Boravak u prirodi

Snega na planinama biće sve manje: Ugrožena skijališta u Evropi zbog zima bez snega

Zime bez snega

Kako su poslednjih godina sve češće zime bez snega čak i u najvišim planinskim predelima, zimski turizam je sve ugroženiji. Ako nema snega, nema ni skijanja, nema ni sankanja, nema vožnje borda, a Sneška možete praviti samo od blata. Kakva je budućnost skijališta i zimiskih centara?

Zimski turizam je ozbiljan posao o čemu svedoči i to da u Evropi svake godine između 60 i 80 miliona skijaša posećuje alpske zimske turističke i ski centre u ovo doba godine. To se posebno odražava na Francusku kao vodeću alpsku državu na čijoj se teritoriji nalazi 300 ski centara, što je trećina skijaških centara u Evropi.

“Nema snega”, rekao je za Skift francuski turistički agent Frederik Foltran dok je ove nedelje kretao na ski-stazu, ali ne sa skijama, već sa skuterom na dva točka dizajniranim za košenje travnatih pašnjaka. Ovogodišnja zima u Francuskoj je do sada bila najtoplija u proteklih sto godina što je imalo direktan uticaj na skijalište Le Mourtis u Pirinejima.

Nedostatak snega prisilio je ovo skijalište da privremeno zatvori skijaške staze u sred sezone, a lokalni ugostitelji i hotelijeri uveliko računaju koliki će biti gubici zbog manjeg broja posetilaca. Turisti koji dolaze bave se drugim aktivnostima, poput planinarenja. Dnevna temperatura ovog 10. februara bila je iznad 10 stepeni i nekoliko planinara je čak skinulo jakne i zavezalo ih oko struka dok su se probijali preko pašnjaka obasjanih ostacima snega.

I druge alpske države imaju isti problem, budući da je u švajcarskim Alpima zimski turizam najvažniji izvor prihoda, dok u Austriji on iznosi 4,5 odsto BDP-a, što je polovina svih prihoda od turizma. Samo u italijanskim Alpima napušteno je 186 objekata i skijališta, a 4.000 betonskih nosača i 600.000 metara čeličnih žica kojima su nekada žičare prevozile putnike, zvrji prazno i zapušteno.

Otopljavanje kao otrežnjenje

Evropa pod snegom nije više kao što je bila. Poslednje četiri godine su najtoplije od kada se vrše merenja. U planinskim predelima rast temperature se prvo oseća u nizijama, a nakon toga u višim predelima. Tako, rast prosečne temperature od jednog stepena utiče prvo na niže predele, dok viši planinski predeli “osećaju” porast prosečne temperature od dva stepena, što utiče na nedostatak snega.

Kao "snežno pouzdano" skijalište smatra se ono koje može da pruži 100 skijaških dana tokom sedam od deset zimskih sezona, sa najmanje 30 centimetara prirodnog snega, ali toga je sve manje
Kao “snežno pouzdano” skijalište smatra se ono koje može da pruži 100 skijaških dana tokom sedam od deset zimskih sezona, sa najmanje 30 centimetara prirodnog snega, ali toga je sve manje

Predviđanja za budućnost, nisu ružičasta, odnosno nisu ni bela – snega će verovatno biti sve manje.

Tako, Švajcarski savezni tehnološki institut (ETH) u Cirihu predviđa porast prosečne temperature na Alpima između 2,5 i 4,5 stepena do 2050. godine. Ni procene američke agencije NASA nisu obećavajuće, a one kažu da će do 2050. godine oko 75 odsto glečera u švajcarskim Alpima potpuno nestati. Istraživači na norveškom ledenjaku Hardangerjokulen izrazili su bojazan da će pre kraja 21. veka nestati ledena kapa debljine oko 300 metara. U Francuskoj su prognoze da će francuski deo Alpa u sledećih sto godina izgubiti 70 odsto snega, a Finskoj očekuju porast letnje temperature za pet stepeni, a zimi čak za osam stepeni – u proseku.

Poslednji put ovako visoke zimske temperature u decembru i januaru u Francuskoj zabeležene su 1900. godine, kaže Hristel Robert iz francuske nacionalne meteorološke službe.

Katastrofa bez snega

Ove prognoze znače katastrofu za ski centre i zimski turizam. Samo u Alpima ova, još uvek moćna, turistička industrija zapošljava između 10 i 12 odsto lokalnog stanovništva, dok je zarada oko 50 milijardi evra godišnje. Ukoliko se nastavi trend toplih zima pitanje je gde će navedenih 60 do 80 miliona skijaša svake zime ići na skijanje? Situacija nije bolja ni van Alpa, na primer u Skandinaviji, gde zimski turizam ostvaruje milijardu evra godišnjeg prihoda samo na finskoj Laponiji i upošljava 13% radne snage.

Da li će žičare ostati prazne i zapuštene?
Da li će žičare ostati prazne i zapuštene?

Kao “snežno pouzdano” skijalište smatra se ono koje može da pruži 100 skijaških dana tokom sedam od deset zimskih sezona, sa najmanje 30 centimetara prirodnog snega. Krajem devedesetih godina 20. veka ovaj minimum su ostvarivala alpska mesta na 1.200 metara nadmorske visine, ali sada zbog porasta prosečne temperature od dva stepena samo su skijališta viša od 1.500 metara ispunjavala ove uslove.

Veštački sneg ne pomaže

Kako je krenulo, skijališta na oko 1.600 metara nadmorske visine biće toliko topla da čak ni osneživanje veštačkim snegom neće pomoći. Topiće se. Neka skijališta u Pirinejima se nalaze na višoj nadmorskoj visini i imala su pristojan snežni pokrivač ove sezone, te su radila nesmetano. Međutim, zimsko odmaralište Mourtis nalazi se na 1.350 metara, u zoni topljenja, što znači da će ovo biti kraj ovog skijaškog centra kakvog ga znamo.

Zbog sve viših temperatura stručnjaci predviđaju da će preživeti samo skijališta koja se nalaze na visini višoj od 2.000 metara nadmorske visine, a za ostalima poručuju da se snalaze kako znaju i umeju. “Ovo je druga godina zaredom bez snega”, kaže je Lorent Morel, ugostitelj iz francuskog Tuluza dok se sa porodicom šetao po planini. “Volimo planine pa svejedno dolazimo”, rekao je. Izgleda da će u budućnosti oni koji budu želeli da vide sneg ići u ekstremne uslove, kao što je put na Antarktik.

Beg od vrućine kao rešenje

Mnogi skijaški centri, zbog sve viših temperatura, menjaju model poslovanja. Tako, mnogi dostižu isti broj posetilaca leti kao i zimi, nudeći im drugu vrstu uživanja – boravak u prirodi.

Aktivnosti zbog kojih dolaze posetioci su npr. planinarenje i planinski biciklizam, ali i običan beg od letnje žege. U Austriji su planinski centri puni posetilaca koji beže od letnje vrućine, a zarada od letnjeg turizma na svežim brdima već dostiže zaradu kao u zimskim mesecima.

Planinarenje je jedan od načina da skijaški centri prežive
Planinarenje je jedan od načina da skijaški centri prežive zbog nedostatka snega

Možda je ovo i dobra pouka za region kako bi se reagovalo na vreme. Vlada Crne Gore je ranije najavila da će u razvoj novih skijališta na severu Crne Gore do 2022. godine uložiti čak 100 miliona evra, a Srbija se hvali otvaranjem novih ski-staza. Pitanje je da li će se ova “ulaganja” isplatiti, ili planine treba ostaviti netaknutim kako bi se u njima uživalo kada nema snega, ili ga bude nedovoljno za skijanje.

Otuda se predviđa da će letnja sezona na planinama biti još bolja, jer je zbog toplijih zima sve je više ljudi koji će beže od vrućine. Ironično, ali za zimske centre ipak možda “nema zime”.

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.