Tanja Tepavac je fotograf iz Beograda i oduvek je volela fotografiju. O tome svedoči i skoro 2.000 fotografija na njenom Instagram profilu. Kako kaže za Daljine.rs, tek pre nekoliko godina je kupila svoj prvi „profesionalni“ aparat i odmah se bacila „na posao“.
Tanja radi klasičan kancelarijski posao, ali joj je fotografija anti-stres terapija. Otud smo sa njom pričali o fotografiji i foto-opremi, a ovom prilikom smo predstavili njene fotografije Srbije. Tanjine fotografije iz drugih delova sveta ćemo vam predstaviti drugi put.
Daljine.rs: Kako si ušla u svet fotografije?
Tanja Tepavac: Oduvek sam volela fotografiju, a o čemu svedoči i skoro 2.000 fotografija na mom Instagram profilu (smeh). Tek pre nekoliko godina sam kupila svoj prvi „profesionalni“ aparat, tačnije u junu 2017. godine i to je jedna od najboljih odluka koje sam donela.
Tata je veliki fan i poznavalac fotografije. Svojevremeno je i sam razvijao fotografije. Možda je moja ljubav prema fotografiji nasledna.
Koji su te predeli u Srbiji inspirisali da načiniš dobru fotku?
– Dobra fotografija ne mora da podrazumeva i „vrhunski“ pogled, predeo, ali najveći utisak (što se tiče Srbije) na mene su do sada ostavile Nebeske stolice, tačnije put do arheološkog nalazišta „Nebeske stolice“ na Kopaoniku. Sama staza uopšte nije naporna, a pogled duž cele staze je nestvaran. Na moje oduševljenje je možda uticalo i to što sam sasvim slučajno krenula tim putem (nikad nećemo saznati).
Zagajička brda su mi se jako svidela. Znate kad vam neko pokaže šablonske Windows pozadine. Nekoliko kadrova su veoma podsećali na to. Imala sam tu sreću da je taj dan bio sunčan sa nekoliko onih malih, „Simpsons“ oblačića. Kao da sam ih organizovala da mi budu dekoracija.
Koju foto opremu koristiš?
– Moj prvi aparat je bio Nikon D3300, a pre nešto više od godinu dana sam kupila Canon 5d mark II. Još jedna od jako dobrih odluka.
Od objektiva trenutno imam 50mm i 35mm koji sam nedavno kupila – baš pre korone i vanrednog stanja. Nekoliko dana posle „zatvaranja“ Italije je trebalo da otputujem u Toskanu, na jednu od nesvakidašnjih tura – obilazak nekoliko sela i nešto manjih gradova. Tako da sam 35mm objektivu dužna prvo putovanje – Za sad je video samo Beograd (smeh).
Inače, u mom fotografskom putu mi dosta pomaže i nekoliko već veoma iskusnih, poznatih fotografa. I što se tiče saveta oko kadrova, obrade fotografije i kada je u pitanju odabir opreme. Veoma to cenim i veoma sam im zahvalna – prepoznaće se oni sami i ovim putem ih pozdravljam (smeh). Volim što „imam“ te ljude jer sam jedna od onih – zašto da izmišljam rupu u saksiji kad je to već neko izmislio.
Negde sam pročitala da su fotografi veoma sujetni i da ne žele da dele svoje znanje. U svakom poslu, svaki profesionalac je (pomalo) sujetan, smatram da je to normalno, očekivano. Ali, da ne žele da dele znanje – ja imam drugačije iskustvo.
Van Srbije, koja te država ili grad inspiriše da je predstaviš kroz objektiv?
– Nekoliko puta sam bila u Italiji i išla bih opet. Njihova istorija, njihovi predeli, njihove znamenitosti, njihov jezik, njihova kuhinja, sve me oduševljava. Španija je sledeća na listi zemalja koje volim. U Španiji sam bila samo jednom, ali su uspomene mnogo lepe i volela bih da odem bar još jednom, ovaj put „pod punom opremom“.
Island i Irsku bih volela da posetim i Skandinavske zemlje, takođe. Generalno, mnogo više me privlači Evropa nego, na primer, Tajland, Zanzibar, Dubai, safari itd.
Koja ti je fotografija najdraža?
– Uh, ovo je najteže pitanje. Neke su mi drage jer su baš dobre i lepe, a neke jer imaju neku „pozadinsku“ priču, a neke jer vidim koliko sam napredovala što se tiče samog fotografisanja.
Priznajem, nekad se i iznerviram što tad nisam umela ili znala što sad znam, ali to je valjda okej. Važno je da se usavršavam i da učim, bar ja mislim da je tako. Ako ipak moram da izaberem, najdraža fotografija mi je Put za Nebeske stolice.
Dugo mi je ova fotografija bila pozadina na laptopu. Zamislite da duž cele staze imate ovakav pogled, a upravo je tako. Inače, ovo između borova nije trava već divlja borovnica, a ponegde ima i divljih malina i jagoda. Predivno, zar ne?
Koliko fotografija može da predstavi stvarnu sliku koju vidimo?
– Jedan poznati fotograf je rekao „Fotografija je kao istraživanje nove dimenzije, samo ja mogu tamo da odem, ali mogu ti pokazati gde sam bio.“
Zaista mislim da fotografija može da „uhvati“ pravi trenutak i učini ga večnim. Zapravo, najbolji fotograf ne mora da ima vrhunsku opremu, najbitnije je da ume da prepozna taj trenutak i da uhvati najbolji kadar kako bi trenutak dobio zasluženu pažnju. Nešto od toga može da se nauči, nešto je ipak samo talenat.
Koliko fotografisanje mobilnim telefonom može da napravi dobru fotografiju?
– Kamera na mobilnom telefonu je zaista mnogo bolja sad nego što je bila pre samo nekoliko godina. Ako niste „zaluđenik“ i nije vam mnogo bitno da fotografija pored kadra i „trenutka“ ima i odličan kvalitet, nemate potrebe da kupujete profesionalni aparat.
Svakako i mobilnim telefonom možete napraviti dobru fotografiju, naročito ako imate dovoljno prirodnog svetla.
Šta još u Srbiji želiš da posetiš i ovekovečiš na fotografiji?
– Definitivno Staru planinu i nadam se da ću je već ove godine ispuniti tu želju. Takođe, Đavolu varoš, Sombor, neke od salaša u Vojvodini, Resavsku pećinu (nikad nisam bila, verovali ili ne. I da, sramota me je), Rtanj, Divčibare – i naravno Stolove. Fotografije divljih konja prosto moram da imam u svom portfoliju.
Tanji Tepavac želimo da „provoza“ svoj 35mm po belom svetu, a vi pročitajte još razgovora sa putnicima.
