Turizam u Srbiji trpi ogromne gubitke zbog posletica pandemije Covid-19 i vanrednog stanja. Čak i malo interesovanje građana Srbije za letovanje u inostranstvu, čini se, ne pomaže turističkom sektoru koji je, kao i svuda u svetu, pretrpeo najveći udarac.
Iako je podeljeno oko 200.000 vaučera za odmor u Srbiji, podaci Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) pokazuju da je otvorena svega trećina hotela u Srbiji, a popunjenost smeštaja u onima koji rade je tek nešto više od 10 odsto.
„Ni polovina hotela u Beogradu, od 110 koliko ih ima, nije još otvorena. Nema rezervacija, bude po desetak soba rezervisano i to u svega četiri ili pet hotela u gradu. Ne mogu da povećaju cene kada nema dovoljno rezervacija“, rekao je za Danas predsednik HORES-a Georgi Genov i dodao da je situacija nešto povoljnija kada se radi o smeštaju u blizini Dunava, u banjama, ali da su oni koji dolaze uglavnom domaći gosti.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene prenoćišta su u maju bila za 4,8 odsto više nego u aprilu kada je zbog vanrednog stanja gotovo sve bilo zatvoreno, ali i gotovo osam odsto manja od cene u istom periodu 2019. godine.
Mnogi hoteli u Srbiji čak ni polovinom juna još nisu bili otvoreni. „Ne vide se znaci oporavka, stranih turista nema, tek po neki poslovni ljudi, ali to je jako malo“, kaže Genov.
Genov je istakao da prema podacima od dobavljača može videti da su restorani i kafići u malo boljoj poziciji od hotela, ali da je i njihov kapacitet na 40 odsto, što je daleko od nivoa na kom su radili pre krize. Prema podacima RZS-a, rast cena hrane u pića u restoranima u maju 2020. godine u odnosu na maj prethodne godine je između 2 i 3 odsto, odnosno od jednog do dva odsto u odnosu na april ove godine kada većina ugostiteljskih objekata nije ni radila.
Turističke agencije ne stoje najbolje
Turističke agencije su, moguće, više pogođene od putovanja po Srbiji. Prema pisanjima eKapije, oseća se umereni optimizam, ali teško je bez državne podrške.
„Neminovno je da će biti otpuštanja jer se, jednostavno, ne mogu zadržati uobičajeni rashodi kad nemate prihoda. Ovde se očekivala pomoć države u subvencijama na plate zaposlenih, jer se ova kriza odrazila na poslovanje u prethodnih nekoliko meseci i ne nazire joj se kraj. Poslodavci mogu da prebrode kraći period krize, ali ova će trajati više meseci, ako ne i godina. Tako će, bez pomoći države, doći do otpuštanja i socijalne krize“, kažu u Udruženju turističkih agencija Srbije (UTAS) za eKapiju.
U ovom udruženju kažu da trenutno ne znaju kako će tačno izgledati njihov rad, jer malo toga zavisi od njih samih. Još se prati epidemiološka situacija, iako stižu ohrabrujuće vesti iz većine zemalja u kojima letuju turisti iz Srbije.
Zabrane putovanja na snazi su i dalje u mnogim zemljama, a prema rečima direktora Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (YUTA) Aleksandra Seničić, među građanima Srbije slabo je interesovanje za letovanja van Srbije.
Seničić je dodao da je još rano da se proceni koliko će agencija biti zatvoreno i koliko će radnika ostati bez posla, ali da već ima onih koje će samo podeliti vaučere za zamenska putovanja i prestaće da rade.
Izostanak bolje podrške države
Izostanak dodatnih mera državne pomoći ugrozilo poslovanje agencija koje su na ovu pomoć računale, jer su nadležni u više navrata obećavali takozvanu sektorsku pomoć najugroženijim delatnostima u turizmu, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i saobraćaju.
„Očekivali smo da, u skladu sa potpunim prekidom poslovanja i neizvesnošću uspostavljanja i nakon kriznog perioda, bude odobrena dodatna pomoć pa su mnoge kolege prihvatile paket opšte pomoći privredi. To znači da nema otpuštanja radnika i da imate iste rashode kao u vreme blagostanja, ali da nemate baš nikakve ili minimalne prihode“, navode iz UTAS-a i dodaju da je povoljni kredit ipak pomoć u momentima prekida protoka novca, ali ističu da se taj kredit – plaća.
„Povoljniji krediti za likvidnost koje je država odobrila ugostitelji će koristiti da isplate plate, a ne za biznis. I sada je veliko pitanje kako će mnogi od njih koji nemaju posla da isplate naredne tri bruto plate“, rekao je Genov iz HORES-a.
„Smatramo da nije urađena detaljna analiza i da nisu obuhvaćeni svi ekonomski aspekti jer su istu podršku dobile firme koje su odlično ili čak bolje poslovale tokom vanrednog stanja i oni koji su bili potpuno zatvoreni i koji i dalje trpe posledice prekida poslovnih aktivnosti“, kažu u u UTAS-u.
Sektoru turizma u Srbiji su dostupni zajmovi u dinarima sa rokom otplate od pet godina i grejs periodom od dve godine, sa kamatnom stopom od jedan odsto, a ukupan iznos kredita po korisniku, uključujući i povezana lica, kreće se u rasponu od najviše 20 miliona za preduzetnike i mikro firme do 180 miliona dinara za srednja preduzeća.
