Naplata ulaza u džamiju Aja Sofija počeće od januara 2024. godine. Nekadašnja crkva, pa džamija, pa muzej i na koncu ponovo džamija, postaje ponovo komercijalna turistička atrakcija.
Međutim, Aja Sofija ostaje besplatna za vernike turske državnjane koji će posećivati džamiju u sakralnom smislu. Turisti koji žele da uđu u Svetu Sofiju i dive se graditeljskom poduhvatu cara Justinijana moraće da od 15. januara 2024. godine plate ulaz, sudeći po rečima turskog ministra kulture Mehmeta Nurija Ersoja.
Prema navodima ministra praksa naplaćivanja ulaza će povećati bezbednost poseta i prema planu turski državljani koji dolaze da se klanjaju ulaziće na jedan ulaz, dak će turisti i drugi posetioci ulaziti na drugi ulaz.
Cena ulaza u Aja Sofiju za sada je napoznata.
Značaj i istorija crkve, džamije i muzeja Aja Sofija
Aju Sofiju sagradio je rimski car Justinijan u 6. veku kao pravoslavnu patrijaršijsku baziliku u Istočnom rimskom odnosno Romejskom carstvu, u kojoj su bili krunisani vizantijski carevi. Kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha postojala je od izgradnje 537. godine sve do pada Carigrada 1453. kada je pretvorena u džamiju na zahtev sultana Mehmeda Osvajača.
Prvo što je na Aja Sofiji urađeno nakon pada Konstantinopolja je da su sa nje uklonjena zvona, oltar, srebrni ikonostas visok 15 metara, a ikone su prekrivene malterom.
Preko maltera su docnije iscrtani islamski murali i dodata su četiri minareta.
Skoro pet vekova nakon pada Carigrada, osnivač moderne Turske, Mustafa Kemal-Paša Ataturk, doneo je odluku da se džamija Aja Sofija sekularizuje i pretvori u muzej.
Odluku o pretvaranju Aja Sofije u muzej donelo je Veće ministara 1934. godine i važila je sve do 2020. godine kada ju je Vrhovni sud Turske poništio i nakon toga je ponovo pretvorena u džamiju.
Reakcije na ovu odluku su bile burne širom sveta. Tako je Vaseljenski patrijarh Vartolomej I, koji se smatra duhovnim vođom pravoslavnih hrišćana, pozvao da Aja Sofija ostane muzej.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je tada da ova crkva iz šestog veka mora ostati otvorena za sve. Grčka je saopštila tada da Turska rizikuje da otvori „ogromnu emotivnu pukotinu“ sa hrišćanskim zemljama.
Svi apeli peticije nisu urodili plodom, a povodom njih je Režep Tajip Erdogan izjavio da je kritika Turske zbog prenamene Aja Sofije iz muzeja u džamiju „napad na turski suverenitet.“ „Džamija Aja Sofija je kulturno nasleđe celog čovečanstva. Bila je džamija i ponovo je postala džamija. Blizu 350.000 ljudi nalazi se oko Aja Sofije u želji da klanja džuma-namaz“, izjavio je Erdogan tada.
Dok je Aja Sofija bila muzej za posetu zdanju se plaćala ulaznica.
Nesto mi se ovde ne uklapa. Kada su to Rimljani bili Pravoslavci?