Ako ste letovali u prijateljskoj Bugarskoj i sa sobom, osim predivnih uspomena, kući poneli neke leve, sačuvajte ih za dugo sećanje ili neku sledeću posetu susedima, pošto u Srbiji nećete moći da ih razmenite za dinare. Isto važi i ako ste neke suvenire u apoenima poneli iz Makedonije i Rumunije.

Da. Možda o tome niste nikada razmišljali, ali istina je da srpske banke i ovlašćeni menjači fizičkim licima mogu da kupuju i da prodaju mađarsku forintu, hrvatsku kunu i konvertibilne marke, dok rumunski lej, bugarski lev i makedonski denar spadaju u nekonvertibilne valute koje se ne mogu menjati.

Po sredi nije nikakva nestašica ili loša volja banaka i menjačnica, već propis u vidu Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu, koji je propisala Narodna banka Srbije, a koja zapoveda da samo mađarska forinta, hrvatska kuna i konvertibilna marka spadaju u efektivni strani novac koji banke i ovlašćeni menjači mogu da kupuju i da prodaju fizičkim licima u okviru obavljanja menjačkih poslova, a rumunski lev, makedonski denar i bugarski lev – ne. A i odakle vam levi kad je Bugarska prešla na evro? (Ne, stvarno, zašto kod sebe imate leve?)

Bugarski lev spada u nekonvertibilne valute

Kao i svi propisi, i ovaj ima veze sa stanjem na terenu, a ono je takvo da za hrvatskom i mađarskom valutom postoji povećana tražnja za  u pograničnim područjima. Budući da banke i ovlašćeni menjači, saglasno odredbama pomenute Odluke, kao i u skladu sa svojom poslovnom politikom, odlučuju kojim valutama će da trguju, ovakva situacija je ovlašćene menjače sa ovih prostora opredelila da trguju pomenutim valutama u većoj meri nego u drugim delovima zemlje. Međutim, ove dve valute, kao i sve ostale valute kojima je dozvoljena trgovina na domaćem deviznom tržištu potencijalno se mogu naći na celoj teritoriji Srbije.

Radi transparentnosti podataka koji se odnose na obavljanje menjačkih poslova banaka, Narodna banka Srbije svakog radnog dana do 9 sati na svom veb sajtu objavljuje podatke o najmanjim (minimalnim) iznosima koje banke plaćaju pri otkupu efektive, odnosno najvećim (maksimalnim) iznosima koje banke naplaćuju pri prodaji tog novca.

Iz pregleda minimalnih i maksimalnih iznosa koje banke plaćaju, odnosno naplaćuju – do koga vodi link Minimalni i maksimalni iznosi po menjačkim poslovima banaka – može se videti i koja banka trguje kojim valutama.

Domaće menjačnice menjaju uglavnom 13 konvertibilnih valuta u koje spadaju američki dolar, britanska funta, evro, konvertibilna marka, mađarska forinta, hrvatska kuna, australijski i kanadski dolar, ruska rublja, norveška, švedska i danska kruna, švajcarski franak, dok banke menjaju uglavnom dolare, evre, funtu, rublju i franak.

To ne znači da je preporuka da na putovanjima plaćate samo plastikom, što bi mladi rekli, jer i prilikom korišćenja platnih kartica mogu da nastanu problemi, već da s vremena na vreme svratite na sajt NBS i proverite koje valute su na domaćoj teritoriji upotrebljive, a koje bi bilo bolje da potrošite tamo gde važe. Uostalom, na taj sajt bi inače trebalo da svraćate, ako ništa drugo a ono zato što se sada i cene turističkih aranžmana iskazuju i naplaćuju po važećem srednjem kursu dinara. 

34Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.