Singapurski aerodrom Čangi (Changi) redovno je proglašavan najboljim aerodromom na svetu, titulom koju je dobio sedmu godinu za redom uprkos svom – ili možda baš zbog njega – frenetičnom širenju tokom protekle decenije, ali ništa što je do sad urađeno ne može da se meri sa konačno otvorenim kompleksom Jewel, osmišljenom da nadmaši Čangijeve glavne rivale: internacionalne aerodrome u Kuala Lumpuru i Bangkoku.
Nakon trećeg terminala Čangija, otvorenog 2008. godine, 2017. usledilo je otvaranje i četvrtog, nazvanog „biometrijskim terminalom“ zbog softvera za prepoznavanje lica prikom prijave. U planu je otvaranje i petog terminala, koji bi trebalo da bude izgrađen do 2030. godine.
Zaključak koji se sam po sebi nameće jeste da se najambiciozniji planovi Singapura, kada je u pitanju razvoj aerodromskih kapaciteta, ne odnose na terminale. Ono na šta su trenutno usmereni svi napori jeste Džuel Čangi, prostor koji se ne bi mogao nazvati ni tržnim centrom, ni zabavnim kompleksom, ali ni botaničkom baštom, pri čemu svakako ne predstavlja ni običan deo singapurskog aerodroma.
Pre nekoliko godina arhitekta Moše Safdi koji je predvodio izgradnju Džuela najavio je novu vrstu javnog prostora kojima život udahnjuju aerodromi, ali danas vidimo da je Džuel i više od toga – sastavni deo grada koji prevazilazi funkciju transportnog sistema; mesto na kom će se stanovnici Singapura družiti sa ljudima iz celog sveta.
Kada bude otvorila svoja vrata sledeće nedelje, ova zgrada vredna 1,3 milijarde dolara biće dostupna ne samo putnicima, već i celoj javnosti, koja će tada mnogo bolje pojmiti o čemu se radi. Mali hint: na površini od skoro 136.000 kvadrata, na deset spratova, pored onoga što se podrazumeva, poput radnji restorana (300 njih) posetioce očekuje Rain Vortex, najveći zatvoreni vodopad na svetu, unutrašnja bašta Forest Valley na pet spratova, kao i Canopy park, na poslednjem nivou, koji će – osim što ga čine prelepe bašte – služiti za zabavu.
Ova – banalizujmo celu stvar i nazovimo je tako – zgrada – koja predstavlja kombinaciju tržnog centra i urbanog parka, „sa komponentama tradicionalnog tržnog centra, jedinstvenog iskustva (veštačkog) prirodnog okruženja, kulture, edukacije i rekreacije“, sasvim logično ima skoro komično dugačku listu zabavnih sadržaja: staze za šetnju, prostrani avanturistički park sa odskočnim mrežama, lavirintima i atrakcijom namenjenoj deci. Naime, u pitanju je park sa nekoliko punktova dubine između 30 i 65 centimetara, iz kojih se, kada u njih skoče, oslobađa veštačka magla, kako bi deca imala privid da se igraju među oblacima. Jeste li vi to imali kad ste bili mali?
Pomenimo ponovo šumsku dolinu, vrt rađen po dizajnu pejzažnog arhitekte Pitera Vokera, u kom se više od 200 vrsti biljaka hrani maglom pomenutog vodopada, koji s druge strane snabdevaju redovne kiše u Singapuru. Kad smo kod njega, vodopad je osvetljen animiranim svetlosnim predstavama, u izvedbi studija za vodeni dizajn, kojim rukovodi Diznijeva ćerka firma zadužena za nadmašivanje koncepta Diznilenda.
Tu su i hotel kapaciteta 130 soba, iMax teatar, deo za gastronome sa 280 punktova, Zara i Pokemon centar, zatim večana sala Džuela, Event Plaza, koja može da primi 1.000 ljudi, kao i izložbeni i galerijski prostor.
https://www.instagram.com/p/BnArccFHf0z/
Džuel je izgrađen na mestu starog aerodromskog parkinga, na kom je kanadsko-izraleska arhitektonska firma kojoj je povereno pretvaranje ideje ovakvog prostora u stvarnost napravila stakleni toroid koji se na samom vrhu uvlači unutra, kao divovski pupak, formirajući gorepomenuti vodopad.
Ispod ove petospratne staklene krofne (ostalih pet spratova je ispod nivoa zemlje) nalaze se sistemi za upravljanje prtljagom i IT infrastruktura, skriveni od očiju javnosti.
Ukratko, ako već niste shvatili, u pitanju je građevinski spektakl koji za svoju egzistenciju – kao i svi njegovi korisnici – ima da zahvali usmerenosti Singapura na urbanistički razvoj, i to po nedvosmislenim propisima.
Singapurska vlada ima stroge građevinske zakone, što je i logično s obzirom da na raspolaganju ima samo 279 kvadratnih kilometara za izgradnju. Gradska uprava za urbanizam daje arhitektama daje precizna uputstva koja prevazilaze većinu uobičajenih građevinskih projekata.
– Oni su nadležni i za pitanja poput mesta za parkiranje bicikla, odgovarajućih lokacija za zaštitu od kiše, povezivanja sa linijama javnog gradskog prevoza… Arhitekte se kreću u jasno postavljenim okvirima u kojima moraju da ispune sve zahteve i zadate ciljeve. Ovo je svet u kom grupa ljudi na strani vlade promoviše pozitivan urbani dizajn, objašnjava direktor projekta Jaron Lubin.
Prema njegovim rečima, Uprava za izgradnju zgrada, vladin organ koji reguliše pitanja bezbednosti izgradnje, zahteva od arhitekata da im na odobrenje dostave 3D modele napravljene u posebnom softveru, koji daje više informacija o zgradi i olakšava vlastima da je analiziraju na različite načine.
– Crteži na papiru odavno nisu dovoljni. Ne samo da se vlastima mora dostaviti budući izgled zgrade, već se i u toku gradnje.
Izgradnji Jawela pristupilo se upravo po svim ovim pravilima. Primera radi, singapurski aerodrom Čangi je imao tim posvećen organizaciji botaničkih izložbi i pre nego što je Javel nastao kao projekat. Arhitekte su testirale oko 200 vrsti biljaka unutar aerodroma, u stakleniku, kako bi ispitali njihove reakcije na specifične uslove vazduha i vode, pre nego što su nastavili dalje sa svojim planovima.
