Sledeći put kada vam neko bude rekao da to što već dugo tražite sigurno može da se nađe kod Kineza, verujte mu na reč. Jer, šta može da zafali kod naroda koji poseduje repliku Pariza? Ne Ajfelove kule kao neiskusna Nevada, nego celog Pariza. Kineski duplikati poznatih svetskih gradova su turistička atrakcija bez premca.
Nekih 6.000 kilometara od Grada svetlosti, na istočnoj obali Kine, u Tjandučengu, nalazi se i replika Ajfelove kule visoka 180 metara (354 stope), ali ne samo to: stanovnici pokrajine Džeđang imaju i svoju Trijumfalnu kapiju, Jelisejska polja u francuskom neoklasičnom stilu, fontanu iz Luksemburškog vrta… zbog čega se s pravom mogu pohvaliti da žive u „Parizu Istoka“.
Kada je Tjandučeng prvi put otvorio svoja vrata posetiocima pre više od decenije, opisan je kao grad duhova. Iako mnogi domovi u njemu i dalje zvrje prazni, broj stanovnika porastao je na nekoliko hiljada, a među njima se konstantno nalazi i bezbroj kineskih i međunarodnih turista, koji po ceo dan traže savršenu pozadinu za svoje selfije.
Tjandučeng, međutim, nije jedini grad sa prepoznatljivim zdanjima.
Na periferiji Pekinga, postoji replika doline Džekson Hol iz Vajominga, dok se Šangaj može pohvaliti Temza gradom, sa arhitekturom po uzoru na viktorijanski stil. Grad Fudžou pobrinuo se da izgradi repliku Stratforda na Ejvonu, rodnog grada Vilijama Šekspira, a Fujang je bio zadužen za izgradnju Kapitol bildinga, u kom je smešten američki kongres.
Kao kineskoj pokrajini sa najvećim brojem stanovnika Guangdungu pripao je Halštat, selo u Austriji, koje je deo UNESCO Svetske baštine, s obzirom da se ovo područje smatra za jedno od prvih koje su ljudi naselili.
– Čitavi gradovi i sela izgledaju kao da su iščupani sa matičnih lokacija u Engleskoj, Francuskoj, Grčkoj, SAD, Kanade… i preneti u kineske gradove, kaže Bjanka Bosker, autor knjige Originalne kopije: Arhitektonska mimikrija u savremenoj Kini.
Ona ovaj fenomen naziva „duplitekturom“, a dok mnogi komentarišu da su u pitanju samo obične kičaste kopije, kineski arhitekti veruju da je njihova sposobnost da iznova izgrade najveća čuda svetske arhitekture svedočanstvo njihove veštine i tehnološkog napretka.
– Kina je nekada smatrana centrom sveta, a sada se nalazi u centru koji stvarno sadrži ceo svet, primećuje Boskerova.
Turisti sada imaju priliku da pored autentičnih kulturnih ikona poput Velikog zida i Mauzoleja prvog imperatora vide i mini Versaj ili Pariz o istom trošku, ali se kineske vlasti ipak vrlo protive ovom širenju zapadnih faksimila.
Naime, prema zvaničnim podacima, tradicionalna kineska imena zamenjena su stranim ili potpuno nestaju, uključujući više od 40.000 imena kineskih sela. Njujork Tajms piše o tome da je u cilju zaštite kulturnog nasleđa, posebnom uredbom iz 1996. godine u Kini bilo zabranjeno korišćenje stranih imena za lokacije, ali da je to očigledno imalo slab efekat, odnosno da se Uredba nije primenjivala.
Ministar civilnih poslova Li Liđao najavio je da će Kina pojačati nadzor nad neregularnostima u nazivanju državnih puteva, mostova i zgrada, u potrazi za onim nazivima koji narušavaju suverenitet i nacionalno dostojanstvo, kao i osnovne vrednosti socijalizma i morala.
Imajući ovo u vidu, neka mramorne statute, fontane sa ornamentima i geometrijski vrtovi u Tjandučangu izgledaju potpuno isto kao oni u Gradu svetlosti – samo ne nazivajte to Parizom, već kineskim duplikatima.
