Digitalni nomadi su bili svuda prihvaćeni raširenih ruku i na njih se gledalo sa određenim simpatijama. Međutim, ova grupa radnika na daljinu nekima je dozlogrdila jer njihovo prisustvo dovodi do promene u životima lokalaca, pogotovo dovodi do rasta cena i tzv. džentrifikacije.
O fenomenu „vratite se odakle ste došli“ piše i „Večernji list“ navodeći da su postali skoro pa turistička kategorija, a lokalne vlasti su isticale prednosti dolaska ovih, uglavnom, IT profesionalaca koji scvoju kancelariju nose svuda sa sobom.
Sve do pandemije korona virusa na ovu kategoriju putnika se gledalo kao na simpatične avanturiste i egzotične putnike, a od završetka pandemije bili su rado viđeni „gosti na duže“ jer su dobri potrošači. Mnoge države, poput Kipra, Španije i Hrvatske su se utrkivale koja će im ponuditi bolje uslove za specifične vize za digitalne nomade, ali, nakon što je rad na daljinu postao masovni fenomen, vetar je počeo da duva iz drugog smera.
Digitalni nomadi vratite se kući (valjda je imate)
Lokalno stanovništvo iz popularnih destinacija za nomade, goste sve češće dočekuju porukama da se vrate odakle su došli. U aprilu su na ulice izašli stanovnici portugalskog glavnog grada Lisabona, prije njih učinili su to stanovnici Meksiko sitija, kolumbijskog Medeljina, a nelagodnost u svojim nekad tihim sredinama oseća i domicilno stanovništvo svetske prestolnice digitalnih nomada Ćiang Maija u severnom Tajlandu.
Svi su oni postali žrtve džentrifikacije, procesa koji su sa sobom doneli nomadi, a njime se iz korena menja karakter lokalnih četvrti nakon priliva imućnijih stranaca i preduzeća. S dolarima ili evrima koje donose i troše nomadi dižu cene najma nekretnina, ali donose i svoje navike življenja.
Digitalni nomadi rado i sve više dolaze u Hrvatsku, tvrdi i najpoznatiji hrvatski zet iz Holandije, te lobist za interese nomada Jan de Jong. On je kazao da svaki mesec s laptopom u rancu u Hrvatsku dođe oko 5.000 digitalnih nomada te se zadržavaju oko dva meseca i solidno troše.
Džentrifikacija je prisutna i u Hrvatskoj, ali pre svega zbog turizma, kaže grupa istraživača s Ekonomskog instituta Zagreb (Mikulić, Vizek, Stojčić…) koji će i idućeg meseca predstaviti nove rezultate svog projekta o uticaju turizma na tržište nekretnina i život uz more, piše „Večernji list“.
