Možda ste čuli za zemlju Transnistrija. Ako niste, to je zato što ona ne postoji, ili barem od strane međunarodne zajednice Pridnjestrovlje nije zvanično priznata kao suverena država.
Neposredno pre raspada bivšeg SSSR-a, mala oblast na teritoriji Moldavije proglasila je nezavisnost i postala poznata kao Transnistrija, Pridnjestrovlje ili jednostavno PMR (Pridnjestrovska Moldavska Republika), ali ni 28 godina kasnije UN je nisu priznale, te je ostala zaglavljena u sovjetskom delu Moldavije.
Šta je Transnistrija?
Pridnjestrovlje zauzima mali komad zemlje u blizni reke Dnjestar i ukrajinske granice. Iako im međunarodna zajednica nije dala autonomni status, narod Transnistrije usvojio je običaje i propise tipične za republiku: imaju vlastiti parlament i vladu, predsednika, vojsku, policiju, valutu, poštanski sistem, pa čaj i registracione tablice. Naravno, nisu ni bez ustava, nacionalne himne, grba, zastave, a ni obrazovnog sistema.
Površina ove zemlje iznosi nešto više od 4.000 kvadrata, a prema popisu iz 2015. godine ima manje od 500.000 stanovnika. Većinu čine Rusi i Moldavci, ali i drugi slovenski narodi, kao što su Bugari i Ukrajinci. Službeni jezici su ruski, moldavski i ukrajinski.
Godišnji bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je jedva 1.000 dolara, a prosečna plata u Tiraspolju, glavnom gradu nepriznate države, oko 100 evra. Iako je ovaj grad sa oko 200.000 stanovnika udaljen svega 70 km od prestonice Moldavije, Kišnjeva, razlika je drastična.
U Transdnjestru sve izgleda kao kao muzej komunizma na otvorenom, a tajna služba ove nepriznate države još uvek se zove KGB. Na svakom koraku su brojni komunistički simboli poput srpa i čekića i spomenici sovjetskim herojima, a ispred parlamenta koji se zove „Najviši Sovjet“ je Lenjinova statua. Uporedo, međutim, blešte reklame za najnovije modele mobilnih telefona, lanci kockarnica, benzinskih pumpi i prodavnica.
Moldavija je narodu u Transnistriji dala poseban pravni status autonomne teritorijalne jedinice. Jedine zemlje koje su priznale Pridnjestrovlje imaju isti takav probem – u pitanju su bivše sovjetske teritorije koje međunarodna zajednica nije priznala – Južna Osetija, Abhazija i Republika Arcah (Nagorno-Karabah).
Ovakav nerešen status, osim internacionalnog ignora koji sigurno boli, znači i to da Pridnjestrovlje ima malo, ili nimalo šanse za prosperitet, sve dok je neko ne prizna.
Otkud kontroverza?
Jedan od ključnih faktora spora je to što se godinama verovalo da je Transnistrija učestvovala u nelegalnoj trgovini oružjem. Uz to, njeni stanovnici tvrde da se njih ostale slovenske zemlje stide, i da ih čak terorišu, pri čemu stranci ne mogu da priđu tajnim vojnim bazama širom Pridnjestrovlja, a pogranična kontrola je izuzetno jaka.
S druge strane, postoje izveštaji u kojima se primer Transnistrije navodi kao „model za uspeh“ kada su u pitanju nepriznate zemlje, uprkos tome što njeni stanovnici žive u siromaštvu i oslanjaju se pretežno na uvoznu robu.
Još jedan od razloga zašto je Pridnjestrovlje toliko specifično leži u činjenici da ispunjava četiri glavna uslova za dobijanje priznanja: ima definisanu teritoriju, svoje stalno stanovništvo, sopstvenu vladu i određene, mada ne velike, kapacitete da stupi u spoljne odnose sa drugim državama.
Da li je moguće preći granicu i ući u Pridnjestrovlje?
Bez obzira na to što je ulazak i izlazak iz zemlje jednostavan proces, situacija je na tom polju takođe napeta. Budući da nije zvanično priznata, pasoš Transnistrije nije baš prihvatljiv. Iz tog razloga, njeni stanovnici moraju da imaju dvojno državljanstvo, odnosno ruski, moldavski ili ukrajinski pasoš pored svog.
Uz to, građanima je komplikovano i napuštanje zemlje u cilju uključivanja u program razmene studenata, iz prostog razloga što većina obrazovnih institucija u svetu ne priznaje njihovo školstvo, a samim tim ni u njemu stečene diplome.
Ulazak u zemlju na deset sati je moguć i lak, sve dok imate potrebne dokumente za prelazak moldavske ili ukrajinske granice, odnosno pasoš ili nacionalnu ličnu kartu. Međutim, ako želite da provedete više vremena u Pridnjestrovlju, morate da se registrujete u hotelu, a potom i u kancelariji za migracije u Tiraspolju ili u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prelazak granice je spora procedura jer postoji jaka granična kontrola, i ako ne govorite ruski, moldavski ili ukrajinski, može doći do komplikacija.
Iako Transnitrija već skoro tri decenije ulaže napore da postane zvanično priznata suverena država i deo UN, uprkos tome što se i broj turista zainteresovan za posetu njoj povećava, šanse lokalnog stanovništva za život u blagostanju su i dalje vrlo male.
