Srbija Vesti

Ako ne boravite u hotelu u Srbiji izgleda da ste “paradajz” turista

Kao "snežno pouzdano" skijalište smatra se ono koje može da pruži 100 skijaških dana tokom sedam od deset zimskih sezona, sa najmanje 30 centimetara prirodnog snega, ali toga je sve manje

Za vreme novogodišnjih praznika hoteli u zimskim centrima Srbije bili su popunjeni oko 90 odsto, a među gostima je bilo i stranaca.

Ovo je izjavio za agenciju Beta Georgi Genov, direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije i dodao da Srbija nema mnogo hotelskih kapaciteta u zimskim odmaralištima i da na Zlatiboru ima samo deset hotela sa oko 1.200 soba, na Kopaoniku je u hotelima na raspolaganju oko 1.000 soba, na Divčibarima i Tari po oko 500 soba, na Zlataru 150, a na Staroj planini ima samo jedan hotel sa oko 200 soba.

“Zlatibor i Kopaonik imaju najviše hotela, ali u tih oko 2.200-2.300 soba može da boravi najviše oko 4.000 gostiju dok u privatnom smeštaju može da se smesti oko 30.000 gostiju”, rekao je Genov i dodao da su i u Beogradu neki hoteli za novogodišnje praznike imali gostiju u dvadesetak soba i da je među njima bilo stranaca.

“Paradajz turizam” je ako ne koristite usluge ishrane u hotelu

Dodao je da na prvi pogled izgleda da su hotelski kapaciteti u zimskim centrima veći, ali da to nije tačno i da Srbija još praktikuje “paradajz” turizam i koristi pre svega uslugu smeštaja, a ne i ishrane – navodeći vodu na svoju vodenicu s obzirom na to da odsedanje u privatnom smeštaju se ne može smatrati “paradajz” turizmom, niti se turizmom može smatrati samo odsedanje u hotelima.

Podsećamo, dok traje pandemija, a i prema prognozama nakon što ona prođe, budući putnici i turisti želeće da borave više u prirodi i van urbanih centara, a hotelski kompleksi na planinama se mogu smatrati urbanim centrima s obzirom na njihovu izgrađenost i neprilagođenost okolini odnosno prirodi, suprotno onome šta hotelijeri žele da prikažu.

Kako država može da pomogne hotelijerstvu?

HORES će, kako je rekao dalje u izjavi, zatražiti od Kriznog štaba da dozvoli rad u lobijima hotela do 23 sata da bi gosti mogli da popiju čaj i da to ne bi ugrozilo zdravstvenu situaciju pošto je reč o velikim prostorima gde može da se poštuje socijalna distanca.

Takođe će od Vlade Srbije biti zatraženo da razmotri i mogućnost otpisa ili odlaganja dažbina po osnovu odnošenja smeća jer hoteli uglavnom ne rade, pa i nema otpada.

Kako je rekao Genov, hoteli nisu koristili ni “angažovanu snagu” koju im Elektroprivreda Srbije zaračunava da bi im obezbedila potreban napon, a mi bi dodali da je situacija slična i za većinu kuća, vikendica i stanova po celoj Srbiji koji se ne koriste većim delom godine.

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama

komentara

  • Sta njega briga gde cu ja da se hranim. Kakav prostak. Da odsednem u nekom od hotela na Zlatiboru ili Kopaoniku prosecan Srbin mora da zaradjuje minimum 300.000 dinaraa mesecno. Koliko ima takvih i eto vam odgovor zasto nismo u hotelima.

  • Šta ćemo sa onima, poput mene i moje porodice, koji se ježe od hotela i gužvi i žele da uživaju u prirodi bez previše ljudi i buke, po mogućnosti sami u miru i tišini? Pri tome treba uzeti u obzir da hoteli uglavnom uništavaju prirodu i da ih treba graditi u podnožju planina, a ne blizu vrhova

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.