Sigurno ste nekada negde čuli ili pročitali da osećaj zahvalnosti – a posebno njeno izražavanje – ima blagotvorno dejstvo na zdravlje. Osećaj zahvalnosti popravlja raspoloženje, pomaže da se bolje ponašate prema drugima, poboljšava fizičko zdravlje i smanjuje stres i anksioznost. Ono što ćete upravo otkriti je kako vrlo efikasno možete da indukujete još zahvalnosti u svoj život: trošite svoj novac na nova iskustva i putovanja, a ne predmete.

Razmislite kako se osećate kada dođete kući nakon što ste kupili nešto novo? Za svoj novi komad nameštaja verovatno ćete reći sebi “baš mi je super ovaj kauč”, ali je malo verovatno da ćete izgovoriti nešto poput “tako sam zahvalan na ovim novim policama”.

– S druge strane, kada se vratite kući sa odmora, najčešće ćete pomisliti kako ste blagosloveni time što ste imali mogućnost da posetite takvu destinaciju – ili makar samo otputujete onda kada imate slobodne dane, gde god to bilo. Ljudi često govore pozitivne stvari o predmetima koje su kupili, ali retko izražavaju zahvalnost na tome, ili bar mnogo ređe nego što je to slučaj sa iskustvima, objašnjava Tomas Gilović, doktor nauka i profesor sociologije na Univerzitetu Kornel, jedan od autora studije o zahvalnosti, koja je bila tema članka portala realsimple.com.

Osim toga da ljudi izražavaju veću zahvalnost na iskustvima koja su preživeli, nego materijalnim dobrima koja su kupili, njegova studija pokazala je i da takva vrsta zahvalnosti rezultira velikodušnijim ponašanjem prema drugim ljudima.

Stopiranje

Sve što treba jeste da manje trošimo na materijalna dobra, a više na iskustva

Kako bi ispitao ovakvu postavku stvari, Gilović je sa svojim kolegama pregledao 1.200 onlajn revizija mušterija koje su nešto kupile na internetu i nakon toga ostavile svoj komentar prodavcu, i to 600 onih koji su se ticali kupovine u ime nekog doživljaja (poput obedovanja u restoranu, ulaznica za neku manifestaciju, karte za odmor) i 600 onih koji su se ticali kupovine zarad pukog posedovanja neke stvari – nameštaja, nakita, odeće… Nisu bili ni najmanje iznenađeni kada su otkrili da su ljudi izražavali daleko više zahvalnosti u prvoj vrsti recenzija.

– Ljude na komentarisanje sopstvenog osećaja zahvalnosti, odnosno na njegovo izražavanje više inspirišu putovanja na kojima su bili, ulice koje su posetili ili obroci koje su probali, nego predmeti koje su kupili, naveli su autori pomenute studije u žurnalu Emotion.

Apsolvent psihologije na Univerzitetu Kornel Džesi Voker, koja je pisala ovaj rad zajedno sa profesorom Tomasom, istakla je da plaćanje za iskustva izaziva veću zahvalnost zato što ona nisu okidač za upoređivanje, za razliku od posedovanja materijalnih stvari. Drugim rečima, iskustva stavljaju naglasak na lični doživljaj, a ne na poređenje sa tuđim, što je mnogo karakterističnije za situacije u kojima kupujete novi mobilni telefon ili automobil.

Putovanja

Ljude više inspirišu iskustva nego stvari

Autori ove studije sproveli su i nekoliko eksperimenata sa studentima i odraslima iz jedne baze podataka sa interneta, pa su u jednom od njih, od 297 učesnika zatražili da razmisle o svojoj nedavnoj kupovini u iznosu većem od 100 dolara, bilo da se radilo o iskustvu ili predmetu. Kada su ih upitali da povodom te kupovine izraze svoju zahvalnost na skali od 1 do 9, grupa onih koji su komentarisali svoja iskustva imala je veći skor (7,36) od onih koji su analizirali svoje nove predmete (6,91).

U sličnom eksperimentu, ispitanici su rekli da ih je kupovina koja im je obezbedila novo iskustvo učinila srećnijim od onih koje su im donele nove predmete, kao i da ove prve kupovine smatraju bolje potrošen novac, što dodatno potkrepljuje tezu profesora Gilovića i njegovih koautora.

Osim toga, oni su sproveli i dve vežbe da bi utvrdili kako zahvalnost povodom neke kupovine utiče na naše ponašanje prema drugima. U obe vežbe, anketirani su upitani da navedu neku svoju smislenu kupovinu, bilo da im je ona obezbedila neki doživljaj ili povećala fond stvari koje poseduju. Nekoliko minuta kasnije, zadat im je zadatak navodno nevezan za prethodno pitanje, a to je da podele 10 dolara sa nepoznatom osobom.

Fotografije sa putovanja

Iskustva braćo, a ne stvari i predmeti

Svrha ova dva zapravo vrlo povezana zadatka bila je da se proveri koja grupa je velikodušnija.

Oni koji su kao smislenu kupovinu naveli neku kojom su sebi priuštili novo iskustvo ili događaj, dali su drugoj osobi dolar ili dva više nego pripadnici druge grupe, koja je kao smislenu kupovinu navela pribavljanje nekog predmeta.

Još jedan od koautora studije o zahvalnosti, Amit Kumar, doktor nauka sa Univerziteta u Čikagu, objasnio je da povezanost između zahvalnosti i altruizma sugeriše da se benefiti konzumiranja iskustava ne tiče samo konzumenata (tj. mušterija) već se prenosi i na ostale ljude u njihovom okruženju.

Ovakva otkrića su od značaja za sve koji bi želeli da u svoj život unesu više osećaja zahvalnosti, ali imaju veze i sa društvenim zajednicama, pa i vlašću.

– Kada bi javna politika ohrabrivala ljude da sebi priušte razna iskustva, češće nego da svoj novac troše na predmete, to bi povećalo njihovu zahvalnost i osećaj sreće, i podstaklo ih da budu bolji i prema drugima. Organizacije koje omogućavaju takva iskustva, poput javnih parkova, muzeja ili centara za različite manifestacije mogle bi da budu dobar start u tom smislu, podseća profesor Gilović.

Ukratko, sve što treba jeste da manje trošimo na materijalna dobra, a više na iskustva i putovanja.

– Što više budemo podsticali zahvalnost, rašće i verovatnoća da ćemo se jedni prema drugima ophoditi sa više ljubaznosti i spremnosti na saradnju, poručuje profesor Gilović.

Vaš komentar

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

172Shares