Broj alpinista koji će ubuduće moći da se popnu na Mont Everest biće ograničen na 300, a njihove ekspedicije će biti moguće isključivo u proleće.
Razlog smanjivanja broja planinara kojima je cilj da osvoje najvišu planinu na svetu za dve trećine je veliko čišćenje Čomolungme (tibetanski naziv za Mont Everest) po kojoj penjači za sobom ostavljaju tone smeća.
Osim praznih boci kiseonika, planinarske opreme, fluorescentnih šatora, limenki i plastike koje alpinisti ostavljaju tokom svog pohoda, u planu je i uklanjanje na desetine tela onih čiji se uspon završio tragično.
Severnu stranu planine (koja pripada Kini) svake godine poseti oko 60.000 penjača i njihovih vodiča, čiji su tragovi toliko vidljivi da je Kina organizovala stanice za prikupljanje i recikliranje smeća sa planine.
Na nepalskoj strani, organizatori alpinističkih ekspedicija penjačima su počeli da dele ogromne kese za smeće kako bi u toku prolećnog uspona sakupili sve otpatke, koji se zatim helikopterima prenose do kampova.
Najvišu tačku na zemljinoj kori 2017. godine uspelo je da osvoji 678 ljudi, dok je šestoro preminulo pre cilja. Masovna poseta penjača ovu planinu učinila je i najvišom deponijom na svetu koju stručnjaci nazivaju odurnom grdosijom.
U međuvremenu, otapanjem glečera izazvanim globalnim zagrevanjem na površinu je isplivalo i smeće koje se gomilalo još od prvog uspešnog uspona Edmunda Hilarija i njegovog šerpasa Tenzing Norgaja, koji se dogodio pre 65 godina.
Najviše smeća nađeno je u Kampu Dva, koji se nalazi na 6.400 metara nadmorske visine. Nepal je u to ime izdvojio 4.000 dolara za tim čiji će svaki alipinista spustiti u podnožje barem osam kilograma otpada.
Na tibetanskoj strani, međutim, od alpinista se zahteva da snesu istu količinu smeća, s tim što se oni koji to ne učine kažnjavaju sa 100 dolara po svakom kilogramu koji nisu poneli sa sobom.
