Onaj ko je dovoljno blesav da čita tabloidne sajtove neretko, ako ne i stalno, nailazi na tekstove koji odvraćaju ljude od letovanja u inostranstvu, čak iako informacije sa terena govore drugačije. Ako izuzmemo činjenicu da tabloidni naslovi privlače klikove, a da se klikovi pretvaraju u posete, po sredi je nešto sasvim drugo.
Godinama su turističke agencije sarađivale sa dnevnim novinama i objavljivale afirmativne tekstove o letovalištima u Grčkoj, Turskoj, Egiptu, Tunisu, pa i Crnoj Gori. Agencije su često zakupljivale oglasni prostor “na kilo” i tako prelivali značajne sume novca u ono što se samo kod nas naziva „dnevne novine“. Međutim, pandemija virusa korone je promenila mnoge stvari i pitanje je da li će sve biti isto.
Ucenjivački potencijal
Pored toga što tabloidni mediji ucenjuju javne ličnosti, političare, sportiste i koga sve ne, ucenjuju i potencijalne oglašivače. U ovom slučaju to su turističke agencije sa kojima su nekada dobro sarađivali, ali „nova normalnost“ je da je turistički sektor izuzetno pogođen krizom i da ne želi više da daje novac bilo kome olako, pogotovo u takvim i pod takvim okolnostima.
Druga strana medalje je i lobi domaćih hotelijera koji apeluju da se letuje u Srbiji, odnosno u njihovim hotelima, kao da im niko ranije nije rekao da imaju strukturalni problem građenja preteranih kapaciteta koji se mogu podvesti pod luksuz – ne toliko zbog usluge, koliko zbog cena, te da osrednje skupo letovanje u Grčkoj košta koliko i produženi vikend u nekom od takvih hotela. Stara normalnost je da prosečan srpski džep ne želi, a neretko ni ne može da plati boravak u hotelu na preterano izgrađenoj planini (koja je planina samo po geografskom pojmu) i da bi radije za isti novac otišao na more. U slanu vodu, na plažu, pod suncobran.
More miriše na morsku so, a u Srbiji je ima u svakoj prodavnici
Srbija jeste lepa i to se ne može osporiti. Međutim, ko bi rekao, neki baš vole more, a gle čuda – Srbija ga nema. Tu i nastaje problem.
Iako će se mnogi odlučiti da letuju u Srbiji, što zbog izostanka mogućnosti pravovremenog planiranja usred vanrednog stanja, što zbog nedostatka novca, oni koji žele da se otisnu na plaže Grčke ili Turske bivaju od toga konstantno odgovarani. Čime drugim, nego lažnim informacijama.
Primer za to su i pisanja tabloidnih medija, poput onog da je u Marmarisu u Turskoj obavezno nošenje maski na plaži i da se kazne za neispunjavanje te obaveze kreću do astronomskih 400 evra. Ova lažna vest je morala biti demantovana od gradonačelnika Marmarisa, Mehmeta Oktaja, koji je otprilike rekao „ne lupajte gluposti, plaže su pune, ali držite distancu od dva metra i to je to“. Slično je i za lažnu vest koja se skoro pojavila, kako Mađarska zatvara granicu sa Srbijom. Potrebno je dva klika da se utvrdi da to nije tačno.
Sloboda izbora je imperativ
Sloboda svakog pojedinca je da bira gde će i kako da provede odmor, pogotovo ako planira da troši novac. Ukoliko neko želi da obilazi Srbiju – savršeno. Međutim, ako neko želi da letuje na moru i to u državi koja je, u trenutku pisanja ovog teksta pandemiološki gledano, bezbednija od same Srbije, ne bi ga trebalo sprečavati. Pogotovo ako u trenutku njegovog putovanja ne postoje prepreke za prelazak granice.
Lepo je roniti u Dunavu, ali lepše je u Egeju ili u Crvenom moru u Egiptu. Putovati treba i Daljine.rs se od svog nastanka zalažu da treba svuda otići i sve videti. Da li je s pandemiološkog stanovišta veći rizik od zaraze na plaži koja nije krcata, ili u bašti kafića nekog grada u Srbiji, ne možemo sa sigurnošću reći.
Ono što znamo jeste da grčki hoteli, za svaki slučaj, obezbeđuju određene sobe kao privremeni karantin, ukoliko se eventualno neko od turista razboli, a troškovi lečenja su im pokriveni.
Zašto bi druge zemlje rizikovale puštajući turiste iz Srbije
Države za koje se može reći da žive od turizma, a to su one u kojima je više od petine ekonomije zavisno od sektora putovanja i turizma, znaju da moraju da budu oprezne prilikom primanja putnika u svoje slane skute. Baš zbog toga te države i imaju zavidne mere prevencije, pogotovo u vidu podizanja higijene na zavidan nivo.
Ukoliko turista iz Švedske, u kojoj je pokušan eksperiment „imuniteta krda“, može da boravi na sunčanoj plaži, onda nema prepreka da putnici iz zemalja tzv. zapadnog Balkana, u čijoj grupi se nalazi i Srbija, svoj odmor provedu gde i Šveđanin ili Nemac, na dvometarskoj distanci jedan od drugog.
Uostalom, da nije tako ne bi bili odobreni ni direktni čarter letovi do Grčke i Turske.
Sečenje grane na kojoj se sedi
Iako svetski turizam zbog pandemije gubi značajne svote novca, turizam će se brzo oporaviti kada sve ovo prođe. Ljudi vole da putuju i to je jedina istina. Agencije će se pregrupisati, otvoriće se i nove, ali sigurno je da će način oglašavanja u medijima biti promenjen.
Ono što nije jasno je zašto su se agencije do sada reklamirale u tabloidnim medijima, pored pregršt specijaizovanih turističkih sajtova koji su u samom vrhu turističke niše. O tome drugom prilikom, jer kao što smo na početku naveli, sve se lagano menja, a i svet se polako menja.
Ukoliko vam se putuje (putujte, i poyy za igumana) idite gde hoćete, ali pratite prave informacije. I budite odgovorni prema sebi i prema drugima.
