Vesti

Angkor Vat u opasnosti zbog prevelikog broja posetilaca

Angkor Vat, Kambodža

Angkor Vat je još jedna od žrtava hordi turista koja se urušava pod teretom prekomernog turizma je kao jedan od najpoznatijih hramova na svetu. Ovaj dragulj svetske kulturne baštine je postao previše popularan za svoje dobro, o čemu svedoče i njegove zidine koje polako ali sigurno propadaju.

PROČITAJ:  Akropolj u Atini ostvario prihod od 60 miliona evra

Komercijalni uspeh koji je antička kambodžanska superstruktura doživela u moderno doba je na nesigurnom terenu – i to bukvalno: sudeći po ekspertima koji su izvodili restauratorske radove na najvećoj verskoj građevini na svetu, leži na terenu koji predstavlja specifičnu kombinaciju peska i vode. Ova činjenica je problematična zato što izgradnja mnogobrojnih hotela u blizini hrama podrazumeva isušivanje zemljišta, što direktno utiče i na deo na kom počiva Angkor Vat.

Dugoročne posledice nestabilnosti terena ispod njega biće takva oštećenja koja će dovesti do potpunog udaljavanja turista sa ovog mesta koje se od 1993. godine nalazi na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine i koga je 2018. godine posetio 2,5 miliona turista.

Ovaj dragulj svetske kulturne baštine je postao previše popularan za svoje dobro

Neraskidiv deo kambodžanske istorije već više od jednog milenijuma, koji se nalazi i na zastavi ove zemlje, sagrađen je početkom 12. veka, u vreme kralja Surjavarmana II, kao državni hram. Zbog toga što je, za razliku od većine kmerskih hramova, orijentisan ka zapadu, a ne istoku, mnogi istoričari smatraju da je ideja graditelja bila da Angkor Vat bude Surjavarmanova grobnica. Neki drugi, iz istog razloga, smatraju da je hram prvobitno bio posvećen bogu Višnuu, zato što je on takođe povezivan sa zapadom, ali da je naknadno postao budistički hram.

Angkor Vat je jedinstven spomenik koji predstavlja kombinaciju hrama-planine, standardne konstrukcije drevnih kmerskih hramova i indijskih uticaja. On je simbol planine Meru, koja je dom hinduističkih bogova, pa tako centralni hram predstavlja njenih pet vrhova, dok zidine i široki opkop hrama simbolizuju planine i okean.

Osim izgradnje hotela i restorana za potrebe ogromnog broja turista, hram direktno uništavaju i njegovi posetioci: osim što rančevima i sedenjem po kamenju hrama uništavaju njegove zidine, autobusi koji ih dovoze ostavljaju uključene motore (zbog klime) čiji gasovi menjaju boju kamenim blokovima koje su graditelji hrama nekad davno dovlačili sa 30 kilometara udaljenog mesta.

Osim izgradnje hotela i restorana za potrebe ogromnog broja turista, hram direktno uništavaju i njegovi posetioci

Kako bi gledali spektakularni zalazak sunca sa njegovog vrha, uskim stepenicama hrama se svako veče popne oko 3.000 turista koji osetljive delove zidina koriste kao gelendere, što predstavlja još jedan od razloga iz kojih će uskoro biti nužno da se prilazak turista hramu ograniči, ne bi li bio restauriran.

Razvoj Sijem Reapa, grada koji je poznat upravo po tome što se nedaleko od njega nalazi Angkor Vat, takođe predstavlja otežavajuću okolnost za opstanak hrama. Porast populacije stvara pritisak na infrastrukturu, pa su energija, voda i otpad sve veći problemi. Kako se u reke izlivaju otpadne vode, u izvorima širom ove oblasti nađena je i ešerihija koli.

PROČITAJ:  Ulaznice za grčke muzeje: kupovina ulaznica online i cene

Jedno od rešenja ove situacije je promocija drugih hramova u okolini Angkor Vata, kako bi se pritisak na njega makar malo umanjio. To bi iziskivalo izgradnju infrastrukture kao što su putevi do oblasti u kojima se ovi hramovi nalaze. Druga solucija je limitiranje pristupa turista kompleksu Angkor Vata, po sistemu rezervacija, koja bi umanjila rizik direktnih oštećenja koja hramu prete od tolikog broja turista. Samo u periodu od 2004. do 2014. broj turista koji su želeli lično da vide nekadašnji hinduistički hram posvećen bogu Višnuu, kom je kasnije funkciju promenio budizam, porastao je za više od 300 odsto.

Angor Vat je u prva tri kvartala 2019. godine posetilo 1,6 miliona turista i to je, na sreću ili nesreću, pad od 12% u odnosu na isti period 2018. godine, dok je prihod od ulaznica iznosio 74 miliona američkih dolara, što je pad od 13%. Međutim, iako je uzrok ovog pada broja posetilaca zbog nešto nižeg dolaska kineskih turista, to i dalje znači da je poseta ovom kompleksu previsoka.

PROČITAJ:  Velika sportska takmičenja uglavnom ne povećavaju turizam

UNESCO takođe mora da odradi svoj deo posla, i iznese konkretne sugestije. Na prvom mestu moraju se izvršiti brojna istraživanja kako bi se na osnovu dobijenih podataka sprovele određene mere, poput nadgledanja ispumpavanja vode sa terena pod hramom.

Pratite nas na društvenim mrežama: Instagram, Facebook i Twitter i budite obavešteni o dešavanjima iz oblasti putovanja, turizma, ekologije i kulture.

Pretplati se
Obavesti o
guest

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

0 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare