VESNA DE VINČA: Ili si turista ili si putnik

Vesna de Vinča, pored toga što je novinarka i književnica, producent i predsednica Miss Srbije i Miss Montenegro, takođe je i veliki putnik. Dama koja inspiriše stilom, filozofijom, umetničkim izrazom, za Daljine.rs priča o svojim putovanjima, mestima na koja se rado vraća i destinacijama koje su joj omiljene. Sigurni smo da ćete uživati u crticama jednog velikog putnog iskustva kao što smo i mi radeći ovaj intervju.

Daljine.rs: Poznati ste kao neko ko mnogo putuje, te nam za početak kažite šta za vas predstavljaju putovanja i zašto je bitno putovati?

Vesna de Vinča: Putovanje je moja religija! Samo ono putovanje koje nas najpre obrazuje i na kraju, ali najvažnije – i oplemenjuje, jeste pravo putovanje. Tu je skrivena razlika između dva različita načina putovanja. Turista, to je ona osoba koja se stalno i samo fotografiše, te to pokazuje mami, komšijama ili kači na Facebook i Instagram, kupuje suvenire i dokaze putovanja, suštastveno ne komunicirajući sa ljudima i situacijama na putu. Suprotno od toga, putnik je okrenut prvenstveno ka doživljaju, a ne stvarima, doživljaju i komunikaciji koji oplemenjuju njegovu ličnost.

Najvažnije o toj filozofiji putovanja saznala sam na jednom divnom ostrvu. Bila sam na Šri Lanki (što na jeziku Sinhaleza znaci „divno ostrvo“) da bih intervjuisala prvu ženu premijerku na svetu, Sirimavo Bandaranaike i famoznog pisca naučne fantastike Artura C. Klarka. Napravila sam TV filmove „Stroga nežnost gospođe Sirimavo“ i „Nebo kralja Artura Klarka“. Njihova vlada mi je potom organizovala, sada znam, za mene najvrednije putovanje sa TV ekipom RTS-a.

U mestu zvanom Kendi, gde je njihov budistički centar, razgovarala sam sa njihovim visokim sveštenikom koji me je pitao: „Hoćete li da vam preporučim najvredniji put na svetu?” Oduševljeno sam klimnula glavom misleći: „Bože, gde je to?“ Pogledao me je, podigao ruku i pokazao: „To je putovanje odavde-dovde, od glave do srca!“

Pitala sam ga kako ću znati da sam taj put prešla, a odgovorio je sa blagim osmehom: „Kada se na svakoj tački planete osećate kao kod kuće – prešli ste taj put…“

Znala sam da je to najvredniji, ali i najteži put. Bila sam zamišljena i oduševljena. Trudila sam se da taj put prelazim u svim mnogobrojnim narednim putovanjima. Mislim da sam uspela i da se na svakoj tački planete osećam kao kod kuće.

Koja vam je omiljena destinacija za letnju sezonu?

– Zaista sam globtroter. Postoje sajtovi koji okupljaju one putnike koji su prošli više od 100 zemalja. Tvrdim da ti ljudi imaju slične osobine. Spadam u tu grupu.

Proputovala sam sve kontinente, egzotične zemlje, istraživala posebno Afriku, Aziju, Latinsku Ameriku, jer su razvijene zemlje za mene manje zanimljive. Mirisala sam vetrove i pesak plaža Kariba, Havaja, Sejšela… ali duboko sam uverena da su najlepša ostrva i najlepša obala na svetu u Grčkoj. Kad to kažem mislim i na prirodnu lepotu 2.000 ostrva i razuđenost obale Grčke, ali i na klimu koja je skoro idealna, na kulturu i filozofiju koja je vanserijska i koja je u fundamentu naše civilizacije, ali i na njihovu raznovrsnu zdravu hranu, na ljude, nasmejane i bliske, i na buzuki večeri, zabavu koja je razvila poseban „rat cvećem“. Ono što je najvažnije jeste da u Grčkoj nikad nema kraja otkrivanju lepote…

Pored leta i zima pruža mnoge mogućnosti za putovanja. Koju biste destinaciju izabrali za zimsko putovanje?

– Zimska izabrana destinacija za mene je Kaprun u Austriji. Glečer na kome se može i leti skijati. Dakle, može se skijati u kupaćem kostimu, što upražnjavam redovno (smeh!) i to kao šampion u veleslalomu za novinare, naravno. U dnu Kapruna je jezero. Austrija je baš skockana zemlja, skoro na ivici kiča.

Koja destinacija vas je iznenadila, a očekivali ste nešto sasvim drugačije?

– Filipini jer sam očekivala više mistike. Međutim, napravila sam intervju sa Imeldom Markos, pa me je to zanelo.

Tajland, jer sam očekivala samo raj. Zanimljiva zemlja, mnogo zanimljiva, ali bila sam tužna gledajući u Bangkoku prostituciju koja je grana privrede i pedofiliju na koju svi žmure. Nisam mogla od toga da se otrgnem, iako sam ronila na prekrasnim plažama, uživala u pogledu na tirkizno plavetnilo.

Nigerija, jer sam očekivala šarenilo boja Afrike. Ugledala sam zemlju olupina i gvozdenog crvenog praha. Bila sam upozorena na rizike pljačke, pogotovo noću jer nema ulične rasvete. Ali opet, lepo sam se provela. Imala sam sjajne vodiče kroz ta uzbudljiva krstarenja obalom uz grad Lagos.

Alep, Sirija. Bila sam tamo pre ovog nesrećnog rata. Toplina tih ljudi me je zapahnula, raznežila. Nisam ni slutila kakva će nesreća tamo doći.

Da li upražnjavate produžene vikende i posete nekim obližnjim destinacijama? Šta je najbitnije prilikom odabira upravo ovog tipa putovanja?

– Najvažnije je resetovanje. Brzo resetovanje. U poslednje vreme često sam u muzejima ZENIT, na obali Dunava u Banovcima, gde se zaista opustim.

Moj brat po duhu, Vladimir Macura je napravio kombinaciju umetnosti i doživljaja prelepe prirode, gde je postavio i osmislio objekte, prirodu uobličio na poseban način, u dva muzeja, gde borave umetnici iz sveta, stvarajući dela. Sve je inspirativno i neopterećujuće. Tamo se baš odmaram. Vladimir pravi ručak, uvek neponovljiv, kakav je i naš život. To je kapsulirani raj, koji tek treba da se otkriva.

Da li putujete po Srbiji i regionu i da li postoji mesto kome se često vraćate?

– Dolina jorgovana, Žiča i manastiri uz Ibar – tu crpim snagu za dalju afirmaciju projekta „Srbija zemlja jorgovana“ koji smo osmislili divni Knez Aleksandar Pavlov Karađorđević i moja malenkost. Tamo smo 2007. godine posadili prvih sto jorgovana sa VIP ličnostima kulture i medija iz Srbije i sveta. Od tada sadimo svake godine u Srbiji i svetu Srpske jorgovane, afirmišući ideju da Srbija postane dolina jorgovana Evrope i sveta i prepoznatljiva po novom imidžu – jorgovanima.

Uspela sam najvažnije u tome. Kada pretražite na internetu The land of lilacs dobijete – Srbija!

Vraćam se i prelepoj Vrnjačkoj Banji, gde već drugu godinu pred hiljadama ljudi organizujemo Miss Vrnjačke Banje. Toliko se prolepšala. Nedavno sam bila u hotelu Solaris, koji je partner u tom projektu i koji je top. Uspela sam da odvojim vreme za boravak u njihovom spa centru. Fantastično mesto. Tvrdim da je jedan od najboljih u Srbiji. U vinariji Grabak smo pravili after party. Izuzetno mesto.

Vraćam se Ohridu i Svetom Naumu, koga sam usvojila kao sveca (smeh), toj najlepšoj tački na planeti na izvoru Drima, apsolutnoj čistoći vode i izvoru snage za sve one koji to osete.

Kojim mestima u svetu se rado vraćate?

– Vraćam se Jerusalimu, tom čudesnom gradu u kome se i svaki ateista oseća kao hodočasnik.

Parizu, najlepšoj prestonici sveta, gde svake godine organizujem Serbia Fashion Day – Dan srpske mode, manifestaciju koja kroz modu afirmiše našu istoriju i kulturu, a sve inspirisano projektom Srbija – zemlja jorgovana. Prošle godine, bata Spasojević je prezentovao kolekciju „Beli anđeo“, a Igor Todorović kolekciju „Jelena Anžujska“. U Pariz idem svake godine poslednjih 13 godina i zbog toga što sam član žirija European Independant Film festival na koji me je pozvao predsednik festivala Scott Hillier.

Vraćam se prelepom Porto Carrasu, najvećem turističkom centru Severne Grčke, gde svake godine organizujemo pripreme Miss Srbije.

Da li ste iskusili neki vid alternativnog turizma, s obzirom na to da su planinarska, kamperska, pešačka i adrenalinska putovanja sve popularnija u Srbiji i u svetu?

– Moja porodica je kampovala godinama, pa mi je to blisko, iako odavno nisam kampovala. Istina, spavanje pod vedrim nebom je disciplina kojom me je učio moj otac Minja. Ja spavam pod vedrim nebom na Neimaru, na balkonu koji se u slučaju kiše zatvara velikim staklenim prozorima. Gledanje u zvezde – kojem me je tata takođe učio, toj mudrosti da smo svi u istom blatu, a da samo retki gledaju u zvezde – je alternativni turizam. Bliskost prirode, osećaj da si deo prirode – to je važno.

Pešačke ture iskusila sam nedavno na čudesnom Pilionu, planini u Grčkoj, gde sam bila na svadbi drugarice iz detinjstva – Suzane Mančić. Taj Pilion nemojte propustiti. Planina koja se strmo spušta u Egejsko more sa plažicama sa malim crkvicama i nesvakidašnjom lepotom, koju je otkrila i ekipa filma „Mamma Mia“. U zelenilu, kao u džungli, skrivene su stotine kuća koje su urbanistički doterane i zaogrnute poljima hortenzija. Divota. Uz brdo se jaše ili se pešači kilometrima, a na vrhu je ski centar, gde se zimi skijaš gledajući u more. Tog gledanje u more i sneg istovremeno ima samo još, kažu, u Kolumbiji.

Bitno je i s kim se putuje. Koje je vaše idealno društvo za put?

– Oni koji su vedri, koji se raduju životu i neizvesnosti. Otvoreni umovi i širokogrudi ljudi, ljudi istraživači.

Počeli ste rano da putujete. Koja su vam omiljena putovanje iz mladosti?

– Kao deca, brat i ja smo putovali danima kolima sa ujakom Milivojem i ujnom Verom od Beograda do Madrida, preko Azurne obale. Imali smo oko 20 godina. I danas pamtim to putovanje.

Mama me je, kada sam bila u osnovnoj školi, vodila na putovanja po srpskim i grčkim manastirima, pa antičkim spomenicima Balkana. Nezaboravno.

Pošto sam bila najbolji đak i u osnovnoj školi „Sveti Sava“ i u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, tata me je svake godine nagrađivao sa mesec dana puta u neku zemlju gde sam učila i jezik. Jednom me je poslao u Rusiju na mesec dana. „Zalatoje kaljco“, prsten manastira koji kruži oko Moskve ka Jaroslavskoj oblasti bio je naš dom dok sam učila ruski jezik.

Onda sam godinama po mesec dana boravila u Engleskoj, Kejmbridžu i Londonu i u Španiji, u Salamanki, uvek učeći jezik. Tata je hteo od mene da napravi svetski komunikativnu ličnost. To je radio tako što mi nikada nije davao novac za garderobu, već uvek za putovanje i učenje drugih kultura. Hvala mu.

Miljan Miljanić, moj rođak i moja tetka Vera, usmerili su me posle tatine smrti na dalja putovanja i načine komuniciranja. Miljan je bio jedan od najvećih putnika bivše Jugoslavije i otvarao mi je uvek velika vrata gde god sam se kretala po svetu. Dočekivale su me vrhunske ličnosti, išla sam na vrhunska mesta. Miljan, svetski putnik i fudbalski stručnjak kome je FIFA dodelila, zajedno sa Peleom, orden za životno delo, uputio me je i na najvrednije putovanje – na putovanje ka samoj sebi!

Ipak, moj najbolji drug iz gimnazije dr Miodrag Colić je nedostižan za sve nas. Moj pesnik, moj Cole je proputovao bukvalno sve zemlje na planeti. Svaka mu čast.

Nisu sva putovanja idealna. Šta vam se najčudnije dogodilo na putovanjima?

– Mogla bih o tome da napišem knjigu. Na primer, u Ekvadoru sam se zabila negde u neko selo i otkrila ljubavno gnezdo Fride Kalo sa tamošnjim bogatašem i umetnikom. U Jerusalimu su me ubacili ispod Zida plača, zajedno sa ekipom, i to u muški deo gde je apsolutno zabranjeno ženama da priđu. Povod je bio alarm zbog terorističkog napada koji se iznenada dogodio. U Južnoj Africi sam uspela da „uhvatim“ Mandelu i sa njim napravim poslednji intervju. Sada je upravo izašla moja knjiga o tome „Mandela’s Code“ (Mandelin kod) koju je inicira Internacionalna fondacija za održivi mir i razvoj.

MENSA Europe samit. Promotion of my book “ Mandela’s Code”. With MENSA Serbia president Aleksandra Borovic

Објава коју дели Vesna de Vinca (@vesnadevinca) дана 3. Авг 2018. у 9:04 PDT

Na jednom čudesnom mestu u Zimbabveu blizu grada Ndebele, gde veće stene leže preko manjih, slučajno sam uočila grob, skoro nevidljiv. Bio je to grob Sesila Roudsa, koji je za Englesku krunu surovo i perfidno kolonizovao Afriku, a tražio je da se sahrani baš tamo, na mestu enormne energije.

Kako se vaši poslovni planovi u budućnosti odražavaju na učestalost putovanja? Da li Vam predstoji poslovna ili sezona putovanja, ili pak odmor?

– Ne spremam na putovanje, ne planiram ga. Odmor je za mlađe ljude (smeh). Mi stariji moramo otkriti smisao, pa nas odrađivanje tog smisla energizuje.

Ustvari, napravila sam nešto mnogo vredno. Osmislila sam svoj život kao putovanje. Moj posao je putovanje! I kao novinar i pisac i kao predsednik Miss Srbija i Miss Montenegro organizacije, u opisu radnog mesta mi je putovanje. Znate, to je ono, kada posao osmislite kao hobi, onda nikada ne radite! Sve je avantura i otkriće. Naravno, uvek i stalno u osnovi toga su etički kodeks, stvaranje i usavršavanje. Ako toga nema, pretvorila bih se u turistu, u konzumenta.

Mnogo ste putovali sa vašom organizacijom Miss Srbija. Kako ljudi u inostranstvu reaguju na srpsku lepotu? Koja zemlja omogućava najbolji ambijent za modnu fotografiju?

– Putevi lepote i mode odveli su me na divna mesta. Osmislila sam da editorijale za magazine – domaće i strane, kao i video editorijale nasih najlepših devojaka, na mestima vredne kulturne baštine sveta. Tunis nas je tako ugostio, pa smo snimali Anđeliju Rogić, prošlogodišnju Miss Srbije, na najlepšim mestima ove predivne afričke zemlje.

Maroko i divni Marakeš su su nas ugostili na Oriental Fashion Show, gde su naše manekenke blistale uvek promovišući Srbiju i izgledom i dostojanstvenim ponašanjem i komunikacijom. Tu su i Grčka, Porto Carras i Meteori, gde pozivam i domaće i strane fotografe da snimaju modne fotografije naših lepotica, stavljajući ih na svetske stranice magazina i internet novina i blogova.

Njujork je našu Sanju Papić lansirao kroz editorijale za Kavalijeve kolekcije.

Svaki ambijent, ako je dobro osmišljen može biti pravo mesto za afirmaciju srpske lepote. Taj zadatak je dugoročan i samim tim naporan, ali je zato jedna od mojih najboljih osobina upornost!

Autor naslovne fotografije: Milan Đakov

Vesni de Vinči želimo još mnogo lepih putovanja i uspešnu predstojeću sezonu sa Miss Srbija, a vama predlažemo da pročitate šta još poznati kažu o putovanjima.