Čileanci često zovu svoju zemlju zovu Sur del Mundo, jug sveta. Sama reč Čile potiče iz jezika Kečua indijanaca i označava hladno, snežno ili smrznuto. To je sasvim razumljivo, jer se zemlja sa jedne strane graniči Andima čiji kordiljeri, vrhovi, dostižu i šest do sedam hiljada metara visine i nalaze se pod večitim snegom, a sa druge strane je Tihi okean sa hladnom morskom strujom i temperaturom od 12 do 14 stepeni. Naravno, ima plaža, ali je kupanje lepše u bazenima ili jezerima.

Ako jednog dana budete u dilemi kako najbolje da stignete do Čilea, znajte da je najbolje iz Njujorka, sedam sati avionom do Lime, a zatim još tri sata do Santjaga. Tako leti odlična kompanija LAN Chile (Lineas Aeroplanes Nationales). Izuzetno prijatni letovi, a od Lime vidite skoro 1.400 km Čilea iz vazduha, jer je to neobično izdužena zemlja, sa celih 3.800 km dužine i prosečno svega 180 km širine. Tokom leta posebno je lepo što, ako želite vino, imate na raspolaganju celu bocu od 0,7l izvrsnog čileanskog vina. Putnici u avionu su u najvećem broju južnoamerički gastarbajteri koji se iz SAD-a vraćaju u svoje zemlje na odmor.

Sa brda San Kristobal puca fantastičan vidik na Santjago

Sa brda San Kristobal puca fantastičan vidik na Santjago

Glavni grad Santjago de Čile ima moderan aerodrom odakle se brzo stiže do centra grada i to podzemnim autoputem sa po pet traka u oba pravca. On je dugačak šest kilometara i nalazi se kompletno ispod reke Mapočo koja protiče kroz grad!


Od oko 15,5 miliona stanovnika zemlje, šest miliona živi u glavnom gradu. Veliki grad je još i Valparaiso, glavna luka, koji sa Vinjom del Mar, gradom za uživanje, ima više od milion stanovnika i nalazi se na okeanu, oko 120 km od Santjaga.

Etnički, stanovništvo najviše vodi poreklo od Španaca, oko 15 odsto je Indijanaca (Kečua, Mapuče, Jagane…), a zatim Nemaca, Arapa, Jevreja, Hrvata, Italijana i Švajcaraca! Govori se španski, a mnogi znaju engleski.

Naš vodič je rođeni Čileanac, otac mu je Amerikanac a majka Francuskinja! Ima francusko ime, Žerom, a veliki je ljubitelj i poznavalac veoma privlačne čileanske muzike, kako one tradicionalne tako i savremene, ponajviše instrumentalne, tako da smo vrlo uživali slušajući njegov izbor. Nikada nije vodio ni sreo Srbe, a na kraju je izjavio da je vrlo prijatno iznenađen našom malom grupom.

  Sve o Putu za Santjago (Camino de Santiago)

Sa brda San Kristobal puca fantastičan vidik na Santjago pod nama, kao i na visoke  planine koje okružuju grad sa belim snežnim kapama na visini od oko četiri kilometra, dok smo mi svi u majicama i bermudama. To je vrlo posećeno mesto, sa mnoštvom izletnika i raznim zabavnim sadržajima. U momentu naše posete, brdo je na mnogo mesta prošarano divnim žutim cvećem, nama nepoznatim, engleskog imena golden nail finger. Tu je i prelepo drvo, vrste Araucaria.

Prelepa priroda Čilea

Prelepa priroda Čilea

Nekadašnja kovnica novca, Kasa Moneda, sedište je Vlade i predsednička palata, ispred nje je omanji trg, sa ministarstvom pravde i spomenikom Salvadoru Aljendeu. To je obavezno mesto za slikanje. Na Placa Italija održavaju se sve manifestacije masovnijeg karaktera, a najvažnija ulica nosi ime generala O’Higinsa, očito irskog porekla, koji je 1818. godine odlučujuće doprineo dobijanju nezavisnosti od Španije. U 19. veku Čileanci su ratovali sa Peruom i Bolivijom i osvojili Ariku i Antofagastu, što im susedi ni danas ne zaboravljaju. U velelepnoj katedrali, u centru grada, čuvaju se u keramičkoj posudi četiri srca čileanskih vojnika iz tog doba, kao najveća svetinja.

Čile je strogo katolička zemlja, u potpunosti oslonjena na SAD ali i njihov glavni oslonac u Južnoj Americi. Poput Izraela, tvrde susedi. Crkva ima ogroman i često odlučujući uticaj na sve događaje u zemlji, veliki je zemljoposednik, a ima i svoj univerzitet. Vredi spomenuti da i ovde postoje crkve od drveta, znatno većih dimenzija od naših, a 16 njih se nalazi pod zaštitom Unesco-a.

Od oko 15,5 miliona stanovnika zemlje, šest miliona živi u glavnom gradu Santjagu

Od oko 15,5 miliona stanovnika zemlje, šest miliona živi u glavnom gradu Santjagu

Prosečna mesečna zarada u Čileu je oko 750 američkih dolara, a za normalan život je potrebno nešto preko 1.000 dolara. To se rešava dodatnim radom, kao i svuda u svetu. Na zaradu preko 50.000USD porez je 30 odsto. Cena kvadratnog metra stana iznosi od 1.000 do 1200 USD.

  Vijetnam: Hanoj, Ha Giang i neka krznena životinja u flaši

Santjago je divno sređen, moderan grad, pun i širokih ulica i delovima grada sa privatnim vilama u zelenilu i cveću. Ima i starijih, boemskih četvrti, gde lako možete zamisliti da ste u Zemunu. Nove stambene i poslovne zgrade nisu previsoke, imaju često šest do osam spratova. Najviše se voze uvozna, japanska vozila, prosečne cene od oko 10.000 USD. Carine nema.

Vino, planine i zdravica

Čile živi od bakra, molibdena, zlata, srebra, lososa… Imaju odlično vino, koje sve više izvoze, ali i maline, koje ozbiljno konkurišu srpskim na svetskom tržištu.

Čileanci vole konje i hipodrome, priređuju i jednu vrstu rodea, a nisu im strane ni borbe petlova! Na gradskim ulicama,u vrevi i na trgovima, lako možete sresti „čičinjerose“, odrasle muškarce ili decu sa velikim bubnjem na leđima u koji besomučno udaraju rukama i nogama, uz pomoć specijalno konstruisanih udaraljki. Pri tome se brzo vrte oko svoje ose. A zatim, kako i dolikuje, sledi šešir…

Čile, vinarija

Čile je jedina zemlja na svetu koja nikad nije stradala od filoksere. Ta bolest vinove loze  je nekada u 18. i 19. veku, u više navrata, desetkovala evropske vinograde

Ovde se ceni i jedrenje, surfovanje, paraglajding, kajak na divljim vodama, krstarenje brodovima po razuđenoj, donjoj trećini obale, skijanje, planinarenje. Najviši vrh, Ojos de Salado, visok je 6.893m, a istovremeno je i najviši vulkan na svetu! Flora i fauna su izuzetno bogate i dobrim delom nama potpuno nepoznate.

Ovo je zemlja za koju nam nije potrebna viza, a nemamo ni diplomatsko predstavništvo (ali je potrebna međunarodna vozačka dozvola). Međutim, ipak nas pomalo znaju i pamte. U ovoj zemlji je Jugoslavija 1964. osvojila četvrto mesto na svetskom prvenstvu u fudbalu, ali, to nije sve.

Posetili smo i jednu od uglednih vinarija koja se zove Konča i Toro, što je porodično prezime koje znači Školjka i bik! Stara porodična kuća sa kraja 19. veka sada je sjajan muzej sa podrumima i prodavnicom. Okolo su nepregledni vinogradi i park, sve na oko 70 hektara. Tu nas je prošetala lepa Karolina, ili kraće, Karo, koja je, čuvši odakle smo, oduševljeno uskliknula: „Dobrodošli! Tako se radujem!“ Na najčistijem srpskom jeziku, a na zaprepašćenje svih ostalih stranaca, koji su odmah otišli u drugi plan. Zabavljala se nekad sa sinom našeg diplomate.

Etnički, stanovništvo najviše vodi poreklo od Španaca, oko 15 odsto je Indijanaca (Kečua, Mapuče, Jagane...), a zatim Nemaca, Arapa, Jevreja, Hrvata, Italijana i Švajcaraca

Stanovništvo Čilea etnički najviše vodi poreklo od Španaca, oko 15 odsto je Indijanaca (Kečua, Mapuče, Jagane…), a zatim Nemaca, Arapa, Jevreja, Hrvata, Italijana i Švajcaraca

Čile je jedina zemlja na svetu koja nikad nije stradala od filoksere. Ta bolest vinove loze  je nekada u 18. i 19. veku, u više navrata, desetkovala evropske vinograde, pa tako i one na Fruškoj gori. Zato se ovde i sada sade nekalemljeni čokoti, a očuvana je i loza tipa carmenere, poreklom iz Bordoa. U ovoj vinariji najviše proizvode sovinjon.

  Podzemni grad u Jermeniji: Levon je kopao podrum za krompir i nastavio da kopa do kraja života

Vina iz Čilea uglavnom imaju 13,5% alkohola, a zriju u buradima od 6 do 18 meseci., na temperaturi od 15 stepeni i sa vlažnoću vazduha od 75 odsto. Burad su od čileanskog hrasta koji ima jak uticaj na miris i boju. Ova se vina, s obzirom na veći procenat alkohola, uvek serviraju na sobnoj temperaturi. Odavde u Beograd, odskora, stiže kupirano vino Casillere del Diablo, „đavolov ključar“, koje se sada i kod nas rado pije.

A u gradu, naš vodič Žerom, koga smo „kupili“ i pozvali kao gosta na večeru, naučio nas je i kako se ovde nazdravlja i kuca čašama, na čileanski način: Nazdravite i kucnete se sa onim desno od sebe, on sa sledećim desno od sebe i tako redom, dok se krug ne zatvori.

Uskršnje ostrvo: Rapa Nui

Još je zanimljivo znati da poznato Uskršnje ostrvo, iako udaljeno 3.760km od obale, pripada Čileu. Na njemu se nalaze čuvene „moais“, skulpture od kamena vulkanskog porekla i grandioznih dimenzija. Najpoznatije su 15 skulptura na samoj obali. Turisti dolaze i zbog zanimljivih plesova, odeće, neobičnog jezika, te prirodnih lepota vulkanskih padina i plaža. O tajanstvenom poreklu skulptura govori se samo još u pričama za turiste.

Usrkšnje ostrvo

Utvrđeno je da su domoroci sa Usrkšnjeg ostrva poreklom Polinežani koji su doplovili na ostrvo pre oko 2.000 godina. Uspeli da razviju visoku kulturu i uspešnu poljoprivredu sa verom u svoje bogove, današnje „moais“. Međutim, napravili su kardinalnu grešku posekavši vremenom sve drveće, pa su ptice prestale da dolaze, došlo je do ekološkog poremećaja i nestašice hrane na ostrvu Rapa Nui.

Utvrđeno je da su domoroci poreklom Polinežani, doplovivši na ostrvo pre oko 2.000 godina, uspeli da razviju visoku kulturu i uspešnu poljoprivredu sa verom u svoje bogove, današnje „moais“. Međutim, napravili su kardinalnu grešku posekavši vremenom sve drveće, pa su ptice prestale da dolaze, došlo je do ekološkog poremećaja i nestašice hrane pa su dramatično nazadovali i zaboravili svoje dotadašnje bogove. Nove generacije živele su u bedi i borbi za goli život, zaboravivši prošlost. To je istina o Rapa Nui, kako na svom jeziku zovu sebe i svoje ostrvo još svega dve stotine ljudi.

Stevan Buković

Naslovna fotografija Olga Stalska
29Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.