Boravak u prirodi Razgovori sa putnicima Saveti za putovanja

Bezbedan boravak u prirodi i oprema: Brdo nikad nije samo brdo, šuma nikad nije samo šuma

Oprema za odlazak na planinarenje

Sve je više ljudi boravi u prirodi i na planinama koji “istražujući” lepe kutke Srbije ni ne znaju u kakvoj su opasnosti. Bezbedan boravak na planini, obavezna oprema i način ponašanja novopridošlim uživaocima u prirodi su strani, jer su na neki način prinuđeni da “otkrivaju” lepote srpskih planina. Pandemija je virusa Covid-19, granice su zatvorene, ne može se na more, te – hajd’mo u planine.

Međutim, od kako je sveta i veka ljudi su imali strahopoštovanje prema planinama. Mitološki aspekt planina od Olimpa na kome čuči Zevs, do nama bližih na kojima se nalaze gorske vile – za našu priču nije ni bitan. Razlog zbog kog su ljudi gajili poštovanje prema planinama je što su velike, visoke i lepe, ali i nepredvidive. Mnogo mogu dati, ali još više mogu uzeti. Nekada je to i ljudski život.

  Zašto se Srbi plaše prirode?

Ovih dana sve su češći napisi u novinama kako tursti gazaju po planinama bez adekvatne opreme. Šetaju u papučama i sandalama, u kratkim pantalonama ili suknjama, zapravo ne znajući ni gde su se uputili, ni zašto idu tamo. Nekada je razlog dobra fotografija za Instagram, a nekada je poriv sasvim drugačiji.

"Kao što neko neće otići da trči maraton u papučama ili sandalama, tako i u planinu ne treba ići bez adekvatne odeće i obuće", kaže Jelena Đoković iz Gorske službe spasavanja
“Kao što neko neće otići da trči maraton u papučama ili sandalama, tako i u planinu ne treba ići bez adekvatne odeće i obuće”, kaže Jelena Đoković iz Gorske službe spasavanja, foto: Vukašin Vasiljević

O svemu ovome razgovarali smo sa Jelenom Đoković iz Gorske službe spasavanja (GSS), jer nećemo da vam Daljine.rs popuju kako ćete da se ponašate na terenu.

Da l’ su pošli il’ su došli

Skorašnje saopštenje GSS-a kaže da su pripadnici ove službe između 1. i 2. avgusta primili više od 20 poziva na službene telefone širom Srbije, od čega su 18 bili pozivi za pomoć. Pozivi za pomoć su dolazili iz svih krajeva, od Fruške gore, preko Stolova, Kopaonika, Zlatibora pa sve do Stare planine.

  Zašto se više prdi na velikim visinama

Kako u GSS-u navode, neki pozivi su uspešno rešeni samo telefonskim navođenjem ljudi sa mesta na kom su shvatili da su se izgubili, u nekim slučajevima spasioci su morali lično da izlaze u pretrage i spasavanje, a u obe situacije su rezervni timovi bili u pripravnosti.

Tokom vršenja aktivnosti u GSS-u su primetili da je porastao broj povređivanja na nepristupačnim terenima usled neadekvatne opremljenosti, nepoznavanja terena, nepoznavanja opasnosti u planini, kao i nepoznavanja planinarskih aktivnosti, generalno.

Posebno se navodi da je povređen mali broj iskusnih planinara i članova Planinarskog saveza Srbije (PSS), već da su povređeni “uglavnom obični, gradski ljudi, koji samo pokušavaju da pronađu beg od letnjih vrućina i žega”.

Alpinisti
Bezbedna udaljenost od kolege planinara je jedan od načina da uživate u planinskom vazduhu

“Koliko je ljudi na planinama, tačnu informaciju nemamo”, kaže Jelena Đoković za Daljine.rs i dodaje: “Uočljivo je da se sve više ljudi opredeljuje za planinske aktivnosti iz razloga koje ste pomenuli. Broj naših intervencija eksponencijalno raste sa brojem posetilaca. Planina nikad nije naivna, čak ni ljudima koji su redovno u njoj, i samo je pitanje kada će se neka nesreća dogoditi. Što više ljudi, to je verovatnoća da se nesreća dogodi veća, pogotovo kad u obzir uzmemo to da ljudi koji idu u planinu nemaju adekvatnu opremu i znanje”.

  Prvi put kampujete na planinarenju: Ovo ne treba da radite

Čizma glavu čuva, a japanka ne

Svako kršten planinom reći će vam da je nekorišćenje odgovarajuće opreme, a pogotovo obuće, tokom boravka u planini ravno nevezivanju pojasa tokom vožnje automobilom. Međutim, mnogi se odlučuju da se “malo prošetaju” jer – šta može loše da se desi? Štaviše, može se dogoditi da ako nekoga upozorite da se tako ne ide u prirodu, doživite osudu jer “svako treba da radi šta hoće”. Da li postoji problem?

“U poslednje vreme najčešće su baš povrede ekstremiteta zbog neadekvatne obuće. Čak i sa najsavršenijom obućom je moguće okliznuti se, stati na nestabilan kamen, a sa neadekvatnom obućom se javlja još mnogo drugih opasnosti”, kaže Jelena i dodaje kako je oprema je u ovoj aktivnosti ključna.

  Oprema za kampovanje: Bez ovih stvari ne krećite na kamping

“Kao što neko neće otići da trči maraton u papučama ili sandalama, tako i u planinu ne treba ići bez adekvatne odeće i obuće”, upozorava ona.

Svaka aktivnost u prirodi iziskuje odgovarajuću opremu. Kao što se na kampovanje ne može otići bez osnovne opreme, niti se na kraju krajeva može igrati tenis bez reketa, tako određena osnovna oprema tokom odlaska u planinu mora da sadrži bar cipele koje se neće klizati, i oko toga postoji konsenzus.

"Pusti glavu sad, gde mi ispade papuča"
“Pusti glavu sad, gde mi ispade papuča”
Planinarenje
Planinarenje je lepo, ali ako ste amater ne kuražute se previše. U svakom slučaju, nikada ne idite sami na planinu

Isto tako, retko gde vam noge smeju biti otkrivene. Boravak u prirodi često znači provlačenje kroz žbunje ili koprive, ali tu su i druge opasnosti – od krpelja do zmija, među kojima u Srbiji ima i otrovnih.

Priprema je osnova, a nepromišljenost košta

Dakle, pre odlaska u šetnju po planini, za to se prvenstveno treba pripremiti.

“Zabeleženo je mnogo skretanja sa planinarskih stazica zbog nedovoljnog poznavanja terena i nedovoljne fizičke pripremljenosti, usled čega se ljudi izgube. Šuma jako lako odvuče pažnju i zavara oko koje nije naviklo na pronalaženje puteva. U trenutku kada skrenemo sa staze, svako drvo je isto, sve nam deluje kao da je neko tuda već prošao, a mi smo u sve većem i većem problemu”, odgovara Jelena na pitanje koliko je bitna priprema pre odlaska na ovaj izuzetan put.

“Odlazak u planinu, pogotovo kad ste neopremljeni i bez znanja je jako opasan, ma koji razlog vašeg odlaska bio. Nije samo opasno, nego i vrlo nepromišljeno, jer ljudi uglavnom nisu svesni sta ih sve tamo može dočekati”, navodi Jelena i kaže da je u prethodnom periodu, pogotovo pre naleta ovog virusa, planina bila destinacija odlučnih ljudi i entuzijasta koji se time već neko vreme bave.

“Oni su vremenom stekli znanje, stekli su iskustvo i došli do mesta odakle su napravili sve te savršene fotografije. Uz dostupnost koje omogućavaju društvene mreže, više ne možemo da znamo od koga potiče ta originalna slika. To što je neko otišao na isto to mesto, napravio istu ili sličnu sliku, ne znači da ćete i vi uspeti. Tu mnogi subjektivnih, ali i objektivnih činilaca igra ulogu”, upozorava ona.

Samo je hteo da vidi šta ima na onom brdu
Samo je hteo da vidi šta ima na onom brdu, foto: promo GSS

Đubre na planini, đubrad od ljudi

Verovatno će mnogi koji pročitaju ovaj tekst nastaviti da se ponašaju po starom, jer – znamo se. Međutim, društvene mreže su u poslednje vreme preplavljene fotografijama smeća koje ostaje iza “posetilaca”. Zašto i ko baca đubre, ne znamo, ali prirodni rezervati ovakvo ponašanje neće moći dugo da trpe. Zaštita prirode dovodi do ekonomskog razvoja, ali jedno je načelna zaštita na državnom nivou, a sasvim drugo je ponašanje posetilaca.

“Bahatost naših ljudi je na jako visokom nivou, dok je njihova svest na zastrašujuće niskom. Ukoliko vidimo da neko baca đubre na ulici, pored kontejnera umesto u kontejner, ne možemo očekivati da će ta ista osoba počistiti za sobom na planini, na koju se potencijalno više nikad neće vratiti”, rezignirano kaže Đoković i navodi da su velike svetske kompanije vodile kampanju pod sloganom ‘Leave no trace’, odnosno ‘Ne ostavljaj tragove’, u kojima su podizale svest ljudi da nakon svoje posete, osim tragova stopala, ne ostave više ništa na planini.”

“Osim drakonskim kaznama, ovo pitanje nije moguće rešiti u našoj državi. Svi ti predeli na koje ljudi sada masovno odlaze su takvi kakvi jesu jer su jako dugo bili neposećeni. Ukoliko nastavimo sa odlaganjem smeća baš na tim mestima, pitanje je šta ćemo već sledeće godine pronaći na istim tim lokacijama”, kaže Jelena za Daljine.rs.

U susednoj Hrvatskoj muku muče s "pametnjakovićima" koji, naravno, sve znaju
U susednoj Hrvatskoj muku muče s “pametnjakovićima” koji, naravno, sve znaju

Planine i boravak u prirodi treba da budu dostupni svakome

U nekim pametnim zemljama, neki pametni ljudi su izračunali da boravak u prirodi izuzetno pozitivno utiče na ljudsko zdravlje, i fizičko i mentalno. Isto tako, izračunali su i da boravak u prirodi zdravstvenim sistemima može uštedeti milijarde.

Neki od dobrobiti odlaska u prirodu su smanjenje stresa, poboljšanje psihičkog stanja, pospešivanje pamćenja, pozitivan uticaj na san, i drugo., To ne znači da zbog navedenih pozitivnih efekata nepripremljeni treba da rizikujete prelom ili u najgorem slučaju smrt.

  Boravak u prirodi kao lek: Doktori u Škotskoj pacijentima prepisuju prirodu

Dok je u nekim državama davno razvijen kult boravka u prirodi, pogotovo planinarenje, u Srbiji to nije tako. U nama bliskoj Sloveniji, bez određene opreme se ne sme ići u planinu, te ukoliko se nešto loše dogodi, osiguranje vam neće pokriti povredu, a izlazak na teren službe za spasavanje ćete platiti iz sopstvenog džepa.

Stara planina
Baš zgodno za popeti u japankama. Stara planina, Autor: Milena Popović

Kod nas je ova oblast skoro pa neuređena propisima. Jelena kaže da nikome ne treba braniti da odlazi u prirodu. “Planine, šume, brda i ostale prirodne lepote su uglavnom javna mesta, te ne treba i ne možemo braniti ljudima da idu i uživaju na njima. Cilj ne treba da bude da bilo šta zabranjujemo, već da podignemo svest ljudi, da im olakšamo i ulepšamo boravak na svim tim mestima koja su svima dostupna”, kaže ona i dodaje da je potrebno raditi na prevenciji, odnosno uložiti vreme u podizanje znanja, a ne zakonske mere.

Najčešće greške tokom odlaska u planinu

Grešku može napraviti svako, čak i najiskusniji planinar. Svi smo mi ljudi, nekada smo oprezniji, nekada baš i ne. Novopečeni ljubitelji osvajanja vrhova ili običnih brda su ipak ugroženiji od nekoga ko ima iskustva, pa oni najčešće i greše. Jelena navodi greške koje su najčešće.

“Dve greške koje su direktno povezane su potcenjivanje prirode i precenjivanje sebe. Brdo nikad nije samo brdo, šuma nikad nije samo šuma. To je priroda, tu se uvek krije ‘još nešto’ što je skriveno od ljudskih pogleda, a verovatno je i nerazumljivo. Pripremite se, isplanirajte rutu, proverite prognozu, ponesite neophodnu opremu i lepo se provedite”, poručuje Jelena Đoković za Daljine.rs pozivajući ljude na razuman boravak u prirodi.

Planinarenje i odlazak u planinu
Hladno je za sandale, ali imamo sjajnu ideju: krenućemo u platnenim patikama za trčanje po mekoj podlozi (nećemo)

Obavezna oprema za boravak u prirodi, pre svega planini, i drugi saveti

Na početku teksta ukazano je da je oprema ključna stvar ako neko želi da se šećka po vrletima. Jelena navodi da je spisak opreme uvek drugačiji i da ga treba prilagođavati aktivnostima kojima ćemo se baviti. Ono što bi osoba koja ide u planinu uvek trebalo da ima je:

  • Dovoljno vode i hrane u rancu
  • Čeona lampa (ili drugi izvor svetlosti), čak i ako ne planiramo noćne aktivnosti jer nikad ne znamo da li će nas mrak zadesiti u prirodi
  • Lični komplet za pružanje prve pomoći, opremljen na nivou znanja osobe koja će ga potencijalno koristiti. Ono što je u ovom kompletu neophodno je astro folija, tj. izotermalni pokrivač
  • Adekvatna obuća i odeća za odlazak u planinu. Patika sa ravnim đonom i papuče definitivno nisu adekvatna obuća, čak ni “za sići samo malo ispod puta”
  • Puna baterija mobilnog telefona, koju treba štedeti, ili poneti dodatnu bateriju

Naravno, za odlazak u prirodu ili na planinu važe vanvremenska pravila:

  • Nikad ne idite u planinu sami
  • Isplanirajte svoju aktivnost
  • Ukoliko prvi put idete u taj reon ili na tu planinarsku stazu, kontaktirajte lokalno planinarsko društvo
  • Proverite vremensku prognozu
  • Obavestite nekoga od prijatelja ili rodbine o svojim planovima i aktivnostima, pomenite im planiranu putanju
Mučanj planina
Baš lepo mesto da se na njemu boravi bez hrane i vode, planina Mučanj, foto: Milena Popović

Gorska služba spasavanja Srbije

Gorsku službu spasavanja Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti. Danas GSS sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti.

Tu su za "ne daj bože", Gorska služba Spasavanja
Tu su za “ne daj bože”, Gorska služba Spasavanja, foto: Dimitrije Ostojić

GSS je strateški partner Sektora za vanredne situacije u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama. Ova organizacija je članica međunarodnih organizacija za spasavanje u planinama – ICAR (International Commission for Alpine Rescue) i za spasavanje u speleološkim objektima – ECRA (European Cave Rescue Association), i svoj rad usaglašava sa preporukama ovih organizacija.

  Strah u prirodi: Prpa od bika

Međutim, ima nešto još bitnije što karakteriše ovu organizaciju. Naime, svi članovi i spasioci su volonteri, a samo udruženje je neprofitno.

Imajte to na umu, pogotovo pre nego što se spremate da odete na planinu i zabeležite broj GSS-a u vašem mobilnom telefonu: 062464646.

Srećan put i poštujte prirodu!

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama

Jedan komentar

  • Хвала вам за овај чланак, сматрам га за основу свакоме (и то да зна напамет 🙂 ), ко размишља о одласку у планину.
    Не слажем се са поређењем обуће и сигурносног појаса јер вам он пуно значи ако затреба а адекватна обућа у планини вам значи СВЕ време.
    Хтео бих да поделим мојих пар скорашњих искустава а која се помињу у чланку директно или индиректно:
    – Осећај када нешто велико шушне поред вас у шуми
    – Осећај када се спуштате а изнад вас црни облаци са муњама у које не смете ни да погледате, а немате где да се склоните
    – Уживање на Каблару и Овчару јер се могу наћи одличне мапе стаза на интернету (укључујући и захтевност), а и саме стазе су добро обележене
    – Осећај када вас на силаску са Ртња у 15ч људи који су тада кренули да се пењу, без опреме, питају колико има до врха па не знаш шта да им кажеш, одакле да кренеш а да их не увредиш…
    …. и још пуно тога.
    Пуно среће у авантурама али пре тога научити текст из чланка напамет !!!

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.