Ako ste letovali u prijateljskoj Bugarskoj i sa sobom, osim predivnih uspomena, kući poneli neke leve, sačuvajte ih za dugo sećanje ili neku sledeću posetu susedima, pošto u Srbiji nećete moći da ih razmenite za dinare. Isto važi i ako ste neke suvenire u apoenima poneli iz Makedonije i Rumunije.

Da. Možda o tome niste nikada razmišljali, ali istina je da srpske banke i ovlašćeni menjači fizičkim licima mogu da kupuju i da prodaju mađarsku forintu, hrvatsku kunu i konvertibilne marke, dok rumunski lej, bugarski lev i makedonski denar spadaju u nekonvertibilne valute koje se ne mogu menjati.

Po sredi nije nikakva nestašica ili loša volja banaka i menjačnica, već propis u vidu Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu, koji je propisala Narodna banka Srbije, a koja zapoveda da samo mađarska forinta, hrvatska kuna i konvertibilna marka spadaju u efektivni strani novac koji banke i ovlašćeni menjači mogu da kupuju i da prodaju fizičkim licima u okviru obavljanja menjačkih poslova, a rumunski lev, makedonski denar i bugarski lev – ne. A i odakle vam levi kad je Bugarska prešla na evro? (Ne, stvarno, zašto kod sebe imate leve?)


Bugarski lev spada u nekonvertibilne valute

Kao i svi propisi, i ovaj ima veze sa stanjem na terenu, a ono je takvo da za hrvatskom i mađarskom valutom postoji povećana tražnja za  u pograničnim područjima. Budući da banke i ovlašćeni menjači, saglasno odredbama pomenute Odluke, kao i u skladu sa svojom poslovnom politikom, odlučuju kojim valutama će da trguju, ovakva situacija je ovlašćene menjače sa ovih prostora opredelila da trguju pomenutim valutama u većoj meri nego u drugim delovima zemlje. Međutim, ove dve valute, kao i sve ostale valute kojima je dozvoljena trgovina na domaćem deviznom tržištu potencijalno se mogu naći na celoj teritoriji Srbije.

  Viza za Laos od sada i elektronskim putem

Radi transparentnosti podataka koji se odnose na obavljanje menjačkih poslova banaka, Narodna banka Srbije svakog radnog dana do 9 sati na svom veb sajtu objavljuje podatke o najmanjim (minimalnim) iznosima koje banke plaćaju pri otkupu efektive, odnosno najvećim (maksimalnim) iznosima koje banke naplaćuju pri prodaji tog novca.

Iz pregleda minimalnih i maksimalnih iznosa koje banke plaćaju, odnosno naplaćuju – do koga vodi link Minimalni i maksimalni iznosi po menjačkim poslovima banaka – može se videti i koja banka trguje kojim valutama.

Domaće menjačnice menjaju uglavnom 13 konvertibilnih valuta u koje spadaju američki dolar, britanska funta, evro, konvertibilna marka, mađarska forinta, hrvatska kuna, australijski i kanadski dolar, ruska rublja, norveška, švedska i danska kruna, švajcarski franak, dok banke menjaju uglavnom dolare, evre, funtu, rublju i franak.

To ne znači da je preporuka da na putovanjima plaćate samo plastikom, što bi mladi rekli, jer i prilikom korišćenja platnih kartica mogu da nastanu problemi, već da s vremena na vreme svratite na sajt NBS i proverite koje valute su na domaćoj teritoriji upotrebljive, a koje bi bilo bolje da potrošite tamo gde važe. Uostalom, na taj sajt bi inače trebalo da svraćate, ako ništa drugo a ono zato što se sada i cene turističkih aranžmana iskazuju i naplaćuju po važećem srednjem kursu dinara. 

34Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.