Na Fruškoj gori će od maja 2019. godine početi sa radom zipline. Zipline se nalazi na Zmajevcu i spušta se u podnožje Vrdničke kule. Dužina ovog zipline-a je oko 1500 metara, što ga čini drugim najdužim ziplajnom u ovom delu Balkana.
Duži zipline se nalazi samo Hrvatskoj, na Plitvicama, a ovaj na Fruškoj će biti dugačak tačno 1.1470 metara. Sa Zmajevca, koji je na 430 metara nadmorske visine, iznad Vrdnika, zaljubljenici u adrenalinske sportove će moći da se zakače za sajlu dugačku skoro kilometar i po. Spust fruškogorskim zipline-om će trajati oko dva minuta i odvijaće se iznad krošnji drveća i okolnih brda i to brzinom većom od 50 kilometara na sat i tako sve do podnožja Vrdničke kule. Vrdnička kula je od Zmajevca niža za 110 metara.
Kod Vrdničke kule na Fruškoj gori je napravljen avanturistički park koji je u vijugavom spustu od 450 m. Park ima preko 30 platformi za savlađivanje tridesetak smerova različite težine. Visinska razlika je preko 50 m.
Vrdnička kula je podignuta još za vreme antičko doba kada su ovim prostorima vladali Rimljani. Sa nje se pruža prelep pogled na ostatak Fruške gore, a u njenom podnožju završavaće se zipline. Imajte na umu da se ulaz u fruškogorski nacionalni park se naplaćuje, kao i niz aktivnosti.
Zip-line je klizanje tj. spust niz dugačak metalni kabl odnosno sajlu, najčešće od nerđajućeg čelika, koji je montiran na kosini, obično iznad provalija. Funkcioniše tako što korisnika od vrha do podnožja zipline-a pokreće gravitacija, dok se kotur preko koga klizi kabl slobodno kreće. Zipline može biti i u kraćoj varijanti, na nižoj visini, kada je namenjen za decu, dok se duže vožnje na većim visinama često koriste kao sredstvo za pristup udaljenim oblastima.
Zanimljivo je da je zipline, koji je danas pretežno vid zabave i nastao zahvaljujući biolozima koji su pokušavali da posmatraju životnjski svet prašuma, tako da ih one ne primete, što im je sajla koja klizi niz točak i omogućavala: bili su visoko iznad samog staništa životinja odakle su imali priliku da beleže njihovo ponašanje bez ometanja. Naravno da je slična tehnologija postojala i pre toga, kada je bila korišćena kao metod transporta u predelima visokih planinskih vrhova i nepristupačnih terena, ali su njenu današnju, zipline verziju, osmislili biolozi.
Prvi moderni zipline-ovi su se pojavili u Kostariki, a u prethodnih 15 godina postali su posebno popularni kao vid ekstremne zabave u prirodi, što pokazuje činjenica o njihovom broju širom Amerike, u kojoj se njihov broj uvećao za 180, za samo desetak godina.
