Kada je u pitanju planiranje putovanja na otvorenom, kampovanje nudi neke od najpovoljnijih opcija, na čelu s onom da ste bliže prirodi od trenutka kada se probudite, do onog kada se uveče onesvestite – naravno, nakon logorske vatre na kojoj ste napravili po koji s’more (američka tradicionalna poslatica koja se jede na kampovanju).
Dokazano je da kampovanje ima blagotvoran uticaj na smanjenje stresa, pri čemu doprinosi emotivnom i fizičkom zdravlju (u zavisnosti od toga koliko ste smorea pojeli). Među kamperima postoji interna šala da stres može biti uzrokovan nedovoljnim kampovanjem, što kao pojavu uopšte ne razumeju, pitajući se ko ne bi želeo da se kampuje kada mu se na taj način nudi prilika da mu sve u prirodi bude na dohvat ruke i da ima više vremena za istraživanje? Upravo zbog toga, danas sve više ljudi izražava interesovanje za kampovanje, i to u svim njegovim oblicima – od kampovanja u divljini, do avanturističkog kampovanja i, naravno, glampinga.
Prema izveštaju Severoameričkog kampovanja, za 2018. godinu, sponzorisanim od strane Kampova Amerike (KOA), kampovanje je sve popularnije širom SAD-a i Kanade. U izveštaju se nalazi nekoliko zanimljivih statističkih podataka, uključujući činjenicu da „77 miliona američkih domaćinstava ima bar jednog člana koji makar povremeno kampuje.“
Od 2014. godine pa na ovamo sve više ljudi kampuje, o čemu svedoči i više od šest miliona novih kampova. Većina njih kampuje po tri puta godišnje, što je porast za 64 odsto u odnosu na ranije.
Samo 2017. godine zabeležen je porast od 2,6 miliona kamperskih domaćinstava, zastupljenih među svim nacionalnostima. Struktura novih kampera je raznovrsnija od one koja karakteriše ukupnu populaciju, sa skoro ravnomernom proporcijom između belih kampera, i onih drugih.
Takođe, milenijalci i pripadnici generacije X (rođeni od ranih šezdesetih do ranih osamdesetih godina dvadesetog veka) čine tri četvrtine svih kampera, pri čemu samo milenijalaca ima 40 odsto. Dok kampovi u kojima ima i dece čine većinu sa 52 odsto, u 48 odsto kampova ljudi kampuju bez dece.
Ono što je važno reći kada je reč o kampovanju jeste da ne morate da putujete daleko da biste uživali u ovom vidu izleta u prirodi, budući da 59 odsto kampera ostaje u radijusu od 100 milja (160 kilometara) od kuće, od čega 42 odsto šatore razapinje u javnim kampovima, dok 25 odsto kampera preferira one privatne.
Jedan od glavnih uzroka popularnosti kampovanja je to što oni koji kampuju ovako provedeno vreme vide kao način da se opuste, oslobode stresa i razbistre misli. Prema predsedniku KOA, Tobi O’Rurkeu, „sa smanjenim brojem barijera i željom kampera da se povežu, kako sa prirodom, tako i jedni sa drugima, ne iznenađuje to što kampovanje brzo postaje temelj života na otvorenom.
Izgleda da je porast broja novih kampera među kojima ima mnogo mladih, koji su pri tom pripadnici svih mogućih etničkih grupa, rezultat više faktora, uključujući opštu dostupnost kampova i različite oblike njihovih jedinstvenih vidova, koje odlikuje povećan pristup internetu i mobilnim uslugama.
Ljudi kojima kampovanje ranije možda i nije bilo interesantno, sada pronalaze nove alternativne i zanimljive načine kampovanja: oko 53 odsto novih kampera kampuje u šatorima, dok se 25 odsto njih odlučuje za kabine, a 19 odsto za RV (popularna vozila – kamperi). Uz to, danas možete da odaberete boravak u šatoru, jurti (vrsta šatora koju koriste nomadska azijska plemena, čija je konstrukcija napravljena od drveta preko koje stoje tepisi od filca), kabini, prikolici, na visećoj mreži, tipiju (šatori kakve su koristili američki starosedeoci, nalik vigvamu, ali jednostavniji za demontiranje i transport) i još mnogo drugih kategorija.
Sa pristupom novim zanimljivim kampovima, skoro svi milenijalci i njihovi generacijski X prethodnici širom Severne Amerike žele da isprobaju nove načine kampovanja, s tom razlikom što su milenijalci podjednako zainteresovani za divlje kampovanje i glamping, dok Generacija X teži unikatnom smeštaju.
