Povećano interesovanje za planinarenje tokom korone trebalo bi da bude dobra vest za lokalna planinarska društva, ali je izazvalo dodatne probleme vodičima jer mnogi dolaze nedovoljno informisani i nespremni za ono što ih čeka. Voditi planinarske ture je jako naporan i odgovoran posao. Međutim, za razliku od zemalja u regionu, naši vodiči nemaju regulisane prihode, a planinarska društva od donacija i sopstvenih sredstava ne mogu da pokriju ni sve troškove.
Predsednici dve planinarske organizacije iz Kolubarskog okruga za „Biznis i finansije“ kažu da Planinarski savez Srbije svaku akciju na republičkom nivou finansira sa 35.000 dinara, a da im za lokalna dešavanja u pomoć pritiču lokalne samouprave i tamošnji sportski savezi. Ipak, ta sredstva pokrivaju samo troškove akcija koje organizuju, ali ne i prevoza i drugih potreba planinarskih društava, poput honorara za vodiče koji ulažu veliki napor kada vode ture u obilazak.
Milan Stojanac, predsednik Planinarskog kluba „Povlen“ iz Valjeva ističe da se najviše novca iz gradske kase izdvaja za akcije koje su namenjene najmlađima. Svake godine u različitim terminima vode grupu od oko 50 osnovaca ili omladinaca na jednodnevni izlet, na kome mogu da nauče mnogo toga o planinarenju. Edukacija je besplatna, a zavisno od broja dece koja se prijave, Grad Valjevo donira između 200.000 i 250.000 dinara kako bi se mladim planinarima obezbedili prevoz, kuvani obroci i flaširana voda. Nažalost, mladi Valjevci su bili uskraćeni za avanture na planini od kako je izbila pandemija korona virusa, ali Stojanac veruje da će se nastaviti dobra saradnja sa valjevskim školama koja traje već sedam godina.
„Takmičenje za decu u planinskom trčanju finansira se iz gradskog budžeta iznosom od 100.000 dinara, a razne aktivnosti dosta pomaže i Sportski savez Valjeva. U septembru se tradicionalno održava akcija ’Dan pešačenja’ i lokalni savez je ove godine uložio 50.000 dinara u pripremu staza za pešačenje pored reka Gradac i Kolubara, kao i u parku Pećina. Od preostalog novca obezbeđene su besplatne flašice vode za piće“, kaže Stojanac.
Dotacije iz sopstvenog džepa
Godišnja članarina iznosi 1.200 dinara i taj novac ravnopravno dele Klub „Povlen“ i Planinarski savez Srbije, koji tim sredstvima obezbeđuje osiguranje planinaru u slučaju neke nezgode. Klub ostvaruje prihod i tako što organizuje boravak u planinarskom domu na Povlenu, gde prenoćište za sve članove iznosi 150 dinara, čaj ili kafa koštaju 50, a planinski pasulj 250 dinara. Novac prikupljen od članarina i boravka na planini, Klub ulaže u osiguranje planinarskog doma od raznih nepogoda, za održavanje prostorija, poput krečenja ili popravki, kao i za plaćanje računa za struju. A kada zafali još sredstava za te potrebe, pojedini članovi Kluba novac dodaju iz svog džepa.
Bez vodiča nema ni akcije. Klub „Povlen“ ima tri vodiča treće kategorije koji vode ture do 3.000 metara nadmorske visine, a trenutno su još dva na obuci na Fakultetu za sport i fizičku kulturu u Novom Sadu.
„Klub plaća polovinu školarine, uz obavezu da vodič kod nas radi naredne tri godine. Drugi deo obuke održava se na terenu i podrazumeva preživljavanje i orjentaciju u prirodi, treniranje izdržljivosti u raznim situacijama, pružanje prve pomoći, vezivanje čvorova i još dosta toga. Vodič koji ima radnu dozvolu može da bude angažovan u bilo kom klubu u zemlji. Naši vodiči rade besplatno, možda ih ponekad neka grupa časti sa dve ili tri hiljade dinara, a možda i od nekog ugostitelja dobiju besplatan ručak i piće u znak zahvalnosti što su istovremeno doveli veći broj gostiju. I to je sve. U Crnoj Gori ili Bugarskoj vodiči imaju tarifu između 30 i 50 evra po akciji, ali kod nas to se radi samo iz ljubavi“, poredi dugogodišnji planinar situaciju u Srbiji sa praksom zemalja u okruženju.
Vodič ima veliku odgovornost, počev od toga da mora dobro da proceni ko je sposoban za pešačenje po planinskim predelima, za koje su potrebni dobra kondicija i odgovarajuća oprema. Vodič je odgovoran za bezbednost svih u grupi, ali nije dužan da brine o pojedincima koji se namerno izdvajaju iz kolone i ne poštuju instrukcije. Zato prilikom prijema u Klub „Povlen“, svako potpisuje dokument u kome je naglašeno da ide na planinu na sopstvenu odgovornost.
Slična iskustva imaju i u Planinarsko-smučarskom društvu „Ćira“ iz Lajkovca. „Lokalne vlasti i Sportski savez opštine finansiraju jednodnevne izlete za decu. Od Planinarskog saveza Srbije imamo podršku i za akciju ‘Stazama Kolubarske bitke’, koju smo prvi put organizovali na stogodišnjicu tog istorijskog događaja 2014. godine i sad je tradicionalno održavamo svake godine. Donacija iznosi 35.000 dinara i to nije dovoljno da se pokriju svi troškovi. Savez finansira štampanje diploma, zahvalnica i propagandnog materijala, dok društvo izdvaja svoj novac za obeležavanje staza, hranu za redare i ljude iz Gorske službe i saniteta. Ni učesnici ne mogu biti gladni, pa ih vodimo u restoran na ručak i platimo polovinu računa“, priča Vladan Jakovljević, predsednik tog društva.
Godišnja članarina za punoletne planinare iznosi 1.500, a za mlađe 600 dinara. Planinarskom savezu Srbije, koji obezbeđuje markice i osiguranje, pripada 500 dinara od svake članarine. Preostalim novcem društvo održava prostorije, a svake godine 3. maja obeležava slavu Sveti Nikolaj Žički. Nekoliko planinara svakog meseca izdvaja malo novca od sopstvenih prihoda, kako bi se iz tog fonda dotirali troškovi za prevoz kada se održavaju republičke akcije. Društvo nema svoje prostorije u prirodi i planinari trenutno štede novac da naprave svoj dom na Vrače brdu, kod sela Ćelije nedaleko od Lajkovca.
Uskoro obavezan lekarski pregled za sve planinare
Društvo trenutno ima dva vodiča, a uslov za angažman je da kandidati prođu obuku na odgovarajućim fakultetima u Beogradu ili Novom Sadu, kao i da imaju iskustvo u planinarenju od najmanje tri godine.
„Nije dovoljna samo radna dozvola, vodič mora da ima i neke pređene kilometre na planini. Ne možemo poslati čoveka da vodi grupu, a da nismo sigurni da se dobro snalazi u prirodi i da je sposoban da se izbori sa svim teškim i nepredvidivim okolnostima. To je nezahvalan volonterski posao i nema baš mnogo zainteresovanih. Primer su četiri naša vodiča kojima je istekla licenca, ali nemaju želju da je obnove“, ističe Jakovljević.
Ma koliko vodič dobro radio svoj posao, odgovornost je i na učesnicima planinarenja, koji bi prilikom prijavljivanja za određene ture trebalo otvoreno da priznaju da li imaju strah od visine, neku hroničnu bolest i da li piju lekove. Da bi se povećala bezbednost, u planu je da se uvede obavezan lekarski pregled za sve planinare, što će vodičima značajno olakšati posao. Svaki pojedinac koji ne hoda markiranim stazama, udaljava se od grupe i ne poštuje pravila odmah će biti udaljen i vodič ima pravo da ga ubuduće ne vodi na akcije.
U vreme kada su mnoge turističke agencije smanjile ponudu zbog korone, sve više ljudi je počelo da se učlanjuje u planinarska društva kako bi na izlete mogli da idu kao planinari. Ali to je izazvalo mnogo problema vodičima.
„Turisti su odjednom postali planinari. Kupili su opremu, malo se informisali na internetu, privukli su ih vrhovi i vidikovci pojedinih planina, a nisu svesni da moraju imati osnovnu obuku. Pošto postoji opasnost da krenu nespremni u savladavanje litica ili odrona, svima preporučujem da najpre odaberu ture na Jablanik, Medvednik i Povlen, a osvajane viših vrhova dolazi kasnije. To što su platili kotizaciju ne znači da će ih neko preneti na vrh. Moraju da nauče da hodaju u koloni, da se dobro pripreme za akciju i brinu o svakom detalju. Deluje beznačajno, ali važno je imati adekvatnu odeću i obuću, jer mnogo je naporno penjati se u teksasu i patikama“, objašnjava Jakovljević.
Naši sagovornici ističu da planinarska društva ne konkurišu jedna drugima, već da sarađuju jer imaju iste ciljeve. Dodaju da su ranije poslodavci finansirali zaposlenima bar jedan izlet godišnje na planinu, ali vremena su se promenila i takvih aranžmana više nema u Kolubarskom okrugu, a retki su i u drugim delovima Srbije.
Nataša Šutuljić, Biznis i finansije
