U vodama ostrva Zakintos bitka protiv plastike i đubreta

Antigoni Kuteri oblači ronilačko odelo i baca se u vode luke ostrva Zakintos, u potrazi za plastikom na morskom dnu.

Ona je iz grupe od desetak ronilaca – dobrovoljaca iz udruženja „Aegean Rebreath“ (Egeju prodiši) koji putuju po ostrvima i grčkim obalama sakupljajući otpad, posebno plastiku, radi očuvanja života u moru.

Ostrvo Zakintos u Jonskom moru poznato je po plavim vodama i zaštićenom „morskom parku“ gde se razmnožavaju morske kornjače „kareta-kareta“ (Caretta caretta).

„Vidljivost je nula, udarila sam u nešto“, rekla je Antigoni (40), kada je izronila.

„To je kamionska guma“, rekao joj je Eftimis, profesionalni ronilac koji vadi boce od piva.

Ronioci su sa dubine od četiri metra izvukli i zapletene ribarske mreže, a zatim metalnu kantu. Tri sata kasnije na obali su još četiri gume, desetine plastičnih boca, metalnih limenki, plastičnih kesa, jedna ulična lampa, dvoja kolica iz samousluge, kilometri ribarskih mreža i plastičnih creva i cevi.

Sa obalom od 14.000 kilometara, jednom od najdužih na Sredozemlju, Grčka svake godine privlači desetine miliona turista.

Ali, Sredozemlje je već dostiglo „rekordan nivo zagađenja sa 570.000 tona plastike odbačene svake godine“, navodi se u nedavnom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Grčka proizvodi 700.000 tona plastičnog otpada godišnje, odnosno 68 kilograma po stanovniku. Računa se da od toga 11.500 tona završi u moru, navodi nevladina organizacija „Egeju prodiši“.

„Pod plavim vodama postoji deponija“, ogorčena je Violeta Valčik (44), grčko-poljska advokatkinja, aktivistkinja pokreta „Egeju prodiši“, uključenog u pokret „Zero Waste“ (Nula otpada).

Tokom dve godine delovanja, udruženje je izvadilo s morskog dna 9.000 boca, 3,6 tona ribolovnih mreža, 289 guma.

„Više od 70 odsto otpada u moru u Grčkoj je plastika i ako se ne preduzmu mere, situacija će se pogoršati“, upozorava Katerina Cagari, istraživačica iz Grčkog okeanografskog instituta (HCMR), koja širenje mikroplastike u Grčkoj analizira u sastavu utrobe riba i morskih kornjača.

„Utvrdili smo da 20 do 45 odsto testiranih riba i školjki guta plastični otpad“, kaže ona.

Veliki plastični predmeti menjaju morfologiju dna i predstavljaju zamke za ribe, školjke, kornjače.

„Trideset devet tona plastičnog otpada se dnevno baci u more“, priznaje Vlada koja je nedavno pokrenula kampanju protiv upotrebe plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, poput plastičnih čaša i slamki uobičajenih u zemlji gde je „hit“ mućena instant-kafa.

Premijer Kirijakos Mitsotakis rekao je u intervjuu AFP-u početkom oktobra da je zaštita mora „prioritet jer ekonomija zavisi od turizma“.

Ali za stručnjake, koren problema je neefikasnost reciklaže otpada.

Odronjavanje ilegalne deponije na kikladskom ostrvu Androsu 2011. godine izazvalo je skandal koji je brzo zaboravljen.

Grčka i dalje plaća novčane kazne koje joj izriče Evropska komisija zbog ilegalnih deponija, kaže Ahileas Plitaras, službenik grčkog odseka WWF.

„Recikliranje u Grčkoj je vic“, kaže Jorgos Sarelakos, suosnivač organizacije „Egeju prodiši“. „Svaka opština vodi svoju politiku, nema zajedničke strategije u čitavoj zemlji“, rekao je on.

Grčka zaostaje u toj oblasti i tek je 2018. godine uvela naplaćivanje plastičnih kesa.

„Moramo uvesti povoljnosti za ponovnu upotrebu otpada u kontekstu ‘kružne ekonomije’, a za to je potrebna politička volja“, kaže Jorgos Triandafilu, direktor istraživanja u Institutu HCMR.

Od 2017. godine HCMR je koordinator evropskog projekta CLAIM, čiji je cilj čišćenje evropskih mora primenom inovativnih metoda za smanjenje ili uklanjanje mikroplastike.

„Menjajmo navike, koristimo manje plastike, evropske inicijative postoje, samo ih treba slediti“, rekao je Jorgos Triandafillidis, hidrobiolog.

Izvor: Beta, autor: JU