Država je najavila izgradnju marina na nekoliko lokacija u Vojvodini i u drugim delovima Srbije, a na tenderu će biti izabrane firme koje će komercijalno upravljati ovim objektima. Koliku će finansijsku korist od toga imati opštine na čijoj teritoriji će se nalaziti marine još nije precizno utvrđeno. Privatnici, koji su u ovom poslu već decenijama kažu da je isplativ, što potvrđuje i činjenica da je slobodna privezišta za čamce skoro nemoguće pronaći.
Iako Srbija ima dugu nautičku istoriju, prvu zvaničnu marinu dobila je tek pre pola godine. Prošlog decembra, Vlada Srbije je, na predlog Agencije za upravljanje lukama, usvojila Uredbu o utvrđivanju lučkog područja pristaništa za posebne namene – marine u Kladovu. Kladovo je tako proglašeno za prvu marinu u našoj zemlji. Republička vlada je na istoj sednici usvojila i Uredbu o utvrđivanju lučkog područja pristaništa za sopstvene potrebe u Golupcu – kamenolom „Jelenska stena“.
Prema saopštenju izdatom tim povodom, ovom uredbom utvrđuje se lučko područje pristaništa za sopstvene potrebe u skladu sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine.
Vladu Srbije, bar u ovoj oblasti, preduhitrila je Vlada Vojvodine. Naime, oni su u decembru 2018. godine završili „Studiju razvoja mikrolokacija marina na teritoriji Vojvodine“. U studiji na 307 strana, osim izabranih lokacija, dali su i grafičke prikaze kako bi marine trebalo da izgledaju, koliko kvadrata da imaju, koje prostorije…
I najvažniji podatak, koliko bi sve to koštalo, odnosno koliko novca je potrebno uložiti kako bi Vojvodina imala 10 marina. Zaključak ove studije, te 2018 godine, bio je da je potrebno uložiti nešto preko 30 miliona evra. Danas je taj iznos sigurno veći.
Marine u najavi
Na osnovu proračuna iz studije, u Vojvodini ima 10 povoljnih mesta na kojima bi se gradile marine, i to pet na Dunavu, dve na Tisi i na Savi, dok je na Tamišu, Begeju i kanalu Dunav-Tisa-Dunav definisana po jedna mikrolokacija.
Kao jedna od povoljnih mikro-lokacija za izgradnju marine izabrano je Bačko Novo Selo. Nalazi se u rukavcu „Jama“, a predviđa se da se na ovom mestu gradi obala i kej. Procenjena vrednost investicija je nešto manja od 2,5 miliona evra.
Na teritoriji Opštine Sremski Karlovci uočena je povoljna mikrolokacija za izgradnju bazenske marine, koja se nalazi izvan vodotoka glavnog saobraćajnog puta na Dunavu. Ova marina služila bi za prijem ribolovačkih plovila i pružanje usluga korisnicima iz zemlje i inostranstva. Marina bi pored vodenog dela imala i dodatne sadržaje kao što su servis, čuvarska služba, objekat za smeštaj uprave marine, sanitarni deo sa tuševima i kabinama. Procenjena vrednost investicija je 2,7 miliona evra.
Zatim, u Staroj Pazovi postoji povoljan prostor za izgradnju bazenske marine Stari Banovci. Građevinskim radovima na ovom mestu bi se formirao veštački rukavac za izgradnju objekta za prijem plovila. Procenjena vrednost investicije je nešto manja od 2,5 miliona evra.
Takođe, na teritoriji Opštine Sremska Mitrovica, na prostoru koji se nalazi na nebranjenom delu reke Save, predviđena je izgradnja marine velikog kapaciteta sa najvećim ulaganjem. U planu je da se formira veštački rukavac na kojem bi se sagradio objekat za prijem plovila namenjenih nautičkom turizmu. Na kopnenom delu ne postoje izgrađeni objekti niti saobraćajnice, pa se planira gradnja nove infrastrukture i smeštajnih kapaciteta za potrebe marine i posetilaca. Procenjena investicija je blizu 5,5 miliona evra.
Ne zna se koliki će biti prihodi, ali će ih biti
Osim u Vojvodini, marine će se graditi i u drugim gradovima. U februaru prošle godine potpisan je sporazum o realizaciji prve faze projekta izgradnje marine u Velikom Gradištu, dok je u julu Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Prostor predviđen za izgradnju marine nalazi se u rukavcu Dunava, neposredno od nizvodne pregrade na Srebrnom jezeru, i na tom mestu je trenutno potpuno neuređena obala. Za prve dve faze potrebno je oko 3,8 miliona evra i ta sredstva su već obezbeđena programom Ministarstva turizma. Idejno rešenje marine finansirala je lokalna samouprava.
„Očekujemo da se do kraja godine završi prva faza, a da tokom iduće godine marina počne sa radom. Nakon toga krenula bi gradnja druge faze. Korisnik marine biće Agencija za upravljanje lukama, a oni će javnim pozivom izabrati ko će marinom komercijalno upravljati“, kaže za B&F Jasmina Štrbac, rukovodilac odeljenja za lokalni ekonomski razvoj u Velikom Gradištu. Ona dodaje da se još ne zna koliki će biti opštinski prihodi, ali da će ih biti.
Planirano je da se posle prve faze naplaćuju vezovi, kao i da se poveća turistička ponuda. „Zajedno sa još tri lokalne samouprave, Smederevom, Somborom i Kladovom, bar jednom mesečno imamo sastanke u vladi Srbije, o izgradnji marina. I verujem da će sve ići predviđenom dinamikom“, ocenjuje Štrbac.
Niša za privatnike
Dok država tek najavljuje izgradnju marina, ovu nišu su odavno zauzeli privatnici. Primera radi, samo u Beogradu ima oko 40 marina koje su u privatnom vlasništvu pojedinaca ili grupe građana. Međutim, prema rečima dobrih poznavalaca ove oblasti, u Beogradu zapravo nema marina, već su to privezišta za čamce, koje su vlasnici nazvali marinama. Prema postojećoj kategorizaciji, marinom se može nazvati objekat koji je zaštićen od vetra i talasa i ne nalazi se na plovnom putu. Ipak, trenutno i privezišta za čamce vrše posao u situaciji kada je veoma teško doći do slobodnog mesta. A cene su raznolike, po privatnim marinama privezište za male čamce je od 70 evra pa naviše, dok je u onima gde „gazduju“ udruženja građana znatno jeftinije.
„U našem udruženju plaća se 200 dinara po metru kvadratnom. Na primer, za čamac koji je pet metara širok i dva metra dugačak, mesečno treba izdvojiti 2.000 dinara. Udruženje ne zarađuje, niti nam je profit cilj. Od novca koji prikupimo, plaćamo struju, vodu, knjigovođu, neka tehnička održavanja i čuvare koji su prisutni 24 sata“, objašnjava za B&F Nino Popović, iz udruženja građana „Dorćol-Stara centrala“, koje gazduje jednom malom marinom.
Prema njegovoj oceni posao je isplativ, jer ako se marina ne nalazi na području javnog preduzeća praktično ne plaća nikakve troškove, ni državi ni opštini. „Mi imamo oko 120 vezova i skoro stalno su nam svi puni. Možda nekome deluje da je ovo sezonski posao, jer su čamci i brodovi leti na vodi, i ne stoje zavezani, ali kako bi sačuvali mesto ljudi mahom plaćaju cele godine“, ističe Popović.
Jedna od najvećih marina u Beogradu je „Goga“. Vlasnici imaju marinu ispred hotela Jugoslavija, kao i zimovnike u Krnjači. Mesečni vez za skuter za vodu, koji je i najjeftiniji košta 180 evra, dok iznosi za najveća plovila, ona preko 10,36 metara, nisu fiksni i mogu se dogovarati. Cena zimovnika u Krnjači, za skuter, je nešto niža i iznosi 100 evra mesečno.
Članarina u motonautičkom klubu „Kajak Kanu Beograd“ je 10.000 dinara godišnje. Uz članarinu i neke usluge su jeftinije. Vez za kajak i kanu je 7.000 dinara godišnje, dok je za plovilo od 2,5 metra širine i 7,5 metara dužine godišnje potrebno izdvojiti 29.600 dinara. Najskuplji dnevni vez je 700 dinara, dok se izvlačenje ili spuštanje čamca naplaćuje od 2.000 do 5.000 dinara.
Prema podacima koji se navode u „Studiji razvoja mikrolokacija marina na teritoriji Vojvodine“, rečnim tokovima u Evropi krstari oko dva miliona sportskih i rekreativnih plovila i njihov broj se iz godine u godinu povećava. Istovremeno, rastu i potrebe za marinama gde bi ova plovila mogla da se usidre, što takođe ukazuje da je reč o dugoročno isplativom poslu.
Autor: Aleksandra Galić, Biznis i finansije
