Ivan Miljković se, osim odbojke, u kojoj je više puta proglašen za najboljeg igrača sveta, odlično se razume i u strane zemlje i njihovu kulturu, što je znanje koje mu je donela uspešna internacionalna karijera. Pomisao na koje destinacije ga teleportuje na osunčane plaže, kakva sećanja nosi iz Italije u kojoj je godinama živeo i gde redovno odlazi na odmor, ali i mnogo toga o putovanjima uopšte – Ivan otkriva za Daljine.rs.
Daljine.rs: Da li si više putovao dok si se aktivno bavio sportom ili sada kada imaš više vremena? U stvari, imaš li ga?
Ivan Miljković: Kao aktivni sportista sam dosta putovao i dosta zemalja video. Na svakom kontinentu sam boravio po nekoliko puta. To je jedna od prednosti bavljenja profesionalnim sportom. Sada i dalje putujem, ispunjavajući svoje lične želje ili poslovne obaveze. A za putovanja se uvek nađe vremena, pogotovo ako čovek ima želju za njima i zna da se organizuje.
Zbog „posla“ si dugo živeo u Italiji i Turskoj. Koje su prednosti i mane jedne i druge i šta su ti prve asocijacije na te zemlje?
– Živeo sam i igrao u nekoliko zemalja: Italija, Grčka, Turska pa čak i u Kataru, u par navrata. Naravno, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, a dosta toga zavisi i od životnih okolnosti osobe koja tada živi u toj zemlji.
Na primer, sazreo sam kao osoba uz pastu i pizzu pravljene na pravi italijanski način, upoznao sam Rim, Milano, Bolonju i Firencu kao jedan od stanovnika, a ne prolazni turista. Grčka je bila sjajna destinacija i to baš oko 2008. godine kada je bila na svom ekonomskom vrhuncu. Akropolj, Sunio hram, planina Arahova ili ostrva poput Naksosa, Iosa, Parosa, Santorinija su magične scene koje mi probude letnju toplinu i pri samoj pomisao na njih. Čuvena “horiatiki” salata i mastiha pice su nezaboravni deo mog, ali verujem i boravka svakog turiste u toj zemlji.
U Turskoj, koja nam je blizu, a opet baš i nije, je Istanbul (Konstantinopolj) koji povezuje mene kao rođenog Nišliju sa još jednim “Nišlijom” Konstantinom, koji je davnih dana oformio grad na najlepšem mestu Mramornog mora. To je ogromna zemlja sa dosta kontrasta, ali su njihovi ljudi dosta slični i gostoljubivi kao u Srbiji.
Kao najbolji odbojkaš svih vremena, za jedno 80 godina dobićeš ulicu, spomenik, muzej… U kom gradu ili gradovima bi voleo da se nešto od toga nalazi?
– Lepo pitanje, ali evo dosta realnog odgovora sa moje strane: kao što se i danas možemo setiti najviše dvadesetak osoba iz prošlosti, iskreno mislim da će se i u među narednih generacijama retko ko sećati baš mene.
Naravno, želja mi je da me se sećaju moji unuci, unuke, praunuci i praunuke i da nauče da je jedan njihov predak nekada davno imao čast i privilegiju da brani boje i grb svoje zemlje na velikim svetskim takmičenjima, u sportu koji se tada igrao i da moju priču usvoje kao pouku da je taj isti predak morao mnogo da da od sebe, da bi mu se to vratilo. A od ulice ili bilo čega sam ja daleko, ima dosta zaslužnijih od mene…
Šta za tebe predstavlja odlazak na određenu destinaciju? Samo to mesto, uzbuđenje koje prethodi samom dolasku, sećanja koja ostaju godinama nakon povratka odatle, novu kulturu, emociju ili nešto šesto?
– Neizvesnost oko svega, a opet dozu optimizma koju nosiš sa sobom na osnovu slika i iskustava ljudi koji su tamo bili pre tebe (prijatelji, prijatelji prijatelja) ili pak internet komentara. Sve zavisi od same osobe, ali ja lično sa sobom nosim samo pozitivne stvari sa putovanja.
Da li se slažeš da niko ne živi dovoljno dugo da bi ponovo išao tamo gde mu je jednom bilo lepo, ili se baš naprotiv, treba vraćati na mesta koja nam izazivaju jedinstven osećaj, budući da je to generalno u životu retko?
– Vremena je nedovoljno da bi se sve videlo i zato mislim da svako putovanje treba doživeti kao jedinstveno. Upravo iz tog razloga jednom godišnje putujem sa porodicom na destinacije koje se možda vide jednom u životu, a nisu na nekim uobičajenim rutama za putovanja.
Šta čoveku donose putovanja, osim pečata u pasošu i magneta na frižideru?
– Ni pečat ni pasoš nisu znak putovanja. Meni lično donose mogućnost da steknem nove utiske i iskustva i uporedim ih sa nekim prethodnim. Svaka kultura je posebna, drugačija, nije identična našoj, već je na neki način jedinstvena i zanimljiva.
Koje putovanje iz detinjstva ili rane mladosti ti prvo pada na pamet i zbog čega je zauzelo posebno mesto u tvom pamćenju?
– Prvi odlazak za Sjedinjene Američke Države i Njujork, kao grad većine scena iz filmova u kojima zastaje dah. E, te scene bi svako trebalo da doživi barem jednom u životu.
Da li postoje mesta zbog kojih jedva čekaš leto i zimu?
– Leto je za more plažu i pesak, a zima za skijanje, sneg i sankanje. Iskreno, zbog profesionalnih i ličnih obaveza do sada nisam nijednom bio na zimovanju, tako da taj osećaj isključujem. Nadam se da ću ga prvi put doživeti ove godine. Leto me najviše podseća na porodično putovanje, kada pored klasičnog letnjeg odmora, idemo svake godine na jednu destinaciju na sever Evrope, na kojoj se uvek dogodi da se najtopliji dani na Balkanu poklope sa tamošnjih dnevnih 20, a noćnih 15 stepeni.
S obzirom na to da većina ljudi nema dovoljno vremena za češća višednevna putovanja, da li savetuješ vikend posete nekim bližim destinacijama i kakvo je tvoje iskustvo s njima?
– Mozda bih za par dana posebno predložio neka putovanja po Srbiji ili po okolnim zemljama gde takođe ima interesantnih mesta i ljudi. Mnogo zanimljivih destinacija se nalazi samo na nekoliko sati kolima ili autobusom od nas, a da toga nismo ni svesni.
Da li deliš mišljenje onih koji kažu da imamo prelepu zemlju i na šta se taj pridev konkretno odnosi?
– Da bi za nešto mogli da kažemo da je lepo mora se uporediti sa nečim drugim. Mislim da imamo predivnu zemlju i da je samo treba spoznati na pravi nacin. Možda baš onako kako nas vidi većina stranaca kada prvi put posete Srbiju.
Šta je za tebe vizija idealnog odmora?
– Dve nedelje odmora, i to svakog dana poludnevni odlazak ili poseta nekom mestu, muzeju ili znamenitosti, temperatura 22 stepena i večernje istraživanje mesta gde se obično okupljaju lokalci – a sve to, naravno, sa porodicom.
Da li više voliš more ili planinu i koja su to mesta?
– Više volim more, naročito Sardiniju i Grčku sa ostrvima Kiklade.
Koliko je važno s kim se ide na putovanje?
– Meni lično nije, mada smo dosta prijateljstava sklopili upravo na putovanjima.
…A kojim prevoznim sredstvom? Da li je automobil, lični ili rentirani, nužan da bi se iz posete nekom mestu izvukao maksimum?
– Zavisi od ličnih preferencija. Moja porodica i ja obično idemo ličnim automobilom ili ga iznajmimo, u zavisnosti od vremena boravka, ali i mesta koja treba videti.
Budući da si iz više razloga neko čiji ćemo stav i mi i čitaoci uzeti prilično zdravo za gotovo, postoji li zemlja idealna za život, ili su putovanja ta koja su idealna, baš zato što nam omogućavaju da živimo kad i gde hoćemo?
– Idealna ne postoji, postoji samo zemlja koja najviše odgovara nečijem stilu života. Treba biti spreman na kompromis, jer u svakoj zemlji postoje i stvari koje su možda manje pozitivne, ali ih treba prihvatiti kao neizostavni deo. Takođe, situacija se dosta menja ako je neko single, ili putuje samo sa devojkom ili ženom, a stvari se dosta komplikuju ako su tu i deca.
Najlepše je imati mogućnost izbora.
NAPOMENA: Ivan nema praksu slanja privatnih fotografija sa putovanja pa smo ih „izmislili“.
Ivanu Miljkoviću želimo još mnogo putovanja i uspeha u narednoj profesionalnoj karijeri, a vi pročitajte šta još poznati kažu o putovanjima.
