Upotreba tehnologije prepoznavanja lica na američkim aerodromima izaziva ozbiljnu zabrinutost po pitanju zaštite privatnosti, jer se većina putnika pita kako i zašto aerodromi koriste biometrijsku tehnologiju.
Aviokompanije i američki vlasti sve više koriste tehnologiju prepoznavanja lica prilikom ček in-a, ostavljanja prtljaga i tokom ukrcavanja na let, što mnogima teže pada od toga da im na aerodromu mere težinu zarad uštede goriva. Od ove godine ta tehnologija se koristi uglavnom za proveru identiteta putnika na međunarodnim letovima, ali Uprava za sigurnost transporta i aviokompanije planiraju da je prošire i na domaćim letovima.
Prema izvršnoj naredbi koju je predsednik SAD Donald Tramp izdao 2017. godine, punktovi za prepoznavanje lica će biti raspoređeni na 20 američkih aerodroma do 2021. godine i to za sve putnike na međunarodnim letovima, uključujući i američke državljane.
Taj potez je deo plana za zaštitu američke nacije od potencijalnih terorističkih aktivnosti u izvedbi stranih državljana primljenih u SAD, pa oni koji u narednom periodu planiraju da lete američkim aviokompanijama ovaj momenat treba da imaju u vidu pored drugih stvari koje treba znati pre (i tokom) leta.
Do sad je obrađeno više od 19 miliona putnika koji su prošli kontrolu tehnologije prepoznavanja lica na aerodromima i granicama, ali je identifikovano samo nešto više od stotinak onih čiji se identiteti nisu poklapali sa ličnim dokumentima, što je i bio jedan od ciljeva pomenutog programa za zaštitu bezbednosti. Na ovu temu bilo je govora i na Konferenciji o bezbednosti aerodroma “Airport Security Convention and Exhibition” (ASCE) koja je prošle godine održana prvi put u Srbiji, a kada naše putnike očekuje ovakva vrsta provere – za sada se ne zna.
On je do sad uveden na 17 aerodroma u SAD, ali se planira nastavak njegovog sprovođenja, pa je tako Ministarstvo za unutrašnju bezbednost ranije ove godine saopštilo da ovu tehnologiju planira da koristi za sve putnike koji koriste avioprevoz, i to minimum naredne četiri godine.
Sigurnosni sistem zasnovan na tehnologiji prepoznavanja lica obećava poboljšanje putničkog iskustva na aerodromima, ali vazduhoplovna industrija baš zbog toga mora pažljivo da analizira javno mnjenje u kom se mogu čuti glasne kritike od strane zagovornika zaštite privatnih podataka.
Njihovu zabrinutost ni najmanje ne umiruje činjenica da sve više aerodroma i aviokompanija međusobno razmenjuju digitalne fotografije lica putnika zarad unakrsnog proveravanja njihovih biometrijskih profila.
Američka carinska i granična zaštita zadržava fotografije građana SAD 12 sati nakon što su ih snimili na aerodromu. One se upoređuju sa obimnom bazom podataka koja uključuje vize, pasoše i druge fotografije kojima raspolaže vlada, a sve to kako bi se proverio identite putnika.
Aerodromi za sad ne koriste fotografije lica putnika za masovni nadzor, utoliko pre što je učešće u testiranju biometrijske tehnologije dobrovoljno. Putnici koji to ne žele mogu o tome da obaveste nadležne službenike, nakon čega će biti podvrgnuti standardnom postupku verifikacije lične karte, prilikom kog bi valjalo da imaju na umu trikove koji prolazak aerodromske kontrole mogu učiniti podnošljivijim i bržim.
