Srbija

Ubijanje Homolja: Cijanid za zlato

Kučajske planine

U oblasti Homolja, jednoj od poslednjih oaza netaknute prirode u Srbiji, u pripremi je otvaranje rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica iznad Žagubice uz metodu ekstrakcije zlata – cijanidom. Plan predviđa radni vek rudnika od 7 godina i vađenje 19,2 megatona rude.

Da bi se došlo do rude biće raskopano 48,3 megatona raskrivke što sa rudom čini 67,5 megatona (1 mt = 1 milion tona) raskopanog terena. Prosečna koncentracija zlata u rudi je 1,07 grama po toni.

Slikovito: za jedan zlatni prsten treba izvaditi 3 tone rude.

Ekstrakcija zlata iz rude vršiće se metodom hladnog ispiranja: ruda će nakon drobljenja biti rasprostrta na površinu od 36 hektara gde će se na otvorenom prostoru prskati cijanidom koji lako i brzo reaguje sa živim organizmima, veoma je toksično i smrtonosno jedinjenje.

Prostorni plan Potaj Čuka-Tisnica
Prostorni plan Potaj Čuka-Tisnica

Predlog prostornog plana iz septembra 2021. prenamenom obuhvata oblast od 292 km2, što čini 39% teritorije opštine Žagubica, od čega je 146 km2 pod šumama. Sama zona rudarskih aktivnosti odvijaće se na površini od 10,56 km2. Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene objavljena je u Službenom glasniku (br. 64/2021) a finansira ga kompanija Avala Resources Ltd u vlasništvu kanadske kompanije Dundee Precious Metals. Dinamika predviđa da sve bude završeno do jula 2022. Odluka je u suprotnosti sa ranijom uredbom o utvrđivanju prostornog plana objavljenom u Sl. glasniku (98/2014-8) u kojoj se za ovaj pojas Borske metalogenetske zone navodi: “…na današnjem tehnološkom nivou nisu se još stekli uslovi za planiranje eksploatacije.”

PROČITAJ:  Kučajske planine čekaju turizam, prostorni plan je u izradi

Neracionalno korišćenje mineralnih resursa i ogromni rizici po životnu sredinu

Projekat rudnika sa rokom trajanja od 7 godina predstavlja se kao projekat od nacionalnog interesa iako se na osnovu podataka iz prostornog plana jasno uviđa neracionalno korišćenje mineralnih resursa i favorizacija interesa investitora uz velike rizike po životnu sredinu.

Cijanizacija omogućava profitabilno iskopavanje rude sa nižim procentom zlata i čini rudarenje agresivnim zbog vađenja i prerade mnogo više rude da bi se dobila ista količina zlata tako da jame i jalovišta pokrivaju veće površine i proizvode velike količine otpada.

PROČITAJ:  Kučaj i Beljanica kao nacionalni park: Zaštita neće sprečiti rudarenje u najlepšem delu Srbije

Akcidenti cijanidom u svetu su česti. Najveći akcident u Evropi nakon Černobilja dogodio se 2000. u Rumuniji na lokaciji Baia Mare, kada se 3,5 miliona m3 jalovine kontaminirane cijanidom izlilo u reku Tisu, ubijajući ceo rečni ekosistem u duzino od 400 km. Parlament EU je 2010. izglasao potpunu zabranu cijanida u rudarstvu ali EU komisija nije ratifikovala predlog. Debate se vode i danas. Zakonom je zabranjen u Nemačkoj, Češkoj i Mađarskoj. Turski parlament je 2007. uveo zabranu otvaranja novih rudnika koji koriste cijanid.

U Švedskoj i Finskoj cijanizacija se odvija strogo kontrolisanim procesom uz digitalni monitoring u zatvorenim tankovima ali ostaje problem odlaganje jalovine. I tamo se vode debate o zabrani postupka.

Potaj Čuka-Tisnica deo je projekta “Timok Gold Project” Dundee Precious Metals. Tehnički izveštaj sa rezultatima istrazivanja zlatnih rezervi, planovima rudnika, opisom procesa proizvodnje itd. javno je dostupan na veb stranici kompanije u PDF formatu na 494 stranice.

Kompanija Dundee trenutno posluje u Bugarskoj i Namibiji i u obe je bilo akcidenata. U Bugarskoj je kontaminirana reka Topolnica. Vrhovni sud Bugarske je kaznio kompaniju sa 800€ (!) mesečno bez ikakve obaveze dalje zaštite prirodne sredine. U Kanadi ne eksploatišu rudu.

PROČITAJ:  Stara planina: Nove cene u parku prirode, minihidroelektrane najpovoljnije

Simptomatično je što kompanija u saopštenjima ne navodi još jedan projekat: odlagalište jalovine u južnoj Jermeniji (do 2016) gde je došlo do kontaminacije terena zbog popuštanja brane. Sudski sporovi nisu rezultovali odštetom. Društveno-ekološke posledice osećaju se i danas.

Slika Krupajskog vrela
Cijanid u vodotokovima biće posledica rudnika zlata u najlepšem području Srbije, Krupajsko vrelo, foto: Uroš Nedeljković

Zakoni se menjaju u korist kompanija

Projektom Potaj Čuka-Tisnica u Homolju Ugroženi su slivovi Mlave i Peka i posledično Dunav što bi u slučaju akcidenta za posledicu, između ostalog, imalo međunarodni postupak protiv Republike Srbije.

Problem su i zakonske regulative koje se odnose na bezbednosne rizike i pisane su u korist kompanija. Npr. zakon o zaštiti prirodne sredine izmenjen je (2011) tako da analize kvaliteta površinskih i podzemnih voda ne radi republički RHMZ već laboratorija koju angažuje kompanija.

Plan otvaranja rudnika je u potpunoj suprotnosti sa Prostornim planom republike Srbije (2021-2035) i sa principima Prostornog plana opštine Žagubica u kojima su osnovne smernice:

  • Zaštita životne sredine
  • Razvoj turizma, poljoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.

Osim šireg lokaliteta Potaj Čuka-Tisnica, rudarska kompanija je dobila licencu i za prostor Umka koji se direktno nastavlja na zonu planiranog rudnika u pravcu jug i duboko zalazi u prostor zaštićenog prirodnog dobra Beljanica-Kučaj.

PROČITAJ:  Stara planina postaje nacionalni park ali to ne sprečava njeno uništenje rudarenjem

Beljanica-Kučaj čekaju da postanu nacionalni park, ali to nekome ne odgovara

Ova prostrana planinska oblast je zbog svojih karakteristika trebala biti proglašena nacionalnim parkom (2018), prvim u Srbiji nakon 40 godina, ali se rokovi volšebno pomeraju dok istovremeno traje obimna seča starih šuma.

Posledično učestali su odroni i bujične poplave poslednjih godina. Homolje odlikuju oštre zime i obilne snežne padavine. Kada rudnici budu zatvoreni ostaće kontaminirana jezera i brda jalovine ograđena nasipima ugroženih erozijom kao permanentna pretnja životnoj sredini.

Oblast Homolja, Beljanice i Kučaja čini prirodnu celinu sa najvećom kontinuiranom šumskom površinom u Srbiji u sklopu koje je nekoliko prašumskih rezervata i preko 150 speleoloških objekata. Prvi spomenici prirode na ovom potezu proglašeni su 1949. godine.

Najveći je rezervoar pitke vode u zemlji, stanište je 70% ukupne faune sisara u Srbiji (među kojima su mrki medved, ris, vuk, jelen, vidra…) od kojih su mnogi na crvenoj listi ugroženosti, 23% gmizavaca, 130 vrsta ptica i sa preko 750 taksoma 25% ukupne flore u Srbiji.

PROČITAJ:  Da li je Srbija prokockala šansu za razvoj kvalitetnog turizma?

Na prostoru Homolja i Crnog vrha, tokom ratne zime 1945. odigrala se jedna od prvih Omladinskih radnih akcija, najmasovnija do tada. Na velikom minusu 1.600 mladih ljudi naseklo je i dopremilo u Beograd više od 20.000 m3 drveta za ogrev bolnica punih ranjenika i škole.

U čast akcije, pored zimi čuvenog puta “Bor – Žagubica preko Crnog vrha”, kao okamenjeni plamen stoji spomenik na kome je isklesano:

”Ljubavi smo učili vatru da nam zemlja više ne gori”.

Autor: Marko Dačić / Twitter, naslovna fotografija: Milos Krstic / Wikimedia

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo

komentara

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.