Veća zaštita životne sredine će značajno ojačati globalnu ekonomiju, rezultat je novog izveštaja. Dok civilizovani svet nastoji da očuva veći deo svojih država i planete čime će ekonomija u post-pandemičnom vremenu dobiti izuzetnu korist, u Srbiji se priroda uništava preteranom i neplanskom izgradnjom, državnom sečom stoletnih šuma, ali i pravljenjem mini hidroelektrana kojima se potpuno uništavaju reke.
Dok Srbija nazaduje u zaštiti životne sredine i zaštićena područja privatizuje i prodaje budzašto, Kampanja za prirodu (The Campaign for Nature), koalicija više od 100 organizacija za zaštitu prirode iz celog sveta, poziva svetske lidere da se obavežu na „30 do 30“ što znači da treba da se zaštititi najmanje 30 procenata planete do 2030. godine.
Priroda se ne štiti jer se nekome ćefnulo, već da bi ljudi bili zdravi
Istraživanje, koji je vodio dr Entoni Valdron sa Univerziteta u Kembridžu (VB), analizira ekonomske posledice cilja „30 do 30“. Istraživanje objavljeno juče pokazuje da finansijske koristi ovog predloga nadmašuju troškove za „pet prema jedan“. Ovo je prvi veliki rad koji pokazuje kako napori očuvanja prirode vode merljivim ekonomskim dobicima.
„Proširenje područja pod zaštitom na globalnom nivou na najmanje 30 odsto do 2030. godine je suštinski uslov politike da se zaustavi gubitak ugroženih vrsta na našoj planeti“, kaže dr Stefan Vudli iz Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).
„Moramo dati prostora prirodi“, dodaje on, „Zaštita prirode zaustavlja gubitak biološke raznolikosti, pomaže u borbi protiv klimatskih promena i smanjuje šansu za buduće pandemije. Ovo je dobra javna politika, ekonomska, ekološka i moralna.“
Trenutno je oko 15 procenata kopna i 7 procenata okeana zaštićeno u određenoj meri, po ceni od nešto više od 21 milijarde evra godišnje. Zaštita 30 odsto kopna i okeana zahtevala bi godišnja ulaganja od oko 124 milijardi evra do 2030. godine. U Srbiji je trenutno zaštićeno 7,66 odsto teritorije, odnosno 677.950 hektara u okviru 450 zaštićenih područja.
Iz Voldronovog izveštaja se zaključuje da bi dostizanje tog cilja vratilo dodatnih 531 milijardu evra nazad u globalnu ekonomiju. „Troškovi zaštite 30 odsto naše planete nisu beznačajni“, komentariše dr Džejmison Irvin iz razvojnog programa Ujedinjenih nacija i dodaje da priroda čovečanstvu daje više od 125 biliona (ne milijardi) dolara koristi.
„Koristi za čovečanstvo su neizmerne, a troškovi neaktivnosti nezamislivi. Ovaj izveštaj nam nedvosmisleno govori da je sada vreme za finansiranje prirode – za ljude i za planetu“, rekao je dr Džejmison.
Zaštita trećine planete
Organizacija Kampanja za prirodu se nada da će izveštaj pomoći u podsticanju vlada da se opedele za zaštitu oko trećine planete. Neke zemlje, poput Kanade, na primer, već imaju ovo obećanje utvrđeno u formalnoj javnoj politici. U Srbiji je Ustavom u članu 74. proklamovano ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu, dok se u drugom stavu istog člana navodi da je država odgovorna za zaštitu životne sredine. Međutim, sve više reka je u cevima, a nekada lepe planine više nisu planine već simbol neplanske gradnje i urbanističke pornografije.
Naučnici kažu da je stavljanje pod zaštitu 30 odsto kopna i okeana do 2030. minimum koji je potreban za zaustavljanje gubitka svetske biološke raznolikosti, što je kriza koju Svetski ekonomski forum vidi kao jedan od prvih pet rizika sa kojima se suočava globalna ekonomija.
„Vrednost biološke raznolikosti Zemlje – u strogim novčanim iznosima i u uslugama ekosistema kao što je pokazano u našem izveštaju i u duhovnom i moralnom smislu koje prkose kvantifikaciji – daleko je veća od troškova i napora potrebnog za njenu zaštitu“, dodaje dr Greg Esner sa Državnog univerziteta u Arizoni (SAD) i saradnik na izveštaju.
„Svet mora da poveća svoje ambicije i finansira zaštitu od 30 odsto za koju nauka jasno kaže da je neophodna“, zaključuje Esner.
U post-pandemijskom svetu očuvanje prirode je od vitalnog značaja
Navedeni izveštaj takođe naglašava važnost očuvanja prirode u odnosu na javno zdravlje. Očuvanje prirode može pomoći da se smanji rizik od novih epidemija zoonotskih bolesti, kao što je COVID-19.
Sektor očuvanja prirode jedan je od najbrže rastućih sektora, a predviđa se da će rasti za dodatnih 4-6 odsto svake godine nakon krize izazvane virusom korone. Za poređenje, predviđa se da će poljoprivreda, ribarstvo i šumarstvo godišnje imati rast manji od jednog procenta.
Nedavno istraživanje pokazalo je da je ekonomska vrednost zaštićenih područja veća od 5 biliona evra godišnje, mereno u odnosu na mentalno zdravlje. Kako sve više ljudi nalazi utočište u prirodi usred stresa zbog pandemije korona virusa, pojačano očuvanje prirode je važan način da se ojača ekonomija kako se svet bavi trajnim uticajima pandemije virusa COVID-19.
Podsećamo, prema ranijem istraživanju boravak u prirodi, odnosno u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, doprinosi zdravlju i kvalitetu života, što može svakoj državi uštedeti milijarde koje se ulažu u lečenje građana i druge zdravstvene troškove.
Međutim, iako „doktor leči, a priroda izlečuje“ u Srbiji je sve manje prirode, a država načelno podržava ekološke politike. U praksi, očuvanja prirode nema, a ekološki aktivisti u Srbiji su više puta do sada protestima iskazali svoje nezadovoljstvo nebrigom države za čist vazduh, očuvanje šuma i reka.
Prilikom sledeće pandemije nekog možda još opasnijeg virusa nećemo imati gde da pobegnemo, osim u inostranstvo gde još možemo videti kako izgledaju reke i šume. Ako nas puste.
