Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina ponudiće tržištu prekookeanskih zemalja zajednički turistički proizvod koji je u četvrtak predstavljen na Međunarodnom sajmu privrede Mostar 2019.
Zajednički turistički proizvod tri zemlje podrazumieva ture aktivnog turizma na lokacijama u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Projekat je pokrenut u februaru ove godine na sajmu turizma u Beogradu između privrednih komora i komorskog sistema u BiH (Vanjskotrgovinska komora BiH, Privredna komora RS i Gospodarska komora FBiH).
– Tri zemlje uključene u projekat promatraćemo kao jednu jedinstvenu turističku destinaciju, koja će ponuditi adventure turizam, etno turizam, gastronomiju i kulturni turizam, prirodne lepote, sve ono što ove tri zemlje u ovom trenutku imaju – kazao je predsednik Gospodarske komore FBiH Marko Šantić za agenciju FENA, a prenosi portal biznis.ba.
Sekretar za turizam Privredne komore Srbije Tijana Maljković je rekla da je za daleka tržišta, odnosno za prekookeanske destinacije, neophodno da minimum tri zemlje budu partneri.
– Plan nam je da do kraja godine definišemo sa lokalnim partnerima destinacije u svakoj zemlji, posle čega bi ture trebalo da budu promovirane na sajmovima 2020. godine – rekla je ona.
Naglasila je kako će ponuda obuhvatiti razne turističke atrakcije i odredišta, kao što su galerije, muzeji, zatim hotelski lanci s četiri ili pet zvezdica, smeštajni kapaciteti u ruralnim područjima, eko domaćinstva, lokalni ugostiteljski objekti i slično. Međutim, ono što nije istaknuto je koju strukturu turista ove tri zemlje žele da pridobiju. Ako je u pitanju samo basciljno lutanje turista po kafanama i restoranima zarad jefine zabave, na region će zauvek biti stavljena stigma jefinog i lako dostupnog provoda, što ideju kulturnog turizma, ako i avanturističkog ubija u startu.
Saradnik u Grupaciji za turizam Vanjskotrgovinske komore BiH Mirko Bošković kazao je kako se nada da će se kroz ovaj projekt u pravom svetlu predstaviti svi značajniji turistički toponimi i tematske destinacije.
Srbiju je prošle godine posetilo preko 3.000.000 turista, što je za 11 odsto više u odnosu na isti period 2017. godine. Od toga su polovinu činili domaći turisti kojih je bilo 1.496.505, a polovinu strani ili 1.479.565 njih, dok je BiH je prošle godine posetilo 1.465.412 turista, što je više za 12,1 odsto u odnosu na 2017. godinu, a oni su 2018. године ostvarili 3.040.190 noćenja, što je više za 13,5 odsto. Crna Gora je u prethodnim godinama zabeležila skoro 2.000.000 turista iz regiona i iz sveta, te uzevši u obzir ove brojke jasno je da potencijal za rast postoji.
Međutim, ono što zabrinjava je što ovaj zajednički turistički proizvod obuhvata i avanturistički turizam, odnosno boravak u prirodi koje je u sve tri države sve manje. Naime, kao po nekoj komandi, sve tri države nepovratno uništavaju svoje reke izgradnjom mini hidroelektrana, te postoji bojazan da će građani sve tri zemlje putovati daleko kako bi videli prirodu, budući da je u njihovim matičnim državama ima sve manje.
O problemu sa uništavanjem prirode ćute sve turističke organizacije u regionu, kao i privredne komore, te iako je turizam privredna delatnost, naše države postoje pre svega zbog nas samih i pitami se da li će nakon što protekne nekoliko godina ostati kamen na kamenu.
