Bukove šume u okviru nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane su za dobra svetske prirodne baštine UNESCO-a. Nominacijom ovih šuma Srbija će se sa još 12 evropskih zemalja uvrstiti u sklop prekograničnog dobra „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“.
Buduća nominacija, koja je predmet ovog unosa u Tentativnu listu, predstavlja proširenje postojeće liste zaštite svetskog prirodnog dobra „Drevne i prašumske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“, na kojoj se već nalaze bukove šume Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije u Ukrajine.
Čiste i mešovite šume bukve rastu i dominiraju jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem severne hemisfere, pa je njihova zaštita proritet kako bi se ekosistem bukovih šuma očuvao za buduće generacije.
„Ima preko 100.000 rednih bukovih zastoja na nivou Evrope koji su podeljeni u nekih osamdesetak segmenata. Ima oko 40 zaštićenih prirodnih dobara, koja su smeštena u 12 država. U ovom ciklusu nominacija, ušlo je deset novih država, kako bi se te površine pod rednim bukovim zastojima zbog njihovog geno fonda i bio fonda, zbog zaštite za buduće generacije, stavile pod još jedan vid zaštite, odnosno pod okrilje Uneskoa“, rekao je Predrag Šumarac, izvršni direktor Nacionalnog parka Kopaonik u izjavi za RTS.
Inače, Komitet za svetsku baštinu UNESCO-a je ovakve prostore prvi put označio kao „Prašume bukovih šuma Karpata“ 2007. godine, a 2011. godine su proširile listu i na „drevne bukove šume Nemačke“ i još jednom 2017. godine kada je lista proširena na „Drevne i praistorijske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“. Što se Srbije tiče, status rezervata prirode u Srbiji prvo su dobile bukove šume, jer su u navedenim nacionalnim parkovima ekosistemi ostali očuveni i netaknuti u prašumskom obliku.
„Uradili smo pripremne radnje 2019. godine oko izbora zastojine, definisanja potrebnih uslova sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i sve one tehničke stvari koje smo trebali da odradimo po preporuci Uneskoa, odnosno njihove Kancelarije za zaštitu prirodne baštine“, rekao je Šumarac.
„Radi se o lokalitetu Kozje stene koji je pod prvim stepenom zaštite i kao takav je do sada podrazumevao posebne tretmane i režime zaštite. U budućnosti, nadamo se, kada kandidatura uspe, to će podrazumevati još neke nove mere zaštite i upravljanja sve u skladu sa nekim međunarodnim i internacionalnim legislativama“, kaže Mirko Dugalić, izvršni direktor za čuvanje zaštićenog područja.
Naseljavanje životinja na Kopaoniku
Pošto će lokacija biti pod posebnim režimom zaštite, u planu je naseljavanje još životinjskih vrsta koje su nekada obitavale na Kopaoniku što se posebno odnosi na divokoze na čijoj se reprodukciji radi prethodnih godina. „Projekat je, nadam se, u nekoj završnoj fazi, tako da ćemo i sam taj prostor Kozijih stena koji će ući na ovu listu, obogatiti još jednom plemenitom životinjskom vrstom“, najavljuje Dugalić.
Unošenjem ove plemenite divljači Nacionalni park Kopaonik je od danas bogatiji za 20 jedinki evropskog jelena. Danas je u savremeno uzgajalište na površini od 200 hektara, na prostoru nacionalnog parka Kopaonik uneto četiri jelena i 16 košuta.
Na Kopaoniku je ponovo nastanjen evropski jelen koji od skora broji 20 jediniki kao i 16 košuta koji obitavaju na oko 200 hektara površine. Ove životinje se poslednji put pominju u radovima Josifa Pančića krajem 19 veka.
Slaba vajda od zaštite prirode
Međutim, postavlja se pitanje smisla i dometa zaštite prirode u Srbiji. S obzirom na sve veću ilegalnu i legalnu seču planinskih šuma nejasno je koliko će ova vrsta zaštite pomoći, imajući u vidu da je većina planinskih šuma u Srbiji zaštićena, a posebno one koje se nalaze u rerezvatima prirode i nacionalnim parkovima, pa ih to ne spasava od seče.
Isto tako, izgradnja mini hidoroelektrana u Srbiji kojima se planinske reke potpuno uništavaju stavljanjem u cevi zarad besmisleno male proizvodnje električne energije koja se ne može prodati na tržištu, već svi građani Srbije subvencionišu njihov rad plaćajući privatnom investitoru stavku „za povlašćene proizvođače električne energije“ na svojim računima za struju, ne ide u prilog nikakvoj zaštiti.
Čini se da država i lokalne samouprave ovakvim radnjama zapravo žele da unište ekosistem koji je od vitalne važnosti za opstanak samih reka, a time i biljnog i životinjsskog sveta u njima i oko njih.
Ako uzmemo samo Kopaonik za primer, većina kopaoničkih reka je već u cevima. Jošanička reka i Graševačka reka i borba oko nje su pravi primeri za to, te smatramo da UNESCO treba da obrati posebnu pažnju na ovaj problem kada bude razmatrao predlog da se šume stave na listu „netaknute prirode“.
Autor naslovne fotografije: Jean-Pol GRANDMONT / Wikipedia
