Boravak u prirodi

Planina Olimp uskoro postaje UNESCO spomenik kulturne i prirodne baštine

Mitikas 2.917mnv, najviši vrh planine Olimp. Foto: Wikimedia

Planina Olimp uskoro će postati deo UNESCO-ve liste spomenika svetske kulturne i prirodne baštine. Za to predata sva neophodna dokumenta Uneskovom komitetu, a zahtev je podnela država Grčka uz saradnju Ministarstva kulture i sporta i Ministarstva životne sredine i energetike.

U oktobru prošle godine dostavljen je preliminarni dosije sa zahtevom za nominaciju koji je ocenio Uneskov komitet. Dva ministarstva i Organizacija za prirodnu sredinu i klimatske promene (O.FI.PE.K.A.) sarađivali su u poslednjem kvartalu i nakon što su uvažili sve komentare Komisije, završili su konačan sadržaj potrebne dokumentacije.

PROČITAJ:  Planina Olimp: Prvi osvajači najvišeg vrha Olimpa u modernoj istoriji

„Olimp, najviša planina naše zemlje, povezan je sa antičkom mitologijom, sa Homerom, sa istorijom Grčke tokom vekova. Rezidencija bogova je jedan od najjačih grčkih brendova. Sistematski i efikasno smo radili sa nadležnim organima na izradi kompletnog dosijea, koji uključuje neophodne uslove za zaštitu i promociju jedinstvene kulturne i ekološke fizionomije Olimpa i njeno uvrštavanje na listu spomenika svetske kulturne i prirodne baštine“, izjavila je ministarka kulture Lina Mendoni.

„Za nekoliko meseci nadamo se da će Unesko poželeti dobrodošlicu mitskoj planini u svoje naručje. Korak po korak stvorili smo pionirski štit zaštite za planinu Olimp pošto je pre godinu dana izdat ukaz predsednika za zaštitu i upravljanje prirodnim okruženjem ovog područja, dok smo danas podneli ažuriranu nominacionu dokumentaciju Olimpa za listu spomenika kulturnog i prirodnog nasleđa“, izjavio je zamenik ministra životne sredine i energetike, Giorgos Amiras kako se navodi u saopštenju na sajtu ovog ministarstva.

Odluka Uneska o uvrštavanju Olimpa na listu svetske kulturne i prirodne baštine očekuje se do septembra 2023. godine. Podnošenje kandidature je deo dugotrajnog rada koji je počeo podnošenjem prijave za nominaciju za privremenu listu 2014. godine, navodi se u saopštenju.

U Grčkoj su do sada samo dve oblasti upisane na Listu spomenika kulturnog i prirodnog nasleđa, Meteori i Sveta Gora (Atos).

U UNESCO-ov katalog upisano je 1.155 spomenika ove vrste. Da bi neko područje bilo uvršteno na listu, mora da ispunjava niz kriterijuma koji se odnose na elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa, geološko-morfološke karakteristike, bogat biodiverzitet mesta kao i postojanje značajnih ekoloških i bioloških procesa za evoluciju života.

Meteori Grčka
Meteori su, pored Atosa, jedini upisanu u listu UNESCO-a kao spomenici prirode u Grčkoj

Uvrštavanje područja na Uneskovu listu spomenika kulturne i prirodne baštine praćeno je značajnim i višestrukim koristima za lokalnu zajednicu koje se odnose na povećanje prepoznatljivosti i turističkog prometa, dok su istovremeno predviđena stroga pravila u pogledu zaštite i upravljanja.

PROČITAJ:  Plaže i obale u Grčkoj ne smeju biti privatizovane

Olimp planina je „raj za botaničare“

Olimp je najviša planina u Grčkoj sa visinom od 2.918 m. Godine 1938. bila je prva nacionalna šuma Grčke, 1981. godine proglašena je UNESCO-ovim rezervatom biosfere i konačno 2021. godine dekretom predsednika Republike Grčke proglašena je za Nacionalni park.

Planina Olimp je jedan od najbogatijih regiona Grčke florom i često se opisuje kao „raj za botaničare“ sa 1.700 vrsta i podvrsta biljaka, koje predstavljaju 25% grčke flore. Broj od 26 endemskih biljaka Olimpa je najveći broj endemskih biljaka pronađenih na bilo kojoj drugoj grčkoj planini.

Olimp je bezvremenski simbol grčke kulture kao i dobro svetske kulturne baštine. Brojni mitovi o dvanaest bogova Olimpa, njihovim likovima, karakterima, strastima i svađama, čitani su, proučavani, tumačeni i inspirisani razvojem i evolucijom umetnosti, književnosti, verskih i društvenih koncepata širom zapadnog sveta.

Prvi osvajači planine Olimp u modernoj istoriji bili švajcarski fotograf i izdavač Frederik Bojson i švajcarski pisac i umetnički kritičar Danijel Bojd Bovi, koji su predvođeni grčkim čuvarem koza, Hristosom Kakalosom, postali prvi ljudi u savremeno doba koji su 2. avgusta 2013. godine osvojili njen vrh, Mitikas.

Planina Olimp
Olimp nije samo prirodni spomenik već su brojni mitovi o dvanaest bogova Olimpa, njihovim likovima, karakterima, strastima i svađama upisani u kod širom zapadnog sveta

Nematerijalna kulturna baština Olimpa upotpunjena je grčkim narodnim pesmama na temu Olimpa koje su opstale do danas i tretiraju predloženi spomenik, bilo antropomorfno ili kao utočište potlačenih.

PROČITAJ:  Trajekt za Kefaloniju: online kupovina karata, cena i polasci

Na kraju, vredi istaći da Olimp privlači hiljade posetilaca svake godine, kako planinare tako i ljubitelje prirode koji dolaze iz celog sveta da se dive „Planini bogova“ sa njenim strmim vrhovima i prirodnim lepotama.

Grčka država poslednjih godina ulaže velike napore kako bi predstavila svoju zemlju pogodnom za avanturistički turizam. U tu svrhu je otpočela program stvaranja Nacionalne mreže pešačkih staza, ali i druge aktivnosti koje imaju za cilj da ovu državu predstave ne samo kao destinaciju za letovanje i uživanje u moru.

Pratite nas na društvenim mrežama: Instagram, Facebook i Twitter i budite obavešteni o dešavanjima iz oblasti putovanja, turizma, ekologije i kulture.

Pretplati se
Obavesti o
guest

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare