to ne znamo. Kasniji arheološki nalazi potiču skoro hiljadu godina kasnije, iz 7. veka pre nove ere, što je već gvozdeno doba, a to znači da je Kokino bilo naseljeno tokom niza od 1. 200 godina. Međutim, informacije su oprečne i ne znamo da li je bilo prekida u naseobinama.

Na pravom mestu u pogrešno vreme: Dok smo se nalazili u opservatoriji Sunce nije prošlo ni kroz jedan marker, foto: Uroš Nedeljković

Na pravom mestu u pogrešno vreme: Dok smo se nalazili u opservatoriji Sunce nije prošlo ni kroz jedan marker, foto: Uroš Nedeljković

NASA je 2005. godine Kokino opservatoriju uvrstila u pet najznačajnijih megalitskih opservatorija na svetu, a redosled je ovakav:

  1. Abu Simbel – Egipat
  2. Stounhendž – Engleska
  3. Angkor Vat – Kambodža
  4. Kokino – Makedonija
  5. Gosek Sirkl – Nemačka

Za sada je nejasno da li će i kada u ovu listu biti uvršten Zorac Karer, odnosno “jermenski Stounhendž”, drevna megalitska opservatorija za koju se pretpostavlja da je stara preko 7.500 godina.

Glavu gore

Opčinjeni pričom o Kokinu nismo ni obraćali pažnju na okolinu nalazišta. S obzirom na to da se nalazi na brdu, pogled sa Kokino opservatorije je uzrokovao to da umesto planiranih „ma to ćemo za sat vremena“ preraste u „ajde, smrkava se, treba da krenemo“.

Idealan položaj opservatorije Kokino sa koje se pruža poged na okolinu, foto: Uroš Nedeljković

Idealan položaj opservatorije Kokino sa koje se pruža poged na okolinu, foto: Uroš Nedeljković

I stvarno: neki geolozi navode da se Kokino mesto nalazi na vrhu neovulkanske ploče andenzitske stene s površinom od 5.000 kvadratinih metara, koja je duga oko 90 metara u pravacu istoka ka zapadu, dok je široka oko 50 metara u pravcu severa ka jugu.

Čitav ovaj kraj je nastao radom vulkana, koji je danas – na sreću, ugašen, a osim reljefa o njemu još svedoči ime obližnjeg mesta Kratovo.

Kada se pogleda sa 1.013 metara nadmorske visine na okolinu, tek tada se može shvatiti značaj ovog predela koji je pre svega strateški, a potom i megalitske opservatorije Kokino koja je u postupku zaštite pred UNESKO.

Mi bismo krenuli, ali ako može još sat vremena da ostanemo, foto: Uroš Nedeljković

Mi bismo krenuli, ali ako može još sat vremena da ostanemo, foto: Uroš Nedeljković

Ako vas put nanese, posetite ovaj lokalitet. Na samo 50 kilometara od Skoplja i tridesetak od Kumanova, pružićete sebi doživljaj kakav retko možete iskusiti, a spram raspoloživog vremena posetite i postavku u kumanovskom muzeju.

Ukoliko pogodite određeni datum, možda i vi postanete kralj kada vas sunce obasja. U svakom slučaju, ne ložite vatru kako bi ljude obavesitili o tome jer se na to ne bi gledalo blagonaklono, a i cene rominga u Severnoj Makedoniji su snižene, pa iskoristite priliku.

21Shares

1 Response

  1. Avatar Mik kaže:

    Daljineee, zar je tamo lepše sveee…

    https://www.youtube.com/watch?v=HltZmVpdeeA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.